Đerdap i Dunav u srcima

Sportski vremeplov svedoči da je prvu loptu u gradu na Dunavu, pre 95 godina, doneo Oleg Đermanov, izbeglica ruskog porekla, a godinu kasnije na lokaciji Bara, gde se sada izdiže SC Jezero  napravljeno je i prvo igralište.

Dve godine kasnije, 26. novembra 1932, trgovci i zanatlije osnovali su klub, dali su mu ime Đerdap, po klisuri kroz koju se vekovima probija moćni Dunav.

Dres Đerdapa nosile su brojne generacije Kladovčana, igrajući u opancima, gumenjacima, cipelama, cokulama, a tek kasnije u patikama i kopačkama. Na stadionu pored Dunava marširale su generacije asova, gotovo u svakoj igrala su i braća, nekada Đurđanović, Golubović, Mladenović, Ilijević, Manojlović, Budić, Čokanjelović, Dimitrijević i Dragišić, u novije vreme tradiciju su nastavili Dejan (28) i Ognjen (23) Novčić. Od malena su trčali za loptom, dok je Ognjen bio u vrtiću, starijeg Dejana otac Đuro odveo je u Školicu fudbala kod Bogosava Đurđanovića, čuvenog profesora, fudbalera i trenera.

- Ubrzo sam se uključio u rad pionirske selekciju Đerdapa, kod trenera Miroslava Vasića, danas asistenta Slavku Matiću u superligašu TSC-u. Posle igara za kadetsku selekciju, sa 16 godina debitovao sam za seniorsku ekipu u Srpskoj ligi Istok kod trenera Gorana Matovića, pozitivno je uticao na moju karijeru - kaže stariji Novčić.

Kako su vreme i Dunav proticali, čim su mu to godine dozvolile bratovim putem krenuo je pet godina mlađi Ognjen.

- Počeo sam u Đerdapu, kod trenera Bojana Radanovića i Ivana Bukaterevića, zbog školovanja u Beogradu karijeru sam nastavio u Bežaniji, čije su se mlađe kategorije tog leta pripremale u Kladovu, oberučke sam prihvatio poziv iz sredine u kojoj sam proveo četiri nezaboravne godine. Usledio je prelazak u Internacional, a na poziv Radeta Dunjića, direktora IMT-a šest meseci igrao sam u Omladinskoj ligi Srbije. Imao sam epizodu u Borcu iz Sakula, a onda je prevagnula želja da zaigram s bratom u seniorskoj konkurenciji, pa sam se vratio u Đerdap - priseća se mlađi Novčić.

Talenat su nadogradila marljivim radom, postali su nosioci igre i zaduženi su za golove. Mladi Kladovčani svakog leta i zime na meti su drugih klubova. Kako ističu, pozivi prijaju, ali ljubav prema rodnom gradu, Dunavu i Đerdapu jača je od odlaska.

- Proveo sam sezonu u Timočaninu, bio sam lepo primljen i izborili smo plasman u Srpsku ligu, ali vratio sam se u Đerdap, nostalgija je nadjačala želju da karijeru gradim u drugoj sredini - kaže Dejan.

Slično govori i Ognjen:

- Zimus sam bio na probi u Radniku iz Surdulice, odradio sam dobre trninge, rekli su da nisam zadovoljio zbog manjih nedostataka koji mogu da se poprave. Od 22 kandidata, zahtevne kriterijume ispunio je samo jedan. Nisam im zamerio i nije mi žao, ostao sam u gradu gde imam optimalne uslove za bavljenje fudbalom.

Braću Novčić sugrađani poznaju kao uzorne, vaspitane i vredne mladiće, kojima na utakmicama u žaru borbe zbog želja za pobedom adrenalin raste.

- Trener Goran Matović stalno nam je ukazivao da u igri više koristimo glavu nego srce, ali želja za pobedom nadvlada emocije. Posledica je veći broj kartona, Ognjen je mlađi i lakše će to da prevaziđe.

U maloj sredini nije lako stići do uspeha, za to je potrebno mnogo rada, znoja, odricanja, ali i podrška roditelja.

- Otac je veliki navijač, ali i objektivan kritičar, za majku smo stalno najbolji. Stalno su uz nas, pohvale ne izostaju, ali ni kritike za sve što na terenu nismo dobro odradili. Ognjena prate od prvih poziva u selekcije FS RIS u kojima je nosio kapitensku traku, ali uvek su bili pravični prema obojici - s ponosom ističe Dejan.

Đerdapu na srpskoligaškom „Istoku” ne cvetaju ruže i preti mu ispadanje.

- Imamo moralnu obavezu da zadržimo status srpskoligaša, kao što su to činile generacije pre nas, koje su predvodili Bilav, Sandulović, Đurović, Matović... Njihovi rivali znali su koliko truda moraju da ulože u nameri da u Kladovu ostanu neporaženi. To vreme mora da se vrati - kaže Ognjen Novčić, sa šest golova prvi strelac Đerdapa.

Vremena i države su se menjali, ali klub je opstajao, nema više Bare, gde je 1935. godine odigrana prva noćna utakmica, a kao rasveta služile su baklje oko terena. Zaboravilo se i ime Venecija, po sećanju na česte poplave, jer se na igralište Dunav izlivao. Tako je bilo nekada, sada za loptom na Gradskom stadionu trče neki momci iz drugih sredina, tako da su klincima kao uzor ostala braća Novčić. Nekada, posle nedeljnog ručka, Kladovčani su porodično dolazili na utakmice, bilo je važno gledati, za Đerdap navijati, ali biti i viđen. Sada su ostala samo sećanja na vremena kad je stadion u zdanju starom pet vekova bio stecište većine meštana varoši u kojoj se navija za Zvezdu i Partizan, a Đerdap se voli, kako ga danas vole Dejan i Ognjen Novčić biseri škole fudbala iz grada na Dunavu.