DA SE NE ZABORAVI: Slavoljub Krnjinac – kruševačka hobotnica

Slavnu Napretkovu 1999/2000, za „vjeki vjekov” upamćenu po kup čudesima i plasmanu u finale s Crvenom zvezdom, obeležio je, nema sumnje, Slavoljub Krnjinac, „storuki” golman kadar da na penal-ruletima, poput polufinalnog sa Zemunom, izraste u kruševačkog heroja!

O „uraganu s Bagdale”, sposobnom da u Lazarevom gradu eliminiše četiri prvoligaša (Rad 3:1, Mogren 2:0, Železnik 0:0 – jedanaestercima 3:1 i Zemun 0:0 – jedanaestercima 5:4), pričaće se naširoko još decenijama, zasluženo – produkt senzacionalne serije tadašnjeg, verovali ili ne, drugoligaša!

Trenerske minijature Jovice Škora, pa Miljojka Gošića, komandne instrukcije kapitena Miroslava Mijatovića, kreativne bravure Bojana Zajića i Živojina Vidojevića, begovi i golovi Branislava Džaje Kojičića... zaslužuju veliko „bravo”, međutim, sinonim grandioznog podviga je, kao što rekosmo, provereni, tad 40-godišnji čuvar mreže iz obližnjeg Trstenika, 19. aprila 2000. u sudaru za zeleno-plavima iz Gornje varoši raspoložen da ukroti šut Jolovića, za erupciju oduševljenja 25 hiljada gledalaca na stadionu „Mladost”.

Čarapani se, ruku na srce, nisu proslavili u finalu s Crvenom zvezdom (0:4) – Mihajlo Pjanović (2), Dejan Ilić i Ivan Vukomanović očitali su im lekciju, ali... I izborena ulaznica za završnu predstavu, garant učešća u kvalifikacijama za Kup UEFA (nadigran estonski Viljandi Tulevik, skinuta kapa OFI-ju s Krita) i danas se s razlogom tretira kao najveći klupski uspeh.

Otud, „koja” o Krnjincu, ličnosti broj 1 istorijske generacije, zanimljivo – samo jednog crvenog kartona za više decenija zapažene karijere, krunisane statusima najboljeg sportiste čak četiri grada – Trstenika, Kruševca, Kraljeva i Kragujevca...

- S Napretkom i trenerom Jovicom Škorom 1999. gostovali smo Železničaru u Lajkovcu. Iznenada, počeo je sneg. Domaćini su bili u napadu, nabačenu loptu izbacio sam iz kaznenog prostora. Sudija Vlajić, sin čuvenog arbitra Vlajića, poverovao je igračima Železničara da sam intervenisao van šesnaesterca, iako nema govora da sam pogrešio. Rekao sam mu da je trebalo da prekine igru pod snežnom vejavicom koja je prekrila sve obeležene linije na terenu, pa da nastavimo meč. Bio je, međutim, neumoljiv. Nikada neću da mu oprostim što mi je dao crveni karton, prvi i jedini u karijeri – godinama kasnije, u pero Ljubiši Markoviću u intervjuu za „Kruševac grad”, zborio je Krnjinac.

Železničar je, napomenimo, slavio 2:1, međutim, Napredak se radovao u revanšu i izborio plasman u Prvu saveznu ligu.

- Pravda je, na neki način, zadovoljena. Ja sam, ipak, tužan i danas zbog jedinog crvenog kartona u karijeri.

Slavoljub, videsmo, sportsmen – bio je rođen za svaki sport, dokaz – „otvorena duša” Đurđu Mečaninu za „Mocart sport”:

- Voleo sam da igram košarku, rukomet, odbojku, stoni tenis... Na fizičkom vaspitanju, da bih dobio peticu, morao sam pet puta da se popnem uz konopac bez pomoći nogu. Na turniru koji se za praznik održavao u mom mestu počeo sam da igram fudbal. Pošto sam bio najmlađi morao sam da stanem na gol-liniju, silno želeći da igram. U omladincima Trstenika bio sam  golman i centarfor što mi nije smetalo. Bilo je važno da igram, sport i vojska uticali su da se fizički razvijem.

Otkrića ko mu je bio idol...

- U prvo vreme Dragan Džajić, ali dolaskom u Rad kad sam imao 20 godina počeo sam da upoznajem fudbalere iz raznih klubova. Od mnogih i „krao” zanat, na kraju - Džaja mi je ostao uzor.

Zaključka – kompilacije bogatog „si-vija”:

- Sa bukvalno svim ekipama ušao sam u viši rang. Sećam se sezone s Napretkom, nastupali smo u kupu i stigli do finala. Na pet utakmica biran sam za igrača meča, na tri dobio čiste desetke. Poraženi smo od Zvezde u finalu, ali smo izborili plasman u Evropu. Prošli smo prvo kolo Kupa UEFA i estonski Tulevik. Međutim, OFI sa Krita eliminisao nas je u drugom kolu. Sa beogradskim Obilićem sam, takođe, dva puta bio učesnik kupa UEFA.

Da se ne zaboravi...