Za Francuze kažu da su hladni, proračunati i iznad svega skloni hvalisanju, na vlastiti račun, razume se. Teški na rečima u superlativu kad priča o uspehu drugih treba da dođe i do ptica na grani… Ipak, Stefan Džodić, „Francuz” srpske krvi rođen u Monpeljeu, gradu na reci Lez, nije okovan hladnoćom mentaliteta ljudi među kojima je rastao, otkrivao tajne najvažnije sporedne stvari na svetu. Tu je negde na pola, proračunati dobričina koji je s loptom na „ti”. Idealna kombinacija.
Rođen je 15. marta 2005. i nije prošlo mnogo godina od njegovog prvog plača do premijernog druženja s „bubamarom”. Iver, ne pada daleko od klade, ali da krenemo od početka...
- Počeo sam da treniram fudbal sa svega pet godina, u Monpeljeu, timu čiji je dres moj otac u to vreme nosio. Od malena sam se igrao s loptom po kući, svuda… Fudbal je za mene, da tako kažem, porodična tradicija, ljubav odmalena, od oba pomalo.
Nije tajna da je mnogim igračima kroz karijeru bilo teško da se nose sa teretom poznatih očeva, ne i Stefanu…
- Otac Nenad mi od početka mog druženja sa loptom mnogo pomaže. Nije mi predstavljalo problem to što bio fudbaler, jer bez njega ne bih bio igrač kakav jesam. Zaista mi znači to što imam njega koji mi uvek udeli kvalitetan savet. Često mi ponavlja da uživam u fudbalu, jer radim ono što volim. Dok sam bio mlađi radio sam sa njim tehniku, radim i dan danas, to je osnova fudbala.
Kažu da je ogromna razlika između stila fudbala u Francuskoj i Srbiji, a Stefan je to iskusio na vlastitoj koži.
- U Francuskoj se mnogo više potencira na fizičkoj spremi, dok je kod nas tehnika u gro planu. Između ostalog, nije isti princip prema taktici. U nekim segmentima, recimo fizičkoj spremi koju sam pomenuo, ima ogromne razlike.
U svakoj zemlji fudbal je priča za sebe, baš kao što i svaki igrač u nogama ima „trik” zbog kojeg mu se dive.
- Za mene je broj 1 Zlatan Ibrahimović, oduvek je bio moj uzor. Takođe, mnogo cenim Pola Pogbu. Tehnički je odličan, visok, uzima lopte, daje golove.
Red, rad, disciplina, mirno srce i hladna glava… Iz dana u dan, iz treninga u trening. Težak je put fudbalski, jer ima istine u onom da uvek može bolje. I mora.
- Osećam da sam ušao u tu fazu kada sam u najvažnijim godinama, prelomnim za dalju karijeru. Fokusiran sam, glavom sam ma terenu, ulažem mnogo truda koji će se jednog dana sigurno vratiti. Nadam se da ću stići do A reprezentacije i da će se kod mene videti napredak u igri sa loptom i bez nje, to mi je najvažnije.
12 UTAKMICA za mlađe reprezentativne selekcije Srbije odigrao je Stefan Džodić
Orlići su onomad položili koplja pred selekcijom Bugarske. Nisu bez greške odigrali ulogu favorita.
- Držali smo loptu, imali svoje šanse, mnogo njih. Bugari su iskoristili njihove i dali nam dva gola. Grešili smo u pasu, imali lošu realizaciju. Moramo bolje ako hoćemo da budemo najbolji, prava verzija ove reprezentacije.
Danas je prilika za popravni. Na zelenom tepihu stadiona „Lagator” u Loznici Orlići će stati na crtu Grcima (18,00).
- Sve ćemo podrediti tome da pobedimo, ali kroz našu igru i naše principe. Hoćemo svima da dokažemo da možemo bolje nego protiv Bugarske, da smo samo imali loš dan - uz tonalitet pun samopouzdanja, utisak je sa pokrićem, zaključio je Stefan Džodić, mladi reprezentativac Srbije.
KOLAROV IMA MODERNU VIZIJU
Aleksandar Kolarov je na dobrom putu da Orliće skocka do perfekcije, da svaku kockicu milimetarski precizno postavi na svoje mesto i napravi tim na koji će svi gledati sa umerenom dozom strahopoštovanja.
- Kolarov je igrao u top klubovima u kojima je ostavio pečat, ima modernu viziju fudbala i prezadovoljan sam saradnjom sa njim. Možemo samo da napredujemo ako usvojimo sve što nam govori. Za sve je potrebno vreme, malo po malo počinjemo da shvatamo njegove principe igre - akcentovao je Džodić.
A, ZA TRI GODINE DO A SELEKCIJE
Što je brzo to je i kuso… kaže naš narod. Mora se korak po korak, polako, strpljivo… U fudbalu naročito. Upravo tako ofanzivac u vezi gradi svoj put ka, veruje, A timu Srbije.
- Prvi poziv sam dobio od selektora Mirka Bunjevčevića koji je tada predvodio mlađe kadete, a poverenje da odigram prvu zvaničnu utakmicu mi je ukazao Radovan Krivokapić na turniru “Miljan Miljanić”. Od tada sam svaki put pozivan. Igrao sam i na Evropskom prvenstvu u Izraelu i tu epizodu nikada neću zaboraviti, bili smo treći. Za mene nema veće privilegije od toga da nosim dres Srbije. Nije isto kao u klubu, adrenalin je drugačiji. Sada sam u mladom timu, a za tri godine ću, nadam se, biti A reprezentativac - s tonalitetom punim optimizma istakao je vezista.
BRAT VIKTOR - GOSPODAR ŠESNAESTERCA
Nije samo karijera koju gradi Stefan dokaz da krv nije voda. I brat Viktor se opredelio za drugovanje s loptom, ali među stativama. U timu Monpeljea, razume se. I logično, reprezentaciji Srbije za koju je debitovao kao mlađi kadet, sa 14 godina, deset meseci i osam dana, kod selektora Aleksandra Lukovića.
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
