Srbija rekorder po broju smenjenih trenera, 27 promena u 13 klubova

Čak 35 trenera radila su prošle sezone u Super ligi. Srbija je po broju smenjenih šefova stručnih štabova prva u Evropi i četvrta na svetu, 27 promena zabeleženo je u minulom prvenstvu i to u 13 klubova. Samo su Crvena zvezda, Radnički 1923 i OFK Beogradu ostali sa istim stručnjacima od prvog kola. Vladan Milojević je na klupi crveno-belih osvojio titulu, Feđa Dudić se sa Kragujevčanima ponovo plasirao na međunarodnu scenu. Ispred Šumadinaca završili su Romantičari, međutim, kako nisu dobili PRO licencu, ni učinak Sima Krunića nije nagrađen kako je zaslužio.

Partizan je rekorder sa četiri trenera u istoj takmičarskoj godini ako se računa i Marko Jovanović, koji je bez PRO licence vodio tim crno-belih u poslednja tri kola jeseni. Po tri promene napravili su Jedinstvo, Vojvodina, Spartak i Napredak, po dve TSC, Mladost, Novi Pazar, Železničar, Tekstilac i Čukarički, po jednu Radnički iz Niša i IMT.

U po dva kluba radila su šestorica trenera. Vladimir Gaćinović preuzeo je Spartak u finišu jeseni, a zatim od trećeg prolećnog kola činio čuda sa Novim Pazarom, odvevši klub iz grada na obalama Jošanice i Raške prvi put na evropsku scenu, u kvalifikacije za Ligu konferencije.

Gaćinović i Tomislav Sivić su se, zapravo, rotirali. Sivić se posle 18 godina vratio u rodnu Suboticu i Golubove doveo do opstanka.

Branko Mirjačić radio je u Tekstilcu, sa kojim se pre godinu dana plasirao u Prvu ligu i Železničaru, u oba kluba je smenjen.

Marko Savić počeo je sezonu u Pančevu, nije blistao, zatim je preuzeo i Čukarički, da bi se povukao posle neuspešnog pokušaja za plasman u plej-of.

Slavko Matić stigao je u Tekstilac u finišu jeseni kao spasilac, ali je posle uvodnih kola proleća prihvatio ponudu ambicioznijeg TSC-a. Nekadašnji igrač OFK Beograda na kraju sa Bačkotopolčanima nije uspeo da izađe u Evropu, manja je pre njegovog dolaska Lavovima „visio” i plej-of.

Mladost je briljirala dok je tim u ranoj fazi jeseni vodio Nenad Lalatović. Lučanci su sa harizmatičnim stručnjakom na klupi ostvarili šest pobeda i poraz. Lalatović nije odoleo pozivu Vojvodine, treći put je seo na klupu Novosađana, ali je doživeo fijasko. Lale su se mučile cele sezone, nisu imale poverenja u nepoznatog Nemanju Krtolicu, prerano su se odrekli u prethodnoj takmičarskoj godini uspešnog Božidara Bandovića, a na kraju cilj (plasman u Evropu) nije ostvario ni Miroslav Tanjga.

Najuspešniji je, naravno, Vladan Milojević. Šef stručnog štaba šampiona sa Marakane ima 90,09 odsto uspešnosti, pitanje je da li će i on, a kamoli neko drugi, da nadmaši fantastičan učinak sledeće sezone.

Odličan procenat zabeležio je i Savo Milošević, ali je samo sedam kola ostao na klupi. Nije nekadašnji reprezentativac i golgeter Partizana otišao iz Humske zbog loših rezultata, već neslaganja sa novim rukovodstvom oko igranja Marka Kerkeza. Srđan Blagojević je četvrti po uspešnosti, ali je imao znatno veći broj utakmica od prethodnika na klupi Parnog valjka.

Dobar je učinak Zorana Vasiljevića na klupi IMT-a. Radomir Koković je stabilizovao Železničar. Nikola Trajković je bio uspešan i u pre njega stabilnoj Mladosti.

Više se očekivalo od Jovana Damjanovića u TSC-u, Aleksandra Stanojevića u Partizanu, Nikole Drinčića i Siniše Dobrašinovića u niškom Radničkom, Gorana Stevanovića, Slavoljuba Đorđevića i Mladena Dodića u Napretku. Kruševljani su čak smenili Dodića između dve utakmice baraža za opstanak protiv Mladosti GAT.

Pohvale zaslužuju Uroš Matić i Bojan Krulj bez obzira što su sa Jedinstvom i Tekstilcem izgubili superligaški status. Kad su oni seli na klupe Ubljana i Odžačana, teško je bilo očekivati spas dve poslednjeplasirane ekipe, klub iz Vojvodine je i kažnjen oduzimanjem šest bodova zbog navodno nameštene utakmice sa IMT-om.

U konačan bilans nisu uvršteni treneri koji su samo po jedno kolo sedeli na klupama.