Na izlaznim vratima Kenan, Jago, Gedraitis, Daum....

Potpuni kolaps doživela je Crvena zvezda u završnici sezone, izgubivši polufinalne serije KLS-a i ABA lige.

Sezona, koja je tokom većeg dela imala obrise bajkovite i trebalo da bude upisana zlatnim slovima u istoriju kluba s Malog Kalemegdana završila se prilično neslavno.

Izgled crveno-belih na terenu u poslednjih mesec i po dana govorio je više od hiljadu reči. Potonuli su izabranici Janisa Sferopulosa, posle eliminacije u Evroligi, a nikako nisu bili dovoljno mentalno snažni da se podignu na površinu i izdignu iznad situacije.

Plej-of san, koji su sanjali mesecima, čak i godinama nestao je u nekoliko teških dana za crveno-belu porodicu i tada kao da je sve stalo.

Najskuplji tim u istoriji Crvene zvezde doživeo je krah i eliminacije u domaćim takmičenjima od klubova daleko manjeg budžeta, renomea i iskustva.

Mnogo je odgovornih lica za raspad sistema na Malom Kalemegdanu, a naročito intrigantna bila je izjava trenera Sferopulosa posle poraza od Spartaka.

- Moramo da napravimo određene korekcije, rešimo probleme u svlačionici, oformimo bolji tim i bolju grupu momaka – najavio je suptilno i zaobilaznim putem potpunu rekonstrukciju ekipe grčki stručnjak, posle fijaska u KLS, indirektno i „prozvao” izabranike...

Pojedinci su nadmašili sva očekivanja, dok su neki žestoko podbacili, a mali broj njih dobiće drugu  šansu naredne sezone.

Manje – više poznato je i koji momci bi mogli da ostanu bez prilike za iskupljenje.

Jago dos Santos

Omaleni, uvek nasmejani Brazilac, kupio je simpatije navijača Crvene zvezde tokom prethodne sezone, gde je u ulozi trećeg plejmejkera ekipe, dao ogroman doprinos sa klupe. Ove sezone Zvezdina devedesetdevetka promovisana je u drugog organizatora igre ekipe i izgleda da za takav poduhvat, ipak, nije bio spreman. Imao je i blistavih utakmica Dos Santos, onih gde je praktično samostalno pobeđivao rivala, briljantnih momenata, ali bilo je to isuviše nekonstantno od Brazilca, da bi zavredeo dodatno poverenje i novi ugovor u redovima sada već bivšeg šampiona.

Jago je ove sezone u Evroligi prosečno beležio 6,5 poena uz 3,3 asistencije i jedan i po skok po utakmici.

Zaključak: Solidan posao odradio je Dos Santos ove sezone, iako nije bio na nivou iz prethodne, ali deluje da su očekivanja od Brazilca jednostavno bila prevelika.

Ajzea Kenan

Slična situacija, kao i kod Dos Santos važi i za američkog „snajpera”, Ajzeu Kenana. Došao je bek Olimpijakosa kao veliko pojačanje, igrač ozbiljnog renomea i poenterskih mogućnosti na Mali Kalemegdan, a zvanje jednog od najboljih šutera Evrope samo periodično opravdao.

Bila je i Zvezdina haubica veoma nekonstantna. Crveno-bela porodica uživala je u plodovima Kenanovih čarolija, ipak padovi su bili bolni i učestali, veoma frustrirajući za simaptizere beogradskog velikana. Bio je često iskusni bek ili najbolji ili najlošiji igrač na terenu, a problem je bio što su utakmice na kojima je dominirao bile dosta ređe.

Amerikanac je u elitnom takmičenju prosečno beležio 10,1 poen uz nešto malo više od skoka i asistencije po utakmici.

Zaključak: Pomalo je čudno reći da je igrač, koji je postizao dvocifren broj poena u Evroligi, Zvezdin najveći promašaj ove sezone, ali zaista deluje da je tako. Došao je Kenan kao ogromno pojačanje, ali nije ispunio očekivanja javnosti.

Majk Daum

Stigao je američki krilni centar iz redova turskog velikana Efesa, ali bez prevelikih očekivanja. Došao je gorostas iz Nebraske na mala vrata, da bude zamenska četvorka i do povrede taj posao radio je veoma dobro.

Igrao je Daum i bolje nego što su se mnogi nadali, a potom je usledila jedna, potom druga povreda i Amerikanac je propustio praktično čitavu sezonu.

Sada deluje da je vreme i za njega da se rastane od crveno-belog dresa, iako to možda i nije sasvim fer jer, objektivno gledano, nikada nije ni dobio priliku.

Krilni centar je prosečno postizao 5,9 poena, uz 2,7 skokova u Evroligi i na momente bio važan šraf u mašini Janisa Sferopulosa.

Zaključak: Deluje da se Daum nije najbolje snašao, ali da za tako nešto nije ni dobio prostora. Amerikanac nije razočarao, ali verovatno je najbolje da sreću naredne sezone potraži negde drugde.

Rokas Gedraitis

Uveliko se priča da je Litvanac završio epizodu na Malom Kalemegdanu. Ipak, slično kao i za Dauma, glavni utisak jeste da je Gedraitis vrlo korektno odradio svoj deo posla i ono što je bilo do njega, a da prilike jednostavno nije bilo dovoljno. Bila je litvanska haubica jedan od ključnih igrača prethodne sezone, ali je dolaskom Nikole Kalinića i preklapanjem uloga bio u nekim trenucima možda i nepravedno zanemaren.

Možda bi Gedraitis i ostao u crveno-belom taboru, ali problem predstavlja bogati ugovor Litvanca, koji jednostavno nije vredan igrača, koji će većinski sedeti na klupi. Zato će nekadašnje krilo Baskonije vrlo verovatno da promeni sredinu pred početak naredne sezone.

Prosečno je postizao 4,7 poeena uz dva skoka i asistenciju u Evroligi.

Zaključak: Deluje da je odbrambeni specijalista ulogu odradio prihvatljivo, ali da je i on u komparaciji sa prethodnom sezonom, jednostavno podbacio.

Džon Braun

Još jedan američki krilni centar i poslednja akvizicija Crvene zvezde, kojom je pokušala da sklope slagalicu dostojnu plej-ofa Evrolige. Džon Braun stigao je posle ozbiljnije povrede ramena, kao odbrambeni specijalac, vojnik, koji se baca za svaku loptu, ali i barem solidna napadačka opcija.

Ipak, Braun nije ni približno opravdao očekivanja na Malom Kalemegdanu, kao igrač visokog renomea i evroligaškog statusa. Čekali su na njegovu pravu verziju crveno-beli gotovo celu polusezonu, a Amerikanac ih je konačno nagradio odličnim igrama u, doduše velikim i bolnim porazima od Budućnosti i Spartaka.

Zvezdin krilni centar prosečno je postizao 4,3 poena uz 2,7 skokova u evropskoj eliti.

Zaključak: Energija, htenje i požrtvovanje Brauna su za svaku pohvalu, ali on jednostavno kvalitetom nije dokazao da je vredan Zvezdinog dresa, a s obzirom na to da mu ističe ugovor, klub verovatno neće da produžo saradnju sa njim.

Branko Lazić

Legendarni kapiten i čovek, koji je deceniju i po branio crveno-bele boje, Branko Lazić, će se gotovo izvesno penzionisati. Već ove takmičarske godine nije bilo to, to. Još jedan elitni odbrambeni igrač Zvezdine granitne defanzivne filozofije, nije mogao da pronađe ritam u poslednjim mesecima. Bio je i Lazić povređen većim delom sezone, muku mučio s aspekta fizičke spreme, a ni šut ga nije slušao u poslednjih nekoliko sezona, kao što je to bio slučaj u najboljim danima. Nije mnogo doprineo, osim u figuri i liku kapitena, mentora i uzora mlađim igračima, a na terenu je bio sposoban za 1,1 poena uz 0,8 skokova po utakmici, malo volje i iskre crveno-bele energije.

Zaključak: Reklo bi se da je tridesetšestogodišnji Lazić na zalasku karijere i da iako ne okači patike o klin već sada, naredne sezone neće biti deo crveno-bele porodice, barem ne kao igrač.