Interesantno na Gibraltaru, ali zato u tunelu Marakane...

Stefan Čupić, trofejni golman bogatog internacionalnog iskustva, minule sezone slavio je titulu sa girbaltarskim Linkolnom, potencijalnim protivnikom Crvene zvezde u drugom kolu kvalifikacija za Ligu šampiona. Činjenica da se, uprkos odličnim ličnim i timskim rezultatima nije zadržao na prekomorskoj teritoriji Ujedinjenog Kraljevstva, južno od Španije, učinila je povod za razgovor – utoliko snažnijim.

- Situacija je takva da sam trenutno slobodan igrač. Bio sam u Linkolnu 90 dana, onoliko koliko je dozvoljeno bez radne vize u Španiji, za koju je klub dva puta predavao dokumenta. Nažalost, oba puta sam odbijen. Iako sam imao dogovor da ostanem tri godine, morao sam da se vratim... Jednostavno, gibraltarska viza koju sam posedovao mi nije bila dovoljna, jer se u tu zemlju stiže preko Španije. Britanski avion sleti u Malagu, pa se za Gibraltar ide autobusom, sat i po vremena. Specifično je, ali nema mnogo opcija. I Zvezda će, verovatno, morati tako – kaže Stefan Čupić.

Kakvo je bilo iskustvo u klubu?

- U svakom slučaju interesantno. Linkoln je najveći klub na Giraltaru, ali je u trenutku mog dolaska zaostajao tri boda za Sent Džozefom. Doveo me je Kampanja, trener sa kojim sam sarađivao u Araratu i  iznenadio sam se infrastrukturom tamo, obzirom da je zemlja veoma mala. Sve je napravljeno u engleskom stilu, jako je lepo i igra se na veštačkoj travi. Postoje tri terena, nacionalni je „Viktorija stadion“, koji se trenutno rekonstruiše, tako da bi Zvezda mogla da igra na „Evropa pointu“, popularnoj poslednjoj tački Starog kontinenta, sa jednim od najpoznatijih svetionika na svetu. Sve je izuzetno sređeno, u okviru ogromnog kompleksa su i tereni za skvoš, teretana, kuhinja, pored je i gibraltarski univerzitet... Zaista zanimljivo.

A, liga?

- U takmičenju je deset klubova, od kojih se četiri izdvajaju po profesionalizmu i kvalitetu. Iako je Linkoln generalno najjači i svakako najtrofejniji, Sent Džozef je ove godine uložio do sada najveći novac za tamošnje standarde, imao je 30 igrača, Argentince, Špance, Brazilce... Bili su rešeni da osvoje titulu, međutim, mi smo ih u plej-ofu savladali sa 1:0, pa izdržali do kraja, dobili sve ostale mečeve i na kraju sa istim brojem bodova bili šampioni.

Koji su glavni kvaliteti Linkolna?

- Tamo je dosta igrača koji su u klubu duži period, po tri i više godina. Ima tu sjajnih pojedinaca, a posebno su kvalitetni bekovi. Levi je Nano, nekadašnji igrač Panatinaikosa i Almerije koji sada ima 41 godinu, ali je „prespreman”, teško je i opisati kako izgleda. Nema trunke masti, vodi računa o svom telu kao Novak Đoković, iznenadio sam se kada sam ga video... Između stativa će biti golman koji mi je bio rezerva, nisu doveli novog. Štoperi su reprezentativci Gibraltara, kvalitetni igrači, malo snažniji, visoki i jaki u duelu.

Ako dođe do susreta sa Zvezdom?

- Verovatno se neće igrati posebno lep fudbal, po zemlji, već pre engleski stil, duga lopta i „druga“, skokovi i „tuča“. Intenzitet duela je takav da ga nikada pre nisam video u karijeri, ide se „pravo u meso”, to „puca”... Ja, kada sam izašao na prvu utakmicu, protiv Sent Džozefa, gledam i ne verujem. U Srbiji bi sudija podelio pet crvenih kartona! Izuzetno su žustri i uvek motivisani 100 odsto. Osim toga, imaju reprezentativca i u sredini, plejmejkera Ti-Džej De Bara. Odličan je igrač, dobar je sa loptom, jake noge, vrhunska tehnika.

Ipak, od prvaka Srbije se očekuje da lako pređe prvu prepreku u kvalifikacijama?

- Zvezda je svakako veliki favorit, trebalo bi da prođe bez mnogo muke... Biće interesantno na Gibraltaru, ali bi na Marakani „već u tunelu“ moglo sve da se reši. Naravno, to je pod pretpostavkom da će Linkoln u prvom kolu kvalifikacija savladati Vikingur, što očekujem. Tim sa Farskih Ostrva sigurno gaji sličan stil, ali bi „moji” Gibraltarci trebalo da slave. Nisu za potcenjivanje, imaju dosta igrača sa iskustvom iz drugih  liga Italije i Španije, takođe sjajnog trenera Huanha Bezaresa, bio je ozbiljan u Primeri. Niko tamo nije zalutao, niko ne radi dupli posao. Primaju pristojne sume, uglavnom na ugovore od po 12 meseci. I, brine se o igračima, čine sve da van terena uživaš, kako bi na terenu mogao da se fokusiraš samo na fudbal. Pred nama su interesantni dueli – podvukao je Stefan Čupić, svojevremeno, između ostalog, čuvar mreže OFK Beograda, Voždovca, već pomenutog Ararata, Olimpijakosa iz Nikozije, nedavno i TransInvesta iz Litvanije, upravo zemlje u kojoj se 2013. godine, braneći grb selekcije Srbije do 19 godina, okitio evropskim zlatom.