Nije bilo rano ni uoči finalne serije KLS-a da se analizira celokupan uspeh subotičkog Spartaka i da se Golubovima „uruči cveće” za sve postignuto tokom bajkovite takmičarske godine.
Ipak, sada kad se i poslednji zvuk sirene, poslednje utakmice u sezoni oglasio, pravo je vreme za sumiranje utisaka...
Promovisan je Spartak prethodnog leta u ABA ligu, kao osvajač druge divizije regionalnog takmičenja.
Novopečeni učesnik najprestižnije lige u domaćim okvirima nije više imao nikakvih obaveza u KLS do početka plej-ofa.
Tako je debitant na Jadranu dobio priliku da se fokusira isključivo na ABA ligu i dokaže regionu da pripada elitnom društvu, najboljih timova bivše Jugoslavije (uz Dubai).
Pokazali su izabranici Vladimira Jovanovića još u mladim danima sezone da imaju kvalitet i mogu da namuče rivale daleko većeg renomea.
Mnogi su na putu do uspeha zalutali u „Dudovoj šumi”, a svakim novim podvigom plavo-beli kupovali su srca navijača i ljubitelja košarke širom regije.
Već polovinom sezone bilo je sasvim jasno da Spartak ima domet za plej-of, što se na kraju i obistinilo, označivši početak nove ere za klub.
U debitantskoj sezoni plasirali su se Golubovi među osam najboljih ekipa na Jadranu i time nadmašili sva očekivanja. Nestvaran uspeh ostvarili su za jednog debitanta, tim skromnog budžeta i još skromnije istorije.
Krenula je ova generacija Spartaka novootkrivenim stazama slave, prethodno nepoznatim košarkaškim zaljubljenicima na severu Bačke.
Napravio je Vladimir Jovanović plavo-beli hram sporta u Subotici, u kojem je svaki noseći stub bio podjednako važan. Postigao je trener Spartaka apsolutnu harmoniju i balans u svlačionici, a rezultat zajedništva, poštovanja i drugarstva stigao je u vidu rezultata.
Uprkos dobrim igrama, nisu imali Golubovi snage da savladaju budućeg šampiona, Partizan u četvrtfinalu i tako se završila njihova abaligaška bajka.
Već tada bilo je pregršt razloga za slavlje, ponos i sreću u redovima Subotičana, koji nisu ni slutili da ono najbolje tek predstoji.
Prethodne dve godine Spartak se takmičio u ligaškom delu KLS-a i obe sezone završavao kao drugoplasirani. Ovog puta bili su povlašćeni plavo-beli i šansu za dokazivanje su dobili u plej-ofu.
Nisu srljali izabranici Vladimira Jovanovića, rutinski savladavši kvalifikanta i šampiona prvog dela takmičenja, Vršac u četvrtfinalu.
Zakazali su tako Subotičani okršaj sa Crvenom zvezdom, onaj koji će dati kompletnu definiciju uspeha celokupne sezone Golubova.
Prikazao je Spartak u dvomeču sa šampionima sve karakteristike gladijatora - borbenost, čast, ambiciju, požrtvovanje, glad... Dokazali su momci sa severa da srce junačko i dalje vredi u sportu i da David uvek ima šanse protiv Golijata. Baš kao i jedan od najlegnedarnijih gladijatora iz doba starog Rima i imenjak kluba, podigao je Spartak pravi mali košarkaški ustanak protiv moćnog rivala. Razbili su Nemanja Gordić i njegovi mladi saigrači crveno-belu armiju u oba susreta, tako napravili jedan od najvećih podviga u klupskoj istoriji i prvi put se plasirali u borbu za trofej državnog prvaka.
Kad se svedu računi, uradio je jedan mali tim sa severa Bačke mnogo više nego što se to od njega očekivalo, a bajkovitu sezonu, uprkos porazu od Partizana za kraj, ipak, završio uzdignute glave.
Vratili su Vladimir Jovanović i njegovi momci veru u sport, da novac nije sve i da se trudom, radom, verom i dobrim planom može do rezultata i protiv finansijski mnogo imućnijih rivala.
Učinili su sugrađane veoma ponosnim, ali i one neutralne navijače zadivili.
Isticao je i šef struke plavo-belih pre i tokom same finalne serije da njegov ponos, zadovoljstvo i vera u tim, neće jenjavati, bez obzira na konačan ishod.
Spartak je nadmašio sva očekivanja, a sezona, iako završena bez trofeja može da se smatra istorijskom. Postavili su Golubovi kamen temeljac, uspešnog abaligaša i ekipe, koja bi u narednim godinama trebalo da bude učesnik plej-ofa regionalnog takmičenja, kao i da se bori za sve domaće trofeje.
JOVANOVIĆ – TRENER GODINE
Vladimir Jovanović je zvanično trener sezone u KLS, po izboru trenera učesnika završnog turnira.
Šef struke Spartaka pobrao je svih sedam glasova stratega ostalih ekipa (Karaičić, Nikitović, Sferopulos, Barać, Spasić, Ocokoljić, Nedović), a jedini glas koji nije stigao na adresu pedesetdvogodišnjeg stručnjaka bio je njegov.
Dobru osnovu postavio je Jovanović u Subotici, a laskava titula najboljeg trenera u zemlji mogla bi da predstavlja dodatnu motivaciju za nadogradnju i eventualno, novi iskorak plavo-belih naredne sezone.
CEROVINA PRE VAŠINGTONA
Velika timska nagrada na kraju je izostala za Spartak, uprkos ogromnom htenju i izvanrednoj košarci. Ipak, individualna priznanja nisu zaobišla Suboticu...
Eliminacijom šampiona zavredeli su simpatije i divljenje javnosti, ali i trenera suparničkih ekipa, koji su na kraju odlučili da neki od laureata budu upravo igrači subotičke ekipe...
U izboru osvajača nagrada učestvovalo je svih osam trenera klubova učesnika završnog turnira – Bogdan Karaičić (Partizan), Vladimir Jovanović (Spartak), Saša Nikitović (FMP), Janis Sferopulos (Crvena zvezda), Marko Barać (Mega), Lazar Spasić (Vršac), Saša Ocokoljić (Borac), Strajin Nedović (Zlatibor).
Pored nagrade za trenera godine, koje je otišla na adresu Vladimira Jovanovića, Golubovi su dobili još dva velika individualna priznanja – za najboljeg defanzivca i MVP-ja.
Osvojio je Stefan Momirov nagradu za najbolje odbrambenog igrača takmičenja. Iako izbor očigledno nije bilo lak i bilo je više kandidata, koji su zaslužili priznanje, krilo Spartaka dobio je tri glasa, od ukupno osam, dok je ostalih pet ravnomerno raspoređeno drugim pojedincima.
Mnogo neizvesnosti i kontroverzi izazvala je MVP nagrada, koja je na kraju završila u rukama fantastičnog Luke Cerovine, momka koji je Crvenoj zvezdi došao glave i verovatno nestvarnim izdanjem u polufinalnoj seriji zaslužio priznanje za najboljeg igrača KLS-a.
Osvojio je dvadesetpetogodišnji krilni igrač tri od osam glasova i tako imao po jedan više od Dvejna Vašingtona i Balše Koprivice iz Partizana.
Impresivan je bio i bek crno-belih, koji je proglašen MVP-jem finala, ali ne i najkorisnijim igračem doigravanja.
GRUPNA FAZA LIGE ŠAMPIONA NAGRADA ZA ODLIČNU SEZONU
Trajao je put Spartaka od nižerazrednih takmičenja, do KLS-a, preko ABA lige, sve do evropske pozornice svega tri godine.
Možda zvuči neverovatno, ali to je realnost kluba iz Subotice, onog koji je u sezoni 2021/22. igrao u Prvoj muškoj ligi, drugom po rangu takmičenju u Srbiji, a sada je i zvanično učesnike FIBA Lige šampiona.
S obzirom na to da evropski predstavnici Partizan i Crvena zvezda već godinama igraju u Evroligi ili Evrokupu, Srbija se ne kotira isuviše visoko na klupskoj FIBA rang listi i zauzima tek 16. mesto.
Zato i ima pravo na samo jednog predstavnika u Ligi šampiona, a prethodne godine je to bio FMP. Ove sezone klub iz Železnika, zameniće Spartak, koji je boljim rezultatima na domaćoj, ali i regionalnoj pozornici, u odnosu na Pantere, obezbedio plasman.
Prethodno je još samo Partizan, od srpskih klubova učestvovao u tom takmičenju u sezoni 2016/17.
Spartak se našao na listi 28 ekipa, kvalifikovanih na osnovu koeficijenta, dok je Berlinska Alba dobila „vajld kard” pozivnicu.
Da kompletiraju spisak učesnika boriće se još 24 ekipe u kvalifikacijama, od kojih će samo tri izboriti učešće.
Velika je čast i prilika za mladu ekipu Spartaka da učestvuje u evropskom takmičenju i to bi moglo da predstavlja dodatni motiv i šansu za napredak plavo-belih u narednim sezonama.
Pored Subotičana od nama zanimljivih ekipa iz regiona u Ligi Šampiona učestvovaće i Igokea, dok su u kvalifikacijama još i tim Trepče iz tzv. Republike Kosova, makedonski Pelister i bugarski Rilski.
Kvalifikacije su od 23. do 28. septembra, a grupna faza počinje sedmog oktobra.
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
