VREMEPLOV – Blagojević: Gol protiv Jene – pečat karijere!

Rođen je na Majevici,u Loparama 10. aprila 1955,  afirmisao se u tuzlanskoj Slobodi, Cvijetin Blagojević najbolje igre pružao je u Crvenoj zvezdi. Dosta uspeha imao je i u Grčkoj.

- Imao sam tri meseca kad su mi roditelji doselili u Tuzlu, tako da sam praktično Tuzlak. U gradu soli sam krenuo u školu. Fudbal smo igrali u školskom dvorištu i na ulici. Jednog dana, nas nekoliko dečaka otišli smo na probu kod legendarnog Brace Bevande. Jedini sam ja prošao iz te grupe - priseća se Cvijetin Blagojević.

Još su u svežim sećanjima njegove utakmice za Slobodu, a imala je sjajan tim.

- Jako teško je bilo iz mlađih selekcija ući u prvi tim. Imao sam nesreću što odmah sa 18 godina za seniore. Na desnom krilu igrao je Mesud Nalić, jedna od legendi Slobode. Kasnije sam se ustalio, iskoristio šansu i opravdao sam očekivanja ljudi iz Slobode i fudbalske javnosti u Tuzli.

Partizan mu je, pričalo se, nudio mnogo više novaca od Crvene zvezde. On je izabrao najtrofejniji klub. Pričalo se da se zbog takve odluke zauvek pozdravio sa reprezentacijom Jugoslavije.

- Kao dete bio sam zvezdaš. Svi mi koji smo igrali po prvoligaškim klubovima predstavljali smo se kao navijači Zvezde ili Partizana, Dinama ili Hajduka. Kad me je Dragan Džajić pozvao dileme nije bilo, lako sam se opredelio za Crvenu zvezdu. U današnjim vremenima kad je novac merilo svega, možda bih postupio drugačije.

Sa Zvezdom je dogurao do finala Kupa UEFA u sezoni 1978/79, malo je nedostajalo da osvoji važan trofej, nije dao sudija Mikeloti iz Italije.

- Bila je to moja prva sezona na Marakani. Odmah sam se ustalio u startni sastav, a uvršten sam među četiri najbolja igrača u Evropi, odnosno prvim veznim. Da li je trebalo da osvojimo najmasovnije evropsko takmičenje, to je sada neka druga priča kojoj se kraj ne nazire.

Gol Arsenalu u Beogradu, pa Sportingu u Hihonu ili umestnost protiv Karl Cajs Jene i gol sa skoro sredine terena, sve su to dragocenosti.

- Golovi su tada bili značajni, protiv Arsenala i u Hihonu. To nas je vodilo dalje, da dođemo do završnice takmičenja. Međutim, gol protiv Karl Cajs Jene je moja lična karta. Novinari koji su se bavili istraživanjima istakli su da do tada takav pogodak nije viđen. Pokušao je slavni Pele, ali nije uspeo. Taj gol je ostao i u sećanjima navijača. Danas kad me sretnu, odmah mi zahvaljuju na tome. Sada je drugačije. Lopte su lakše, drugi je način igre, golmani izlaze iz šesnaesterca. Meni je taj gol najveća dragocenost karijere, njen pečat.

Blagojević je odigrao šest večitih derbija, ostvario je tri pobede, remi i dva poraza.

- Još kao igrač Slobode s nestrpljenjem sam čekao da gledam utakmice Partizana i Crvene zvezde. Kasnije sam doživeo da budem akter svetkovine. Poseban je osećaj. Nešto što se tada cenilo, cenio se odnos prema fudbalu, način igre. Danas je sve drugačije. U moje vreme bili smo apsolutno bolji od najvećeg rivala i sportskog prijatelja.

Cvijetin je osvojio tri titule sa Zvezdom, jedan kup sa Beograđanima, dovoljno da izvrši selekciju – najdraži trofej?!

- Svi trofeji dragi su mi na svoj način. Uspeh u prvoj sezoni mi je najviše prirastao za srce. Međutim, svaki od uspeha ima svoju vrednost i drag mi je na poseban način.

Po završetku igračke karijere posvetio se trenerskom pozivu. Vodio je Železnik, Kozaru iz Gradiške, Radnički iz Obrenovca, omladince Crvene zvezde, Radnički iz Pirota, Radnik iz Surdulice i Drinu iz Zvornika.

- Predsednik Kozare, dr Slavko Dunjić, pozvao me je nakon što je klub izborio opstanak u Prvoj ligi RS. Prihvatio sam i samo smo jednog novog igrača angažovali. Ostvarili smo dobre rezultate, ali to u srpskim medijima nije adekvatno ispraćeno, kao ni u BiH. Sa Kozarom sam izborio plasman u Premijer ligu. U finalu Kupa Republike Srpske izgubili smo od prvaka Leotara. Radnika iz Surdulice se borio se za opstanak, ja sam ga uveo u Prvu ligu. Kad sam došao u Drinu iz Zvornika na polusezoni zaostajala je 18 bodova i malo je nedostajalo da ostanemo u ligi.