Pariska krila za Singapur

Srbija, kao retko u kom sportu, kad je u pitanju vaterpolo, nema pravo na osrednjost, navikla je da meri samo zlato. Od danas, zaključno sa 25. julom, do kad traje Svetsko prvenstvo u Singapuru, Delfini će pokušati da nadograde ono što su počeli prošle godine u Parizu.

Heroji iz Pariza otišli su sa jasnim ciljem - da zlato sa Olimpijskih igara dobije svoj nastavak i da se vrate na svetski tron. Nije potrebno u prvi plan isticati koliko zemlja sa Balkana nije bila najbolja, jer tradicija je tu da se ruši, a trostruki olimpijski šampion ima sve što je potrebno za tako nešto.

Prvi korak su Južna Afrika, Italija i Rumunija u grupnoj fazi. A onda, kako sportisti kažu – biti najbolji kad je najpotrebnije, u nokaut fazi.

Uroš Stevanović nosio je Srbiju do velikih pobeda, a na samom kraju meseca imaće priliku da još jednom upiše svoje ime zlatnim slovima u istoriju srpskog vaterpola. Vreme je za nove heroje, koje će javnost sa radošću da se seća…

Delfini su prošli kroz sve faze priprema? Kako Vam se čini urađeno do sada?

- Usledio je finalni deo sa Australijom na Tajlandu. Tamo je zaista bilo važno da sve što smo trenirali, uvežbavali, kao i sve nedostatke koje smo uočili na prethodna dva turnira – dovedemo do savršenstva. Da bi na Svetskom prvenstvu izgledali kako treba. Jer pripreme su do sad stvarno bile, svaka čast momcima. Maksimalno su fokusirani, kao što su bili pred Olimpijske igre u Parizu. To je za mene kao trenera bila najveća bojazan. Iznenadio sam se da je pristup potpuno isti i kako idu pripreme, smatram da je fokus sve izoštreniji i da smo kroz sparinge sa Australijom dostigli tu željenu formu za planetarni šampionat u Singapuru – raspoloženo počinje razgovor za Žurnal selektor Srbije Uroš Stevanović.

Kad bi se vratili na period od pre godinu dana, javnost nije imala velika očekivanja.  Koliko se promenio život vaterpola u Srbiji od zlata u Parizu do Singapura?

- Ne mogu da kažem na žalost – nije sigurno. Nije posle prve, druge, ni treće medalje. Imamo svoje nedostatke i svakodnevne izazove sa kojima se suočavamo. To je već duža i ozbiljnija priča, pre svega sa organizacijom. Sada, što se javnosti tiče, realno možda nije mogla ni da ima velika očekivanja pred OI u Parizu. S obzirom na rezultate koje smo imali od Tokija. Ali, sada će sigurno i to da se promeni. Sa naše stane, to ne menja ništa. Kao što smo najavljivali pred Pariz, ambicije su nama najveće na svim takmičenjima. U tom trenutku je to možda zvučalo nezahvalno posle toliko godina bez medalje, da najavljujemo zlato. Smatram da smo mi iskreno verovali. Posle Pariza i na prethodna dva pripremna turnira utvrdilo se da smo konkurentni sa svim ostalim ekipama. Ne bih nekog posebno izdvajao. Ponavljam osam - deset reprezentacija ravnopravno konkurišu za medalju i konkurisaće zaključno sa Olimpijskim igrama u Los Anđelesu. Svima je to cilj, kao i nama. Da ispišemo istoriju kao ,,drim-tim“ u košarci, kao i neki pojedinci u individualnim sportovima. To je ono glavno što je ispred nas.

Naučili ste iz prošle godine da nije uvek bitno koji ćete mesto zauzeti u grupi, već nokaut faza. Sad će svi pričati o Italiji, ali treba ući fokusirano i u preostale mečeva?

- Protiv Rumunije smo se žargonski - opekli 2023. godine na Svetskom kupu u Los Anđelesu, gde nismo bili u  kompletnom sastavu. Ipak, zbog našeg renomea, ne smemo sebi da dozvolimo takve rezultate. Smatram da smo to ispravili kasnije. Italija je sigurno reprezentacija sa najvećom željom u ovom trenutku. Imali su kontinuitet medalja od Tokija do Pariza. Išli su sa najvišim mogućim ambicijama. Olimpijske završili su na nesvakidašnji način posle odluke sudija da dobiju isključenje bez prava zamene. U tom trenutku to možda nije odlučilo utakmicu, ali sigurno da njima stoji gorak ukus zbog svega toga. Ulaze sigurno ,,osventički“, maksimalno ambiciozni. Po rezultatima u pripremnom periodu potvrđuju svoje ciljeve. Naravno, biće nam glavni rival u grupi. Kad krene elimiciona faza, to je ono najvažniji period, za razliku od Igara – nema pet utakmica do nokaut faze, već manje. Sigurno da će svi biti svežiji i spremniji za tu fazu. I tada je najvažnije, da od osmine finala ili četvrtfinala budemo najbolji, kao što smo bili u Parizu.

Desio se Pariz. Možda je pre njega bilo rezultatskih klackalica i šarenolikih rezultata. Sigurno da je bitno da se ponovo vratimo u sam vrh?

- Jako, jako važno. Pre svega zbog samopouzdanja, zatim naše tradicije i istorije. Smatram da ovakav period nije postojao između Olimpijskih igara. Bili smo jako blizu na prethodna tri takmičenja pre Pariza. Bili smo četvrti na Svetskom prvenstvu u Fukoki, prvom takmičenju našem zajedničkom. Posle smo ispali u četvrtfinalu na peterce od Mađarske gde je našem igraču ispala lopta pri izvođenju peterca. Usledilo je četvrtfinale sa Hrvatskom koja je postala Svetski prvak, gde se pobednik odlučio na gol razlike u poslednjim trenucima. Sve je to bila velika škola za Pariz, kao što smatram da je i Pariz za sve ovo dalje. Raduje me što je fokus igrača, kao što sam i ranije rekao, isto kao prethodnog leta. Nadam se da će to biti na stepenu više kako krene Svetsko prvenstvo. Bilo bi jako lepo da napravimo dobar rezultat u Singapuru, zbog zlata od prošle godine, kao i uvod u Evropsko prvenstvo u januaru u Beogradu.