Bond devojka među sudijama

U svetu u kojem se teniska svetla reflektora uglavnom usmeravaju na asove sa reketima, jedna žena iz Srbije uspela je da se popne do vrha. Ne po poenima i titulama, već po nečemu što je jednako važno: nepristrasnost, autoritet i stručnost. Marijana Veljović postala je sinonim za vrhunsku sudijsku eleganciju i odlučnost.

Rođena 24. januara 1987. u Kragujevcu, Veljovićeva je profesionalni put počela skromno, sa velikim snovima i ogromnom posvećenošću, kao lokalni linijski sudija. Nije ni slutila da će jednog dana sedeti u sudijskoj stolici na finalima najvećih teniskih turnira na svetu. Već 2008. istakla se kao najbolja polaznica sudijske škole u Beogradu, potom je korak po korak, bez preskakanja stepenika, gradila put do najvišeg svetskog ranga. Upornost, znanje i prirodni osećaj za pravdu doveli su je do vrha složene sudijske hijerarhije – statusa sudije sa zlatnim bedžom, najvišeg mogućeg ranga dodeljuje Međunarodna teniska federacija. Taj status donosi ogromnu čast, ali i odgovornost, jer samo malobrojni iz celog sveta zauzimaju ovu poziciju – 19 muškaraca i 10 žena.

Uspon je bio postepen, ali siguran. Posle brojnih ITF i Čelindžer turnira, ubrzo je počela da sudi mečeve na ATP i VTA turu. Teniski svet postao je svestan prisustva Šumadinke 2015, ali pravi proboj dogodio se na Otvorenom prvenstvu Australije 2020. u meču između Serene Vilijams i Vang Ćang, kad je čvrst stav Srpkinje u situaciji sa Amerikankom izazvao ogromnu pažnju. Uprkos pritisku, Marijana je ostala smirena, principijelna i profesionalna, što joj je donelo poštovanje i od igrača i od publike. Osim toga, na istom turniru pažnju javnosti skrenula je i u četvrtfinalnom meču između Rodžera Federera i Tenisa Sandgrena, u kojem je Švajcarac dobio opomenu zbog psovke. Iako je Federer legenda sporta, Marijana nije poklekla pred njegovim autoritetom, pokazala je hladnu glavu i čvrstinu koja se od vrhunskog sudije i očekuje. Mnogi su tad rekli da je ona pobednica meča.

Marijana Veljović može se pohvaliti impresivnim nizom velikih duela koje je sudila na najprestižnijim svetskim turnirima. U Melburnu 2018. bila je zadužena za žensko finale između Karoline Voznjacki i Simone Halep. Na Vimbldonu 2019. sudila je finale pomenute Rumunke i Serene Vilijams, dve godine kasnije bila je arbitar u polufinalnom okršaju Ešli Barti i Anđelik Kerber. Na Otvorenom prvenstvu Amerike 2021. takođe je imala ključnu ulogu kad je sudila finale između dve mlade teniserke – Eme Radukanu i Lejle Fernandez. Godinu dana kasnije delila je pravdu u ženskom finalu Otvorenog prvenstva Australije između Ešli Barti i Danijele Kolins.

Marijanino prisustvo bilo je značajno i u timskim takmičenjima. U Fed kupu, danas poznatom kao Bili Džin King kup, 2019. bila je angažovana kao sudija u finalnom meču, dok je u Dejvis kupu 2018. obavljala dužnost glavnog sudije na susretu između Marina Čilića i Žo-Vilfrida Conge. Osim toga, na Rolan Garosu 2025. dobila je priliku da sudi u ženskom finalu između Arine Sabalenke i Koko Gof, a takođe i na Vimbldonu u polufinalnom meču Karlosa Alkarasa i Tejlora Frica.

Na osnovu tih dostignuća, Marijana Veljović je ispisala istoriju kao jedna od retkih osoba koja je sudila finala sva četiri gren slem turnira u ženskoj konkurenciji, čime se svrstala među apsolutnu elitu svetskog tenisa, bez reketa u ruci, ali sa autoritetom koji se ne osporava.

Kragujevčanka se često ističe i po svom stilu – besprekornoj uniformi, zalizanoj frizuri i samouverenom držanju koje postaje zaštitni znak njenog pojavljivanja na terenu. Mnogi je nazivaju „Bond devojkom među sudijama“ zbog prepoznatljive elegancije i mirnoće čak i u najnapetijim trenucima.

Marijana Veljović predstavlja izvanredan primer kako disciplinovan rad, stalan razvoj i hrabrost, suditi fer bez kompromisa, mogu dovesti do vrha. Put od lokalne polaznice do zlatnog bedža ne samo da inspiriše žene u sportu, već potvrđuje da ako ste najbolji – dobićete priliku, bez obzira na pol.