Srbija još nije pokazala maksimum

Srbija i Mađarska su uvek bile velesile svetskog i evropskog vaterpola. Novi veliki derbi na programu je danas u polufinalu Svetskog prvenstva u Singapuru danas (14.35). Očekuje se velika borba, gde će svaki detalj biti važan.

Veliki broj srpskih igrača živeo je i igrao u Mađarskoj. U jednom trenutku čak 20. Ime Branislav Mitrović se posebno pamti. Tačno 13 godina je nosio kapicu raznih mađarskih klubova i to sa velikim uspehom.

Ipak, najveću težinu ima vreme provedeno u reprezentaciji, sa kojom je osvojio sve što se može osvojiti. Četiri Evropska prvenstva, jedno Svetsko prvenstvo, a posebno se ističu dva zlata sa Olimpijskih igara. U preko 200 mečeva za Srbiju stalo je mnogo toga. Igračku karijeru je završio prošle sezone, a potom se posvetio radu sa mlađim kategorijama u Budimpešti, gde će se truditi da napravi nove šampione, koji će čuvati vaterpolo mrežu u daljoj budućnosti...

U međuvremenu, kao i svi zaljubljenici u vaterpolo, pomno prati dešavanja na planetarnom šampionatu u Singapuru.

Ne bavite vaterpolom od prošle godine. Novo poglavlje ste otvorili kao trener mlađih kategorija u Vašašu?

- Krajem jula, početkom avgusta prošle godine sam počeo trenersku karijeru. Trenirao sam decu uzrasta do 13 godina u Vašašu. To je za mene bilo novo iskustvo, iako sam iz vaterpola. Ipak, brzo sam se uhodao i ubrzo me je prvi tim na čelu sa Slobodanom Nikićem kontaktirao za saradnju. Onda sam prepodne radio sa prvim timom kao pomoćni trener, a uveče sam radio sa mlađim kategorijama. Pokušao sam da prenesem na igrače filozofiju koju sam stekao iz srpske škole vaterpola, kao i mađarskog – javlja se se iz sunačne Budimpešte proslavljeni srpski golman Branislav Mitrović

Koje su osnovne razlike između srpske i mađarske škole vaterpola?

- Definitivno se to ogleda kroz igru. A, to je da se u Mađarskoj mnogo više favorizuje napad u odnosu na Srbiju, gde je odbrana primarna. S druge strane, ono što sam viđao kod nekih klubova, ne svuda naravno, ali jeste da se favorizuje pojedinac. Dok je kod nas, bar u tim sistemima, u kojima sam ja odrastao, kolektiv ispred pojedinca.

Uvek je veliki naboj kad je u pitanju okršaj Mađarske i Srbije?

- Taj naboj je najviše kreirala generacija Vujasinović, Šapića, Savića, Ikodinovića... U tom periodu su Srbi i Mađari bili ,,ljuti“ rivali, najveći konkurenti za prvo mesto. Taj rivalitet je tad napravljen. U našem periodu nismo imali imali poseban rivalitet. Pogotovo što je tada puno nas igralo u Mađarskoj i imali smo izuzetno korektan sportski odnos. Sve utakmice su u toj noti prolazile.

Javnost u Srbiji ima velika očekivanja i desi se da bude razočarana. Čini se da Mađari imaju slična dešavanja, ali da je to često blaže?

- Smatram da to nema veze sa vaterpolom, već generalno sa našim narodom, ali i sa celim podnebljem. Možemo videti takve primere u Hrvatskoj i Crnoj Gori gde je ista situacija. U našim krajevima se računa samo prvo mesto, ništa osim toga se   ne priznaje. Odrasli smo sa tim, vidim da je to i danas prisutno. Priznaje se samo onaj ko je na vrhu. Ako sutradan već niste, odmah ste osporavani. Takođe, svako daje sebi za pravo da komentariše i to se vidi u različitim sferama života. To je pritisak sa kojim smo naučeni da se izborimo. U drugim zemljama, konkretno Mađarskoj, nisam imao prilike da vidim tako nešto. Ovde se momci trude, bore, treniraju, ako uspeju čestita im se, ako ne, opet im se čestita

Kako vam deluju Fogelove zamene?

- Konkretno, Čoma koji sada brani jako dugo smo sarađivali. Više od tri godine smo radili zajedno. S druge strane, drugi golman Niži, sa njim sam radio dve sezone zajedno u Vašašu. Sledeće godine ću mu ja biti trener golmana. Imam izuzetno doba korektan i odnos sa obojicom. Može se reći da im fali Fogel.  Jedan od najboljih svetskih golmana poslednjih godina.  Čoma koji brani ima specifičan stil branjenja, ali ima energiju i ludačku volju i srce. Sa svim tim on nadoknađuje  tehničke nedostatke. Iako je protiv Hrvata počeo sa 0/4, posle toga je skupio sasvim korektnih 10 odbrana. Bio je činilac koji je dao obris tako velikom rezultatu protiv Hrvatske.

Da se vratimo na Delfine. Srbija ponovo ima prepoznatljivu igru. Pariz je bio vrlo značajan za ekipu?

- To je tačno. Prvo što se može videti, jeste da to u Parizu nije bilo slučajno. Kvalitetna igra koju je Srbija pokazala na Olimpijskim igrama se nastavlja. Tačno se zna ko, šta, kako, radi. To je ono što je jako bitno. Ekipa ima i glavu i rep. Uvedeno je par novih igrača koji su se vrhunski uklopili. Deluje da Delfini imaju jako veliko samopouzdanje. Smatram da nisu pokazali svoj maksimum, videćemo.

Kako gledate na golmana Filipovića?

- Ono što može da se vidi, jeste da Filipović zajedno sa odbranom deluje sigurno. To je ono što je najbitnije. I to treba apsolutno zadržati. Ne samo u Singapuru, već i u narednom periodu.

Mandić će biti ,,insajder“ u svlačionici Delfina?

-  Toliko se svi poznaju u vaterpolu, da ne može mnogo toga da se sakrije. Nadam se da neće oni naći rešenje za Mandića. Biće i toga... Radi se o polufinalu, ulog je veliki. Videli smo koliko je Mađarska silno motivisana. Ekipa koja više bude želela, koja se manje umorila u prethodnom delu takmičenja verujem da će ona odneti pobedu.