Vujović: Nisu imali hrabrosti da me pozovu na sednicu

Stigla je,  i reakcija donedavnog direktora Sutjeska Andrije - Pira Vujovića, na nedavno saopšenje Upravnog odbora nikšićkog kluba. Na početku svog obraćanja, Andrija Vujović navodi, da  nije želio da na bilo koji način  omete  ekipu  na međunarodnoj  sceni,  pa reaguje tek,  kada je taj evropski put okončan.

- Nije mi ni  padalo na pamet da komentarišem licemerno i netačno saopštenje Upravnog odbora Sutjeske, o mom navodnom razrešenju, dok se ne okonča učešće kluba u kvalifikacijama za Ligu konferencija. Inače, ta odluka je donesena glasovima četvorice, od sedam članova UO. Nisu naravno, imali hrabrosti, da me pozovu na tu sednicu, iako ih statut kluba na to obavezuje. Posećam da, shodno Zakonu o sportu, sve odluke o imenovanju stupaju na snagu, danom dobijanja saglasnosti od strane Ministarstva.  Nisam odbio da potpišem ugovor sa UO, već sam odbio da potpisujem bilo kakva dokumenta i raspolažem sredstavima sa računa, jer bi to, u tom momentu, predstavljalo zlouoptrebu službenog položaja. Dakle, samo sam čekao da se dobije zakonska saglasnost.  Veliki broj poziva, poruka, kojima su mu ljudi čestitali dolazak na mesto direktora, čak su nadmašili pozivi i poruke podrške  nakon razriješenja UO. Zajedničko je bilo ogorčenje svih koji su me kontaktirali.  I zaista, veliko hvala svima – kazao je Vujović u uvodu, pa u dahu nastavio.

- Da se vratimo na početak. Sam poziv od predsednika Opštine Marka Kovačevića da dođem u klub i ne mala pozitivna energija nekih njegovih saradnika, ukazivali su  mi na ozbiljnost celog projekta i podršku koju ću imati. Međutim, kasnija dešavanja oko konstituisanja Upravnog odbora,  i izbor predsednika kluba, jasno su pokazali da nije baš tako. Sa moje strane, želio sam da sprovedem do detalja razrađen projekat, koji bi najkasnije za četiri godine, uz malo sreće, doveo Sutjeske u grupnu fazu Lige konferencija. Untutrašnja  organizacija, rad sa mlađim kategorijam bio bi na evropskom nivou. Nijedan igrač, za koga bi postojalo interesovanje, za početak, ne bi mogao otići iz kluba, ispod pola miliona eura. Sutjeska bi bila najuspešnija firma u vlasništvu Opštine.  Opština bi bila samo u obavezi da izdvaja sredstva, kao i prethodnih deset godina, i da mi dozvoli naravno da radim. Uz iskrenu želju i zalaganje svih zajedno, to je bilo ostvarljivo. Na žalost, nije  mi data prilika da uradim baš ništa. Recimo, za avgust, septembar, dogovorio sam dolazak dokazanog trenera i skauta  iz inostranstva, koji bi zajedno sa svim trenerima u Nikšiću, koji rade sa mlađim kategorijama, sproveli program rada, kao što se radi u Zapadnoj Evropi. Dogovoren je njihov dolazak u  Nikšić, dva puta po dvadeset dana. Iz UO mi je rečeno, dok su oni tu, strani treneri neće dolaziti u Sutjesku. Zatim, bez mnogo znanja, izvršena su  imenovanja u Omladinskoj školi.  Na kraju, a možda je bilo bolje da sam to stavio na početak, moja je namera bila je i  da u prvom timu igra barem polovina Nikšićana.