„Ne plačem, nešto mi je upalo u oko” – izreka je često korišćenja u svetu sporta, da dočara brodolom i srceparajuću eliminaciju autsajdera koji je skupo prodao kožu nadmoćnom rivalu.
Takva jedna floskula bila bi idealna da dočara bolni završetak srpskih nadanja o olimpijskom zlatu, prošle godine u Parizu.
Orlovi su juče otputovali na Kipar, spremni za nove radne pobede, podsvesno potiskujući iz memorije da se pre tačno godinu dana dogodila polufinalna utakmica sa Amerikancima, jedna od najboljih u istoriji olimpijskog turnira, ali s veoma bolnim epilogom za srpski tim.
Odigrali su izabranici Svetislava Pešića gotovo besprekorno, imali sve u svojim rukama, ali na kraju poklekli pod diskutabilnim sudijskim odlukama, upornošću i kvalitetom Amerikanaca koji su gubili 37 minuta (u nekim momentima i po 15 razlike) i na kraju se izvukli (95:91).
Ono čuveno šta bi bilo, kad bi bilo ostaće zauvek u malom mozgu svih ljubitelja i navijača srpske reprezentacije, kao i srca ispunjena tugom, ali i ponosom jer ni jedna selekcija nije bila tako blizu da sruši Amerikance.
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
