Afričko (možda i indijansko) pleme je, kažu, držalo dva ratna saveta, prvi – uveče, uz vatrenu vodu i tam-tam, protkano velikim rečima i blic-krig strategijom, drugi – ujutro, bez sinoćne žestine i u kudikamo smirenijem, racionalnijem tonu.
Partizanov trijumf nad Hibernijanom, na prelazu četvrtka u petak, izgledao je veličanstveno, produkt atomskog fudbala mladog tima skoro sat brojčano slabijeg od kočopernog protivnika, međutim, dan kasnije, uključene glave i šire slike, isplivava i naličje medalje. Ponos i pune oči, u prvi mah i pod emocijama glavne komponente, smenjuje surova realnost: Parni valjak, treću godinu zaredom, neće da bude učesnik grupne faze evropskih takmičenja, sezonu 2025/26. završio je u trećem kolu kvalifikacija za Ligu konferencije?!
Tajming za Boža Koprivicu, uz Sinana Gudževića autora najprefinjenijih sentenci o crno-belima, u epizodi „Zbog čega gol Dijega Armanda Crvenoj zvezdi u Beogradu nije među pet najlepših u Maradoninom opusu”?
Jedan: važno je takmičenje; dva: stepen takmičenja na kome je taj gol postignut; tri: ko vam je protivnik; četiri: na kom stadionu. Preslikano na Partizan i megdan u Škotskoj: 1) LK je, koliko za naše klubove bila po meri, trećerazredna 2) treća runda kvalifikacija je „iha-haj” od osmine finala gde se sa Aleksandrom Stanojevićem doguralo 2022. 3) Hibernijan, baš kao i Partizan, miljama je od najboljeg u državi 4) goleadi na Ister roudu, ispostavilo se – s golmanima „sumnjivog raspoloženja”, nije svedočilo ni 20 hiljada gledalaca.
Tačno, mladi tim crno-belih ima „Džejms Din” šmek i, iz vizure navijača, i te kako zaslužuje da se voli, za herojsko izdanje u Edinburgu opiše i u desetercu, ali...
Pred klubom iz Humske je još jedna turobna, domaća jesen, iskustvo uči – s „bubamarom” sklonom da se zaglavi u blatu, duplim blokom i parkiranim autobusom protivnika, nikad jačim večitim rivalom kadrim da i s pola gasa, na sredokraći evropskih poslastica, kad-tad odmakne.
A, vi... Osuđeni da praznu kasu (monitoring je još daleko i ne mora da se moli državni vrh za novac) zakrpite prodajom baš tih bisera, Duško Vujošević je znao da začini – „sa tek nekoliko primljenih stipendija” (dok Aldo Kalulu broji svoj prvi milion).
Pred Partizanom, baš kao i u Glazgovu 1989, lavljeg srca, ma koliko na „revanš s Hibernijanom” uzorku sve izgledalo bajno / sjajno, dugo je putovanje, napisa jedan drugi Koprivica, u (J)evropu.
1. Uprava vidi ono što želi
Legitimno je i ima rezona razmišljanje uprave: „Igramo dopadljivo, forsiramo Partizanovu decu, nismo trošadžije, navijači nam ne zvižde i dolaze na stadion zaljubljeni u „Dragojević – Ugrešić” društvo, biseri su u notesima skauta i, ako Bog da, postaće „zlatne koke”, dobro nam je krenulo u prvenstvu i ukoliko komšije zaglave sa evropskim obavezama bićemo (bar do zime) u šampionskoj trci...”
Ali i ovako:„Ispali su iz Evrope u sezoni kupanja, od dva protivnika slabija od sebe, nisu doveli iskusnog štopera iako je i naturščicima bilo jasno da je potreban k'o hleb nasušni, osuđeni su na đake iz škole jer niko od nekadašnjih asova nije želeo da se vrati i igra za crkavicu, da li baš svi ti talenti zaslužuju prefiks – super, koliko znamo - Jovan Milošević je biser Vojvodine, Andrej Kostić i Vukotić Budućnosti, na startu šampionata provukli su se u Pančevu, protiv Radničkog 1923, takođe, publika dolazi u većem broju samo na međunarodne utakmice, u Humsku se nije vratila zbog njih, već zato što je videla leđa omraženim prethodnicima...”
Ko god da je u pravu, jedno je sigurno: svako vidi, na žalost, samo ono što želi, dok je istina, naravno, satkana od miksa.
2. Blagojević konstantno u raskoraku
O krivici Srđana Blagojevića za Partizanovo u kratkim rukavima i po avgustovskoj žezi ispadanje iz Evrope i te kako može da se diskutuje: AEK i Hibernijan, tradicionalno, bogami i igrački, nisu renome srpskog viceprvaka, fusnote – ko zna da li bi se prošla i Aleksandrija da je bila domaćin u Ukrajini, ne u Poljskoj i u revanšu (bez VAR-a) nije ostala već u uvodu s desetoricom, međutim, krucijalno je pitanje: da li bi neki drugi trener, recimo – s većim rejtingom, bolje vodio crno-belu mlađariju?
Blagojeviću, u izjavama gospodskog ponašanja, ne mogu da se ospore hrabre minijature: uporno forsiranje Jovana Miloševića i kad je Grobarima „hodao po ganglijama”, uloga startera Bogdanu Kostiću bez obzira što je prethodno promašio penal, slanje na teren i džoker uloga Andreja Kostića (pa i Dušana Jovanovića), sublimirano – spoznaja i vera u ono što i s kim radi.
S druge strane, predugo mu je trebalo da shvati da Vukotić može da doprinese isključivo na poziciji „desetke”, u sklapanju pravog mozaika dobrano mu je „pomogao” Đurđevićev crveni karton, ostalo još u „mračnoj sobi” da je Natho morao da počne protiv Škota i u Beogradu i u Edinburgu...
I Srđan se, utisak je, uči na Partizanu, konstantno u raskoraku dobrih i loših odluka, ocene da sa iskustvom, kao i tim, raste i bojazni da rukovodstvo velikog kluba u slučaju dva, tri slabija rezultata na žrtvenik ne prinese, kao što redovno biva, najpre trenerovu glavu. Prvi uslov, „zbogom” međunarodnoj sceni od čijih para je moglo da se živi, već je ispunio...
3. Milošević na raskrsnici
Recept za uspeh kad se već forsira (ili, svelo na) mlađariju: u svakoj liniji tima – iskusan igrač!
Partizanov sportski sektor ga, neshvatljivo, nije primenio: Blagojević je za dokazanim rešenjem posegao jedino između stativa.
I, revanš u Škotskoj raspiri dilemu – je li stavljanjem na „keca” Marka Miloševića pogrešio?
Tačno, Bouvi je autorizovao remek-delo (za početak snimio da je golman izašao) i, na prvi pogled, teško da bi „lepoticu” zaustavila i dvojica, ali raščlanite li situaciju – lopta je letela više od 30 metara i Marko je dezorijentisano jurio unazad s peterca – jasno kazuju da detalj za evrovizijsku razmenu nije smeo da se dogodi. Važnije – na čiju dušu ide.
Milošević, uprkos odbranjenim penalima, nije blistao ni protiv AEK-a – uneo je loptu u mrežu i prosuo u vodu sve dobro što je uradio.
Pride, u oba duela s Hibernijanom imao je red dobrih, red očajnih intervencija, uostalom – zar nije posle fenomenalne partije u dresu Kragujevčana u prolećnoj pobedi nad Crvenom zvezdom u narednom kolu, baš protiv Partizana, bio na udaru zbog problematičnog izdanja?
Sve su glasniji zagovornici teze: kad je već mlad tim – što mu prosek još ne popravi i Vukašin Jovanović, odnosno – ima i zaljubljenika u lik i delo Miloša Krunića, na nivou u prvom meču sa Aleksandrijom.
4. Hitno razgovor sa Simićem
Nikola Simić, igrački, nije sporan – sazdan je od materijala za vrhunskog štopera, međutim, pod hitno mora da mu se skrene pažnja da nije na terenu da bi delio pravdu: u prvom meču s Hibernijanom jurio i vukao za dres strelca Bojla jer je slavio pod Jugom, u revanšu prigovarao, iako se igranje rukom defanzivca domaćina dogodilo 50 metara od njegovih očiju, bugarskom sudiji. I, potom i pocrveneo, koštavši upravo tim detaljom Parni valjak verovatno i zasluženog prolaza!
Razgovore sa Simićem, kako bi utvrdio lekciju”, trebalo bi da obave: 1: Predrag Mijatović (još zimus izašao u javnost s pričom da je fudbalerima skrenuta pažnja da ne zvocaju arbitrima) 2: Srđan Blagojević (prisustvovao zajedno s kapitenom Dragojevićem i sekretarom stručnog štaba Milijašem sastanku s predsednikom Sudijske komisije FSS Domenikom Mesinom) 3. Danko Lazović (generalni direktor je za igračkog doba zavodio disciplinu u svlačionici tako da bi bio kažnjavan i onaj što je jeo čips u autobusu!).
5. Najlakše je udariti po Seku
Demba Sek je, bar po do sada prezentovanom, navijačima iritantan i, sijaset situacija (i u napadu) pokaza, nije kalibar za Partizan, međutim...
Senegalac nikako ne zaslužuje pizmu Grobara i označavanje glavnim i jedinim krivcem za primljen drugi gol u Edinburgu!
Tačno, delovao je ležerno i k'o na korzou, fudbaler domaćina projurio je pored njega i... Roganovića, umornog usled „izlizane” trave uz aut liniju, na nesreću, ne i u stavu, da bi Kejden, pre nego što je zatresao mrežu, bio ispraćen samo pogledom od Dragojevića?!
Najlakše je udarati po strancu, u ovom slučaju Seku...
6. Dobar je Karabeljov, al' kad igra s Nathom
Priča o Janisu Karabeljovu, bivšem (!) bugarskom reprezentativcu, pretila je da isklizne iz projektovanih šina u „još jedan Partizanov promašaj”, kad...
Vezista iz komšiluka ne baš impresivne biografije zablistao je u Škotskoj i, što se tiče remek-dela, stao uz rame egzekutorima Vukotiću, Jovanu Miloševiću i Andreju Kostiću, davši pečat akciji kod gola za 3:1 i izborene produžetke.
Jedno, ipak, mora da se zna: Karabeljov nije odigrao dupli pas, uvod u asistenciju, s bilo kim, već sa majstorom nad majstorima – Bibarsom Nathom.
Da li bi Bugarinu, recimo, Trifunović, onako fino, „u poverenju”, vratio loptu, ili odmah po njoj „opalio” - ne znamo, tek...
Natho saigrače čini boljima i, stoga, morao je da provede daleko više minuta na zelenom pravougaoniku u dvomeču s Hibernijanom, pogotovo što je u Kruševcu, razmontiravši već u prvom poluvremenu Napredak, pokazao da je ušao u formu i, što su verovatno kasno shvatili svi treneri izuzev Sava Miloševića, nije igrač za klupu. Kad je već tu, novog, produženog ugovora...
7. Andrej za srce i kasu
Sumnjičavo se vrtelo glavom kad je Predrag Mijatović rešio da za „nekog tamo svog, iz Budućnosti”, Andreja Kostića odreši kesu i da, za sadašnji Partizan, veelikih milion evra, potom, u ugovor ubaci otkupnu klauzulu od, verovali ili ne, 15, ali...
Vreme sve više pokazuje: potpredsednik crno-belih, bar u slučaju goropadnog centarfora, uz Jovana Miloševića verovatno i jedinog supertalenta u ovom timu, i te kako zna šta radi!
Golovima – za pobedu Železničaru, inicijaciji Partizanovog zaleta kad je po ispadanju od AEK-a bio, činilo se, uzdrman, preksinoć i Hibernijanu – u stilu velikih napadača i za produžetke, te načinom radovanja (ala Andrija Delibašić) Andrej se Grobarima uveliko uselio u srca, bogami – od štofa je i da velikanu s Topčiderskog brda u dogledno vreme napuni i kasu.
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
