Znakovi pored puta Orlova

Pišući zapise za čuveno delo „Znakovi pored puta”, Ivo Andrić je pokušao čitaoce da uveri da život predstavlja neprestanu potragu. Nobelovac je koračao kroz predele, opisivao susrete, događaje i impresije, to jest vapio je za smislom.

Nekoliko decenija kasnije, u Srbiji se odvija identičan proces – samo u košarkaškom ekosistemu. Ljubitelji igre pod obručima lutaju u mislima, u nameri da odgonetnu misteriju – šta može da zaustavi pohod Orlova na predstojećem Evrobasketu?

Sastav je kompletan, Vasilije Micić je zalečio rane, Nikola Jokić se spremio da dominira, Svetislav Pešić je oformio vanvremenski sistem, deklasirani su manje-više svi protivnici u prijateljskim susretima, grupnu i nokaut fazu reprezentativci igraju u istom gradu, selektor i te kako zna kako se osvajaju najsjajnija odličja, hemija unutar tima prevazišla je shvatanja naučne grane...

- Čudno je kako je malo potrebno da budemo srećni i još čudnije – kako nam često baš to malo nedostaje – smatrao je Andrić.

Međutim, mudrost u ovom slučaju „ne pije vodu” – navijaču reprezentacije Srbije ničega ne manjka! Čak ni istorija ne može da opovrgne tezu.

Orlovi su, prvi put od raskida državne zajednice sa Crnom Gorom, pripreme za Evrobasket okončali stoprocentno. Poraz, neuspeh, katastrofa, bruka, slabo veče – „crne reči” su izgubile smisao.

Najvažniji košarkaški kolektiv u državi vodili su Zoran Slavnić, Dušan Ivković, Aleksandar Đorđević i Igor Kokoškov, ali – niko nije uspeo da nadmaši rezultat Svetislava Pešića.

Davne 2007, Marko Jarić i Darko Miličić – iznureni zbog turbulencija 2005, nisu uspeli saigrače da povedu ka uspehu, u grupnoj fazi u Španiji su doživeli tri negativna rezultata iz isto toliko duela. Čuveni Moka je preuzeo plan priprema od Dragana Šakote, u predvečerje prvenstva ostvario učinak 8-4. Ipak, samo je na tome ostalo.

Skoro dve godine kasnije, napravljen je potpuni zaokret i Dudi je poverena uloga da iz ambisa izvuče sveti dres. Odlučeno je da se pred takmičenje odmere snage sa izuzetno jakim protivnicima – Nemačka, Letonija, Grčka, Litvanija, Rusija (5-2), što je i na kraju dalo rezultata (srebrna medalja).

Na krilima uspeha, 2013. je vladala velika euforija, ali su Španci opet bili kobni (90:60), dok je na sledećoj smotri – prvoj u četiri države, Litvanija bila u polufinalu prejaka (67:64)...

Dolaskom Aleksandra Đorđevića na klupu, Orlovi su ponovo uzleteli i domogli se finala Evropskog prvenstva 2017. U meču za titulu Slovenija je preotela slavu, te je u državi zavladala velika tuga zbog propuštene prilike – do dana današnjeg neostvarene.

Ni jedno prvenstvo od 2007. nije pre početka bilo obeleženo Srbijom, ujedno su i svi pripremni periodi sadržali kiks. Ne i pred spektakl u Letoniji. Nikola Jokić, Bogdan Bogdanović i drugari melju sve pred sobom i već su nadmašili prethodnike stavom, uigranošću i potencijalom – ostaje „samo” da formu prenesu i na zvanične utakmice i da narod željan zlata okupe ispod čuvenog balkona Starog dvora.