KORNER: Nelogični kasni termini

Čak pet utakmica sedmog kola Super lige počelo je od 21 čas. Čudno i nezapamćeno! Ne dešava se to ni u mnogo jačim ligama, u kojima su stadioni daleko puniji, prihodi od TV prava još veći, a ljubitelja fudbala je daleko više nego u Srbiji.

Prva dva kola odigrana su u julu i zbog visokih temperatura bili su logični kasni termini. Bilo je slično i u prvoj polovini avgusta. Mrak je zatim padao pre 20 sati, samim tim tad su i temperature bile niže. Igračima je onda bilo isto da li na teren izlaze u 19, 19.30, 20 ili u 21.

Oštećeni su, međutim, bili gledaoci na stadionima, ali o njima očigledno niko ne brine. Nije isto krenuti ka kućama u 21, 22 ili u 23 časa, pogotovo ako ti isti fudbalski zaljubljenici sutra ujutru moraju na posao, kao npr. posle nedeljnog kasnovečernjeg programa superligaša.

Stariji simpatizeri najvažnije sporedne stvari na svetu sećaju se da su nekad utakmice Crvene zvezde na evropskoj sceni počinjale u 17.30 časova ne bi li gledaoci stizali na voz koji je iz Beograda išao ka Baru u 21.00. Neko još i pamti da su crveno-beli prvi susret četvrtfinala Kupa šampiona 1991. protiv Dinama iz Drezdena igrali u 15.30 časova, iako je bila sreda, a ne subota.

Svesni smo da se vreme promenilo, da su putevi bolji i da mnogi više ne moraju da koriste železnički saobraćaj, ali gledaocima se uvek mora izaći u susret. Navijači Vojvodine, Radničkog iz Niša i još nekih klubova često su isticali transparente „fudbal se igra vikendom” i petkom i ponedeljkom nisu dolazili na stadione. Da li je njihov apel urodio plodom? Nije. Kad TV Arena sport odluči da utakmice tih klubova prenosi radnim danima onda nije važno što će tribine zvrjati prazne.

Naravno da u moderno doba televizije diktiraju sve. Oni koji skupo plaćaju TV prava mogu i da određuju termine. Neophodno je samo da se tom prilikom povede računa o interesima gledalaca, pa i samog fudbala. Zbog čega ne bismo navikli navijače na standardne satnice kao što je slučaj u Engleskoj, Nemačkoj, Italiji, pa da bar oni najzagriženiji unapred znaju i isplaniraju dolazak na stadione. Na kraju krajeva, nije lepo ni televizijama da tokom prenosa najviše snimaju prazne ili poluprazne tribine. Tačno je da klubovi u Srbiji mnogo više zarađuju od TV prava nego od ulaznica, ali nije im svejedno da li njihove igrače više ili manje ljudi bodri sa lica mesta.