"Drago nam je što se Hajduk nije ugasio"

Englezi, više puta godišnje na produženom fudbalskom vikendu u Srbiji, junaci naše priče i najbolji pokazatelj da lopta spaja svet!

Koliko se političari u savremeno doba, ili vladari u neka ranija vremena, trudili da zavade narode, na kraju - kapituliraju. Rečnik sportski, priča životna.

Najvažnija sporedna stvar na svetu godinama privlači najveću pažnju širom planete: kako su se prilike na jugo prostorima u očima stranih ljubitelja fudbala smirivale, tako je krenuo i znatno veći priliv zainteresovanih da prate uživo sportska dešavanja u Srbiji. Naravno, prvo su uspesi Partizana, potom i Crvene zvezde na evropskoj sceni, bili glavni mamac za mnogobrojne fudbalske zanesenjake, kasnije i takozvani mali tereni nisu ostali bez posete gostiju iz inostranstva.

- Mi smo, prevashodno, ljubitelji fudbala – započinje priču Stiv Karperten, jedan iz mnoštva redovnih posetilaca naših terena svake godine iz kolevke fudbala, Engleske. - Naravno, prvo smo iz Srbije, ranije Jugoslavije, čuli za Crvenu zvezdu i Partizan, ali kako su se ratovi na vašim prostorima završavali i sport zasluženo bio u prvom planu, na poziv prijatelja iz Engleske koji je imao kontakt s ljudima iz Beograda odlučili smo da se uputimo u novu avanturu. Nismo pogrešili! Ono što nas je dočekalo - gostoprimljivi ljudi, hrana i piće i, najvažnije, mnogo fudbala.

Iako je i za većinu ljudi iz Srbije ovdašnji kvalitet fudbala na znatno nižim granama od onog na Ostrvu, očigledno to ne smeta Karpertenu i drugovima.

- Kvalitet fudbala u tom značenju nije nam primaran, tako da uglavnom nikad ne pravimo poređenja sa onim što svako od nas može da vidi na terenima naših klubova u Engleskoj. Ima nas iz raznih „liga”, neki podržavaju premijerligaše, drugi one, u ovom trenutku, u nižim ligama, kroz istoriju, takođe, u nekoj od profesionalnih liga. Lokalpatriotizam je nešto što izdvaja nas, Engleze, od drugih navijača širom sveta.

Nametnulo se: šta je vama bitno ako ne ono što rade 22 fudbalera?

- Da ne bude zabune, naravno da uočimo ako je neki meč kvalitetniji od drugih, ali to nam neće pokvariti potpuni doživljaj. Važnije nam je kako stadion ili tribine izgledaju, koliko ima gledalaca, da li se plaćaju ulaznice, izrađuju li klubovi programe, ili se „zadržavaju” na protokolima...

U Srbiji skoro svako selo, pored crkve i nekad zadruge, ima i igralište za fudbal, ali su neka inostranim posmatračima draža od ostalih.

- Svaka čast stadionima Crvene zvezde i Partizana, ali su nama u srcu neki drugi. Kad je Beograd u pitanju bili smo na deset do 15 stadiona, na mnoge najlepši utisak ostavio je onaj na Lionu, gde Hajduk igra utakmice. Mnogo nam je drago da su Golubovi nastavili da postoje, pošto se ovog leta vest da će možda da se ugase čula i do Engleske. Takav klub i objekat u srcu grada zaslužuje večno da postoji! Na drugom mestu je stadion prvaka SR Jugoslavije iz 1999. Obilića. Na žalost, nismo imali prilike da vidimo utakmicu na ovom divnom objektu, ali smo zato kad smo išli na utakmicu Crvene zvezde videli kultnu kuću nekadašnje predsednice Svetlane Ražnjatović.

Utisci Karpertena se sami nižu, bez potrebe za postavljanjem dodatnih pitanja.

- Mogu da vam kažem da smo vašu državu obišli od severa do juga, ali i od istoka i zapada. Na severu glavni utisak ostavio je FK Mali Iđoš, dok su od većih klubova posebno gostoprimljivi bili TSC i Spartak. Koliko dugo dolazimo u Srbiju možete da se uverite da smo bili na utakmicama kluba iz Bačke Topole u Senti, dok se gradio novi stadion, ali i posetili stari objekat nedaleko od prelepe katedrale. Jedan od glavnih zadataka nekog novog okupljanja biće poseta novoizgrađenog stadiona TSC-a. Na jugu Srbije lep utisak ostavili su stadioni Radnika i Radničkog, ali i gledaoci koji su znatno temperamentniji od onih iz ostalih delova Srbije. Na zapadu uživali smo na prepunom stadionu Mačve, kad je klub iz Šapca dočekao Crvenu zvezdu. Blizina Delija na tribini vratila nas je u vremena kad je širom Engleske bila dozvoljena upotreba pirotehnike.

Kad god je veća grupa ljudi u pitanju, nezaobilazne su dosetke.

- Bilo ih je mnogo, ali na kraju svaka od njih je lepa uspomena na Srbiju, vašu divnu zemlju. Možda najzanimljivija odigrala se u Užicu. Kako bismo videli utakmice u ovom delu Srbije, ali i testirali fenomenalnu komplet lepinju, odlučili smo da prenoćimo u hotelu u centru grada. Kako su sobe bile na višim spratovima, morali smo da koristimo lift. Međutim, u jednom momentu došlo je do preopterećenja, pa su se zaglavila četvorica drugara. „Spasavanje” uz pomalo ozbiljnosti i mnoštvo smeha trajalo je dva sata, naši prijatelji bili su izbavljeni posle dolaska vatrogasne ekipe. Naravno da su narednih dana bili glavna tema tokom skoro svakog razgovora – zacenio se Stiv Karperten.