Na Prvenstvu sveta u Tokiju od danas do 21. avgusta učestvovaće šestoro srpskih atletičara. Od tog broja dve su takmičarke u bacanju koplja, po čemu se može zaključiti da je to naša najjača disciplina u ovom trenutku.
Naravno, ako se izuzme činjenica da je Ivana Španović odlučila da se oproba samo u troskoku i ne brani titulu u skoku udalj gde imamo i Milicu Gardašević. Tako će ostati zapisano da smo imali dve kopljašice – 21–godišnju Adrijanu Vilagoš i 32–godišnju Mariju Vučenović. Kvalifikacije ih očekuju 19. septembra.
O mlađoj će biti reči narednih dana, a sada dajemo reč iskusnijoj Mariji.
Ove sezone ste se odlično takmičili i rezultatski i plasmanski?
– Evo da počnem od početka. Počela sam s treningom tek krajem februara ili početkom marta, posle osam meseci pauze. Iskreno, bila sam 99 odsto pred završetkom karijere, jer sam psihički skroz bila potonula iz raznih razloga – kaže Marija Vučenović za Žurnal. – Ova godina je super prošla što se tiče i rezultata i plasmana, jer sam se potpuno uspela da povežem glavu i telo. Prestala sam da treniram u preteranoj meri, što je u prošlosti bio moj običaj. Ovo je dalo rezultat u koliko-toliko manjem broju povreda, ili barem povreda koje su dosta kontrolisane, jer verujem da ne postoji sportista bez ikakvih problema sa telom – to je jednostavno tako.
Spomenuli ste probleme zbog kojih ste pali psihički?
– Povrede, slaba finansijska podrške sistema, činjenice da nemam trenera… Sve je to uticalo na manjak motivacije. Ipak, moja glava nije mi dala da završim još uvek dok ne ostvarim ono za šta vredim.
Kakvi planovi su u pitanju?
– Verujem da vredim za seniorsku medalju na bilo kom velikom takmičenju i rezultat barem oko 66 metara u karijeri. Na tome ću da radim do 2028, jer sam odlučila da završim karijeru posle Olimpijskih igara u Los Anđelesu.
Osvojili ste medalju s Prvenstva sveta za juniorke. Da li će neka, osim vas, od tih takmičarki biti na borilištu i ovoga puta?
– Takmičila sam se na Svetskom juniorskom prvenstvu 2012. Osvojila sam treće mesto. Mislim da trenutno nema takmičarki koje su tada takmičile sa mnom, ili sam možda loše informisana.
Koje vam je ovo seniorsko prvenstvo po redu?
– Drugo u nizu. Prvo je bilo u Budimpešti, ali tada nisam bila u dobrom zdravstvenom stanju.
Trenirate samu sebe. Kako Marija trener gleda na predstojeće okršaje u Japanu, da li je zadovoljna što se forme tiče, a kako Marija pulenka - ima li treme?
– Trenutno se kao sama svoja pulenka osećam veoma dobro, psihički pogotovo. Imam nekih manjih povreda koje ne bi trebalo da mi prave probleme na takmičenju, ako sve ostane kao i do sada, pošto to sve traje skoro cele sezone i pod kontrolom je. Tremu nemam, ali uvek imam taj pozitivan adrenalin koji krene na dan takmičenja i on mi donese samo dobro.
Šta pod tim podrazumevate?
– Poslednjih godina u ženskom koplju ima dosta fluktuacija i rezultati nisu uvek stabilni, zbog toga kažem da je sve moguće. Devojke se često menjaju na pobedničkom postolju.
Koji hitac bi trebalo da bude dovoljan za finale?
– Do sada je 61,50 metara manje–više uvek bio dovoljan hitac za ulazak u finale.
Šta ste planirali za Tokio, verovatno lični rekord, koji je 62,25 metara od 9. maja 2021?
– Potrudiću se da bacim odmah što dalje, bez kalkulisanja. A plan mi je da ostvarim lični rekord. Iskreno, ove godine, ako sve bude dobro, vredim sigurno za 64 metra. Da se vratim na ranije pitanje – mislim da sam dovoljno iskusna da ostvarim ono što sam kao trener i pulenka zacrtala – da uđem u finale, zatim u prvih osam, a posle toga je sve moguće!
Da li ste se takmičili na stadionu u Tokiju na kome će se održati šampionat?
– Jesam i to 2021, bila je korona, pa nije bilo dovoljno gledalaca osim što su takmičari gledali, ako se dobro sećam. Ali sada vidim da su skoro sve karte rasprodate, što znači da će stadion biti pun i sigurna sam da će atmosfera biti odlična. Stadion je odličan, mondo, brza staza, malo tvrda za bacanje, ali ništa strašno – kako je meni, tako je i svima.
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
