INTERVJU NEDELjOM – Alisa Marić: Želim da vidim borbenost!

Na čelu ženske reprezentacije Srbije nalazi se Alisa Marić, najuspešnija takmičarka i istinska šahovska ikona Srbije, koja svojim iskustvom, preciznim okom i dubokim razumevanjem igre vodi mlade kroz lavirint kombinacija, strategija i psiholoških izazova. Svaki potez na treningu deluje kao proba za veliki spektakl koji ih očekuje u Gruziji na šampionatu Evrope (4-15. oktobar). Alisa, kao selektorka i mentor, vodi tim s velikom posvećenošću i pažnjom. Neguje borbeni duh, koncentraciju i smirenost, pokazujući da šah nije samo igra, već umetnost koja oblikuje karakter i gradi samopouzdanje.

U Vrnjačkoj Banji ste na pripremama ženske reprezentacije za Evropsko prvenstvo u Gruziji, kakva je atmosfera među takmičarkama i da li su spremne?

- Kad je reč o ekipi, od pet takmičarki imamo tri debitantkinje. Reprezentaciju čine Teodora Injac, Adela Velikić, Sofija Pogorelski, Elif Mehmed i Jovana Srdanović, na čelu se nalazi trener Zoran Arsović. Sve devojke su veoma motivisane, vredne i željne dokazivanja. Raspoloženje u timu je odlično, naporno radimo da bismo što spremniji dočekali značajno takmičenje. Odlučne su da se bore i daju maksimum, to mi je veoma važno – istakla je Alisa Marić na početku razgovora za Sportski žurnal.

Na kojim aspektima su treninzi najviše fokusirani – taktika, strategija ili analiza protivnica?

- Radi se na više šahovskih segmenata. U pitanju su strateški i taktički elementi. Vežba se kombinatorika i račun, pokušavamo da preciznost i tačnost podignemo na viši nivo. Stremimo ka tome da imamo što bolju procenu poteza. To su ključne stavke koje analiziramo i upoređujemo u ranijim i novim partijama da bismo ih usavršili.

Šah je, za razliku od ostalih, mentalni sport. Kako se treniraju moždane vijuge, koncentracija, mirnoća i strpljenje?

- Koncentracija i strpljenje uči se godinama. Kad krenete da se bavite šahom vrlo brzo shvatite da bez toga ne možete, ništa nije moguće brzopleto i bez dobrog proračuna. Radi se o tome da trener zada pozicije, na šahistkinjama je da pronađu najbolja rešenja u određenom intervalu. Cilj nam je da simuliramo situacije kao da se već nalazimo na takmičenju.

Koji su ključni ciljevi koje ste postavili pred selekciju uoči šampionata Starog kontinenta?

- Najvažnije mi je da devojke igraju s punom snagom, voljom i željom da se pokažu u najboljem svetlu. Od velikog je značaja da budu koncentrisane, da im ništa ne odvlači pažnju i da ostanu mirne. Svaka partija je za sebe, ne treba da troše energiju razmišljajući unapred, idemo meč po meč. Osim toga, nikako ne treba da potcene protivnika, već da svakom pristupaju s poštovanjem i veoma pažljivo. Kao selektorka, ne želim da im namećem pritisak ili obaveze da nešto moraju da urade. Jedino što hoću da vidim je maksimalna borbenost. 

Kojim rezultatom biste bili zadovoljni?

- Postoji rejting i to je jedan od pokazatelja gde se nalazimo. Trenutno smo na 11. mestu od 35 evropskih ekipa koje učestvuju u Batumiju. Svaki rezultat iznad toga je dobar učinak. Uvek priželjkujemo više, ali ne stavljam im to na teret. Recimo, na Evropskom prvenstvu pre dve godine bile smo na 15. poziciji, na kraju smo završile kao osme, čak se i borile za medalju u poslednjem kolu. Zbog toga kažem da je poredak samo jedan od pokazatelja, ali to nipošto ne znači da će takav redosled da bude jednak konačnom plasmanu. To je sport, ne bi se inače niko takmičio ako bismo već  znali ko je pobednik. Uvek se nadamo boljem nego što rejting pokazuje, to je i muška ekipa pokazala na prošlom kontinentalnom prvenstvu, bili su deseti, završili takmičenje sa zlatnom medaljom.

Azerbejdžan, Gruzija i Bugarska predstavljaju supersile u šahu, šta im omogućava toliku dominaciju?

- Gruzija je, kao domaćin, po generalnom plasmanu prvi favorit u Batumiju, kad govorimo o ženskom takmičenju. Od 15 evropskih prvenstava koliko ih je bilo do sada, osvojili su devet puta neku od medalja, uz to imaju i olimpijska odličja. U Gruziji je šah vrlo popularan, imaju dugu tradiciju. Prvakinje sveta Nona Gaprindašvili i Maja Čiburdanidze držale su tu titulu ukupno tri decenije. Međutim, za razliku od tog perioda, sad nemaju takmičarku koja bi mogla da pretenduje i bude svetska šampionka, ali imaju vrlo ujednačenu ekipu. Svaka šahistkinja od njih pet, čak i poslednja koja je rezerva, ima rejting iznad 2.400 poena što je impresivno i to nema ni jedna druga selekcija. Poljska je druga, takođe ima vrlo ujednačenu ekipu i zato je toliko dobra. Ukrajina je treća po rejtingu, uvek nezgodan protivnik, tim koji je mnogo puta osvajao medalje na evropskim takmičenjima i na Olimpijskim igrama. To su jake reprezentacije i sigurno će da se bore za vrh tabele. Duga tradicija, šahovska kultura i škola, samo su neki od faktora njihove dominantnosti.

Koliko vam, kao selektorki, znači to što ćete uz tri debitantkinje da imate i dve iskusnije takmičarke?

- Prisustvo iskusnijih takmičarki ima ogroman značaj. Njihova uloga prevazilazi same rezultate, primer su mlađim šahistkinjama pristupom, radnim navikama i ponašanjem. Njihovo iskustvo i podrška unose dodatnu sigurnost i motivaciju u tim, što je neprocenjivo na ovako velikim takmičenjima.

Alisa Marić je, potom, dodala:

- Teodora Injac aktuelna je šampionka Evrope, ima visok rejting od 2.450 poena. Stub je i vođa ekipe, od nje najviše očekujemo, pokazivala je nebrojano puta vrhunsku igru. Andrea Velikić mlada je i iskusna, najduže u reprezentaciji. Borbena je i izuzetno pouzdan igrač. Debitantkinja Sofija Pogorelski trenutna je prvakinja Srbije, izašla je na rejting 2.300, što je izuzetno dobro i nadam se da će da igra istom snagom. Osim nje, Elif Mehmed imala je značajne rezultate, posebno u poslednjih godinu, kao i Jovana Srdanović. Nadam se da će debitantski nastup da im bude pravi podstrek da pokažu koliko znaju.

Bili ste, takođe, reprezentativka i najuspešnija jugoslovenska šahistkinja, u kojoj meri vam to olakšava rad s devojkama?

- Moja uloga kao selektora više je usmerena ka brojkama, statistikama, procenama, gledam i proučavam podatke, šta i kako možemo na takmičenjima. Zadatak mi je da odredim koji sastav će da učestvuje i to radim na osnovu toga ko je konkretan protivnik u narednom kolu. Najteže u šahu je to što partije znaju da traju i više od četiri sata, pa je izuzetno izazovno toliko dugo držati koncentraciju i pažnju. Upravo u tim situacijama prelama se partija, ali tad baš treba dati sve od sebe i izdržati. Stoga, gledam koja postava bi bila najbolja da se suprotstavi rivalima.

Ima li šah u Srbiji svetlu budućnost?

- Ima, naravno! Prisutno je veliko interesovanje za šah i to se jasno vidi po broju dece koja dolaze na takmičenja. Predsednik Šahovskog saveza Srbije Andrija  Jorgić vredno radi na tome da podstakne što više mladih da se uključe, oprobaju i da se na taj način širi šahovska baza. Pre dve sedmice organizovan je kamp za najbolje, takmičari od šest do 18 godina imali su priliku da rade na usavršavanju s vrhunskim igračima i trenerima. Takvi šahisti se, potom, šalju na evropska i svetska takmičenja, dok je nama to dobar pokazatelj da vidimo gde se nalaze. Sve u svemu, imamo puno mladih i dobrih šahista, postoji interesovanje i to me raduje! Dobar deo zasluge odlazi Savezu koji lepo radi na tome da se to i održava – zaključila je Alisa Marić.