Stevanović: Derbi se dobija glavom, a ne srcem

Goran Stevanović je u večitom derbiju bio u dve uloge – igrača i trenera. Popularni Plavi na terenu je bio 11 puta, devet u prvenstvu i dva u kupu, uz bilans od jedne pobede, tri remija i sedam poraza, odnosno dva gola. Kao trener vodio je crno-bele na jednom meču, slavio je u 137. duelu u šampionatu – 2:1 na Marakani, kad je Zvezda imala četiri boda više.

- Derbi je obeležava karijere svih igrača koji su bili u dva naša najveća kluba. Možda su moje reči prejake, ali volim da kažem da ko nije igrao derbi karijera mu nije ispunjena do kraja. San svakog dečaka, pogotovo iz Srbije, jeste da večiti derbi odigra pred punim stadionom. U vreme kad sam ja igrao bilo je i 100.000 ljudi. To je san, i kad ga doživiš, sve drugo je sporedno. U derbiju se dobija fudbalska lična karta – ili jesi ili nisi. Postaješ ljubimac publike i sve ostalo što ide uz to. To su takve utakmice – počinje razgovor za Žurnal Goran Stevanović.

Koji meč protiv Crvene zvezde vam je najdraži?

- Najlepši mi je drugi derbi, odnosno prvi u kojem sam bio starter -1985. Ako se dobro sećam, bio sam igrač utakmice. Rezultat je bio 1:1, a Nebojša Vučićević je postigao izjednačujući gol u poslednjem minutu. Odigrao sam sjajno i tada sam stekao poseban status kod publike. Sećam se izjave Slaviše Žungula: „Rođena je velika zvezda”. Dosta je lakše igračima koji su odrasli u Partizanu. Od petlića smo igrali protiv Zvezde, od najmlađih dana se navikavali na rivalstvo i ono nas je  pratilo kroz celu karijeru. Tada je i derbi omladinaca gledalo više od hiljadu ljudi.

Da li vam je bilo teže kao igraču ili treneru?

- Kad si trener mnogo toga zavisi od tebe, ali nisi direktan akter na terenu. Kao igrač si uključen u igru i sve se događa „preko tebe”. Teža je uloga na klupi. Utakmicu gledaš iz druge perspektive i moraš da vodiš računa o mnogim stvarima. Ponekad to boli i više nego kad si na terenu. Postoji dobra izreka: „Pobeda ima više roditelja, a poraz samo jednog”. To jasno objašnjava razliku između uloge trenera i igrača.

Upravo meč protiv crveno-belih iz 2009. bio je poseban, pobeda sa igračem manje?

- Taj derbi bio je jako specifičan. U to vreme smo bili bez uprave, nigde nije bilo ni direktora, sekretara. Zbog toga sam posebno zahvalan igračima na toj pobedi. Taj trijumf mi je jako bitan u životu. Borili smo se sami protiv svih. Zvezda je tada bila u naletu i euforiji, već se videla kao šampion, da je pobedila na Marakani, imala bi sedam bodova više i teško bismo to nadoknadili. Odigrali smo sjajno, posebno drugo poluvreme bez isključenog Srđe Kneževića. I danas, kada me navijači sretnu, vraćaju film i kažu: „Onaj derbi nam je ostao u srcu“.

Kako vam deluje Partizan danas, deluje da je ekipa spremna za najveću utakmicu srpskog fudbala?

- Partizan igra ozbiljno, žao mi je što nije ostao u Evropi i mladi tim stekao iskustvo. Crno-beli moraju da svake jeseni učestvuju u UEFA takmičenjima, bar u toj  Ligi konferencije. Neću da omalovažavam učesnike, ali kad pogledam ko sve igra... Sadašnji tim je talentovan, škola crno-belih je godinama među najboljima u Evropi. Za utakmicu kakva će biti protiv Zvezde moraju da sazrevaju u hodu. Derbi je uvek specifičan. Ko se malo zaleti i uđe otvorenog garda, može da bude nokautiran. Partizan ima kvalitet, može da odigra dobro, nošen je dobrim rezultatima u prvenstvu, ubedljivo je pobeđivao. Koji biste savet dali Blagojevićevim izabranicima?

- Moraju da budu mudri. Znam kako smo mi dobili derbi na Marakani. Nismo imali veći posed lopte, nije bilo  lepršavosti, ali smo pobedili. Nekad se dešavalo da smo gubili utakmice u kojima smo bili bolji.

OPŠIRNIJE U ŠTAMPANOM I DIGITALNOM IZDANjU