Nekadašnji košarkaški reprezentativac Duško Savanović bio je počasni gost panela „Putem šampiona“ Fondacije Novak Đoković, koji je treći put ove godine održan na Vivaldi forumu.
Savanović je ambasador Eurolige, član UO Skijaškog saveza Srbije i osnivač Košarkaške akademije „Vojvoda“ – istinski ambasador intelektualnih, porodičnih i sportskih vrednosti.
Sport je samo jedan deo života – pored porodice, prijatelja i raznovrsne svakodnevice. Savanović je i tokom profesionalne karijere u potpunosti učestvovao u odrastanju svoje dece.
– Meni je jedan od glavnih životnih ciljeva bio da postanem roditelj i bilo mi je nemoguće da između treninga nemam volje i snage da ne provodim vreme sa decom i učim ih raznim stvarima od životne važnosti. Kod mladih ljudi ume da se dogodi to da im se posao osladi do te mere da zanemare porodicu, a to je strašna greška, jer posao treba oblikovati prema potrebama porodice, a ne obrnuto.
Sport za decu u Srbiji je izuzetno važan da bi nadomestio nedostatke u savremenom načinu života.
– Po nekim istraživanjima Olimpijskog komiteta, zaključci su potpuno suprotni od onoga što se često čuje u našem društvu – Srbija nije sportska nacija, a nije ni bila. Prave sportske nacije su one u kojima se većina stanovništva bavi rekreativnim sportom. Kvalitet života se ogleda u bavljenju sportom, svojim telom – i to je ono što deci treba usaditi u odnos prema sportu.
Duško je upozorio da je uticaj roditelja na decu u sportu izuzetno značajan, ali često ne i pozitivan.
– Česta je pojava da se kod nas na sport gleda kao rešenje problema, gde roditelji vide priliku da se kroz sportske uspehe njihove dece otplate krediti, a da se u manjoj meri sport vidi kao preduslov za zdrav način života. Roditelji su često kontradiktorni u svojim stavovoma i izjavama, iz kojih se oseća želja za kontrolom i ostvarenjem nekih ciljeva koji su suprotni slobodi i uživanju u sportu.
Osvrnuo se na situaciju i košarci:
– Kod nas je akcenat na rivalitetu kroz postojanje enormno velikog broja klubova, a samim time i utakmica. Sada se na to nadovezala i mogućnost upisa i takmičenja za koledže u SAD, za šta oni od nedavno plaćaju deci, odnosno porodicama.
Na pitanje kako sagledava proces nastajanja šampiona i da li su uspeh, novac, slava opravdani karijerni ciljevi, Savanović je odgovorio:
– Uspeh ne sme da ima jedinstvenu definiciju, da bude podložan kategorizaciji. Po meni je uspeh kad neko dostigne maksimum, što ponekad nije lako prepoznati, jer se na sve to meša i ego, deo vaše ličnosti koji stalno raste kroz život. Meni je ostvarenje sna bilo igrati za reprezentaciju, nešto što je ujedno bio i realno ostvarivo.
Setio se razgovora sa njegovim velikim prijateljem, pokojnim muzičarem Dragoljubom Đuričićem.
– Došli smo do zaključka da je želja za stalnim uspehom jedna vrsta kompleksa, koji nije nužno negativna pojava. Iako sam ostvarenju ciljeva posvetio izuzetno mnogo vremena, uz razna druga profesionalna odricanja i ulaganja kontrolisao sam karijeru, gde je porodica bila glavni cilj. Ambicija kao vodilja neće dati nikakve trajne rezultate i stvoriti uspehe ako kod sportiste ili bilo koje druge profesije ne postoji disciplina, kao kategorija od presudnog značaja – zaključio je Savanović.
NEPOVERENjE U STRUKU
Savanović smatra da se važnost obrazovanja u procesu stasavanja mladih sportista podcenjuje, jer je češći stav da se pre veruje simbolima uspeha nego stručnjacima:
– Uzrečica – gladan sitom ne veruje – dobro opisuje taj odnos i mnogi nisu spremni da veruju savetima profesora i trenera, a pogotovo bivših uspešnih profesionalnih sportista – jer im se to čini kao licemerje sa pozicije uspeha i priznatosti. Teško je isticati važnost obrazovanja za zdrav život dece i njihovo pravilno odrastanje u kvalitetne ljude, jer se imperativu uspeha daje primarni značaj.
NE SME DA SE IZGUBI LjUDSKI FAKTOR
Savanović se osvrnuo i na temu uloge veštačke inteligencije i tehnologije u sportu:
– Razni vidovi tehnologije su unapredili proces presuđivanja u sportovima, ali bi trebalo voditi računa da se ne izgubi ljudski faktor i da sport ostane sport – jer to celoj slici daje pravu draž. Danas sport pati od hiperprodukcije događaja i takmičenja koja stvara opasnost da ga učini dosadnim. U našoj zemlji se nekad živelo za derbije, a prošle sezone ih je bilo čak 14.
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
