Okončan je Evrobasket, počela je Evroliga, dame su premijerno kontinentalnom smotrom otvorile „sezonu”, sinoć su i beogradski velikani krenuli u pohod na ABA ligu... Međutim, malobrojni su znali da je reprezentacija Srbije u košarci u kolicima završila četvrta Evropsko prvenstvo C divizije, da je 21. septembra održan Kup male zemlje sa brdovitog Balkana... Heroji sa invaliditetima ne dobijaju potrebnu medijsku pažnju, dok je u razgovoru za Sportski žurnal i Marko Aleksandrović – predsednik Saveza klubova košarke u kolicima i redovni profesor na Fakultetu sporta i fizičkog vaspitanja u Nišu, „priznao” da se sa tematikom upoznao tek u zrelom životnom dobu...
- Do svoje 34. godine sam mislio da brigu o toj populaciji vode zdravstvene i socijalne ustanove... Međutim, sticajem nekih okolnosti – aplicirao sam za stipendiju „Koimbra grupa” (2007). Nazvana je po gradu u Portugaliji, okuplja 20 starih ustanova, između kojih se nalazi i Katolički univerzitet u Luvenu. Video sam da rade nešto sa invalidima, napisao određeni plan i pod mentorstvom profesora Danijela Dejlija na Fakultetu za kineziologiju i rehabilitacione nauke naučio dosta.
Aleksandrović je stečeno znanje iskoristio i primenjuje ga i dan danas.
- Trenutno postoje dva predmeta na osnovnim studijama koji obrađuju fizičku aktivnost osoba sa invaliditetom, dva na strukovnim, pet na master programima i jedan na doktorskim. Osobe sa invaliditetom su deo naše nastave, video sam to u Luvenu... Naši studenti, ako hoće da igraju košarku, moraju da sednu u kolica, ukoliko su pored njih slepe osobe – odreknuće se čula vida sat, sat i po...
Marko tvrdi da nedostaje struke.
- Mislim da je do ljudi, ne do uslova. Rekli su iz celog sveta, na primer Kinezi. Imaju odličnu nisku osvajanja medalja na Paraolimpijskim igrama, ali na njihovim programima nema ove oblasti. Kad dođu ovde, osećaju se kao ja u Luvenu.
Godine rada donele su profesoru zvanje – predsednik Saveza klubova košarke u kolicima.
- Osnovan je 2022, vodim ga od početka ove godine. Pre dva meseca, 25. jula, postali smo deo Košarkaškog saveza Srbije. Bio sam skoro tamo, dogovarali smo neke tehničke detalje o takmičenju – želimo da iskoristimo uređen sistem.
Na koji način će KSS učestvovati u radu SKKK, da li su dogovoreni novi projekti?
- Sa jedne strane ih je obavezala država Pravilnikom o nadležnim nacionalnim granskim savezima, donešen je u četiri navrata. Postojao je ranije Savez košarkaša u kolicima Srbije, ali od 2018. nisu odradili niti jednu sednicu Skupštine ili Upravnog odbora. Potom smo formirali novi savez i od tada jedino on održava košarku u kolicima. Kad sam bio 20. juna 2025. prvi put kod rukovodstva KSS izneo sam taj problem, jer po Statutu – taj savez je morao posle dve godine neaktivnosti da bude izbačen iz članstva. Pošto je situacija kod osoba sa invaliditetom malo osetljiva, nije moglo da se samo „seče“, već je pronađena elegantnija mapa puta kako da se izađe iz krize. Na sastanku su bili Nebojša Čović, Filip Sunturlić, Aleksandran Grujin... Složili su se svi da problematika nije organizaciona i finansijska, već pravna.
Epilog zasedanja je...
- Primljeni smo u KSS, možemo da igramo ligu i kad je završimo sa biltenom idemo u lokalnu samoupravu i tražimo sredstva za svaku članicu.
Nameće se logično pitanje. Šta još mora da se popravi?
- Kad bi se dosledno primenjivali zakoni države... Da je inspekcija reagovala na vreme, razmišljali bi o nekim drugim stvarima – koliko klubova imamo u evropskim takmičenjima, da li možemo na Evropsko prvenstvo A divizije, trenutno smo u C. Neophodno je da lokalne samouprave shvate da klubove vode uglavnom osobe sa invaliditetom i da moraju da im pomognu u pisanju projekata.
Veliku ulogu u popularizaciji košarke u kolicima imaju i mediji.
- Učinili su da se u Nišu slika osoba sa invaliditetom podigne. Što se tiče Kupa, lično sam pisao pozive medijima i ažurirao ih kad sam saznao da dolazi Nenad Krstić. Sigurno je pametni potez KSS doneo 20 odsto više novinara.
Koja su sledeća takmičenja u planu?
- SKKK je registrovan u Nišu i s obzirom da tri godine postoji – ne može da potražuje sredstva od republičkih organa. Međutim, GO Medijana je bila pokrovitelj prošlogodišnjeg i ovogodišnjeg Kupa i GO Crveni krst je podržala Kup Srbije u basketu u kolicima. Nadamo se velikoj pomoći KSS. Naredni događaj je vezan za basket 3 na 3, održaće se krajem oktobra ili početkom novembra.
Organizacija SKKK je na zavidnom nivou.
- Niko ne dolazi o svom trošku, klubovima je plaćen put, imamo sredstva za osveženje, plaćaju se sudije i mediji. Želeo bih da pošaljem poruku svim udruženjima – moraju finansijski kroz projekte da sagledaju medije. Otkako su Feničani izmislili novac, način zahvaljivanja je postao vrlo konkretan. Sjajno je što radite ovaj projekat, čestitam nadležnom ministarstvu i nadam se da će ovo da bude vidljivo! Ako jedna osoba posle ovoga krene da se bavi sportom, projekat je uspešan – zaključio je Aleksandrović.
SVE JE STALO KAD NAS JE POSETIO NENAD KRSTIĆ
Niš je bio domaćin 21. septembra Kupa Srbije u košarci u kolicima, lovorike slave je odnela Mega Despot, no – takmičenje je obeležio dolazak Nenada Krstića – potpredsednika Košarkaškog saveza Srbije...
- Sad se ježim kad to pričam. Kad je ušao u salu, bio je kraj tajm-auta i spontano su se gledaoci okrenuli – sve je stalo! Značilo je i najboljem strelcu turnira – Vladi Švraki, kad je iz ruku Nenada Krstića dobio pehar. Mnogo ljudi se fotografisalo, jedno 20 minuta on nije mogao da izađe iz dvorane. Zahvaljujem se KSS!
INTERESOVANjE ZA LIGU POSTOJI U MAKEDONIJI I BUGARSKOJ
Kako su organizovana takmičenja u Srbiji i šta je plan za potonja vremena?
- Liga Srbije se igra dvokružno, sve ostalo jednokružno, jer se tako smanjuju troškovi. Praktično su pet, do šest puta godišnje događaji. Radimo na tome da drugi klubovi pristupe, da se proširi takmičenje i da za godinu ili dve imamo ekipu koja igra regionalnu ligu. Postoje i klubovi iz drugih zemalja koji su zainteresovani da igraju našu ligu, pre svega makedonski, što je fantastično, dok imam i nepotvrđene informacije o interesovanju i iz Bugarske – rekao je Aleksandrović.
NEOPHODNO DA OSOBE SA INVALIDITETOM IZVEDEMO IZ DOMOVA
Sledeći koraci SKKK jeste da izađe na svetsku scenu.
- Imamo problem sa prijavom u Internacionalnu federaciju košarke u kolicima, što je u neku ruku diskriminacija, koja će, nadam se, da bude rešena u narednih godinu dana. Tog trenutka će naše sudije da idu da se obrazuju, delegati, samim tim će i liga da bude bolja. Ovo je pre svega socijalna stvar, neophodno je da osobe sa invaliditetom izvedemo iz domova, damo im mogućnost da treniraju, kasnije i da se takmiče – rekao je Aleksandrović.
IGRA SE PO FIBA PRAVILIMA, SPECIFIČNE OCENE OMOGUĆAVAJU RAVNOPRAVNOST
Koliko su slična pravila košarke u kolicima sa svetski poznatim FIBA regulativama?
- Isti teren, broj igrača, visina koševa... Specifičnost je što se igra u kolicima i što igrači moraju da imaju na terenu zbir 14.5 za domaća takmičenja, odnosno 14 bodova za međunarodna. Konkretno, ako imate visoku povredu i samo koristite ruke, to je ocena 1, ali ako nemate stopala – to je ocena 4.5... Taj ceo zbir na terenu mora da bude do 14.5. Na taj način se omogućava osobama sa visokim stepenom invaliditeta da učestvuju.
NIKO NIJE KONKURISAO ZA NOVA KOLICA, JER SVI IMAJU NAJBOLjA
Koliki je značaj kolica u igri?
- Pre nekoliko godina sam se susreo sa situacijom – imali smo mnogo igrača i loša kolica. Međutim, Ministarstvo pravde Srbije od 2020. izdvaja ogromna sredstva na konkursima odlaganja krivičnog gonjenja, oportuniteta. Klubovi košarke u kolicima su se prijavljivali i dobijali najbolja moguća kolica, te informacije su od javnog značaja i mogu da se vide. To sad ide i po devet hiljada evra po kolicima. Ove godine mislim da niko nije konkurisao, jer svi imaju. Kad vidite taj „vozni park“, ne postoji razlika u odnosu na finale Paraolimpijskih igara. Zahvaljujem se Ministarstvu pravde – rekao je Aleksandrović.
KOŠARKAŠU U KOLICIMA NAJTEŽE U BEOGRADU
Da li možete da opišete svakodnevnicu heroja u kolicima?
- Zavisi od povrede i od grada gde žive, da li ide u školu, da li radi... Ne može da se generalizuje. Ako pričamo o transportu, najteže je košarkašu u kolicima u Beogradu. Ogroman grad, gužve – sa tim stvarima se u Nišu nisam susreo. Teško je igraču da iz Batajnice dođe do Košutnjaka ili od Rakovice do Zemun polja...
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
