Tortu špijunirao Džejkobsa pa suspendovan na tri godine

Marsel Džejkobs je rekorder Evrope na 60 metara sa 6,41. Ostvario je to u Beogradu na Prvenstvu sveta u Areni 2022. godine kad je pobedio. Uoči šampionata intervjuisali smo ga za Sportski žurnal kao osvajača olimpijskog zlata na 100 m iz Tokija godinu dana ranije (2021.) s 9,80 i na 4 x 100 m sa italijanskom štafetom (37,50).

Filip Tortu je bio član kvarteta koji je u Japanu ostvario izvanredan rezultat i trijumfovao. Njegov brat Đakomo Tortu, koji je i sam sprinter i sadašnji predsednik kluba Milan Reptors, suspendovan je 9. oktobra na tri godine od strane Italijanskog atletskog saveza (FIDAL) zbog špijuniranja dvostrukog olimpijskog šampiona Marsela Jakobsa.

Pokušao je Đakomo da pristupi ličnim podacima Džejkobsa uz pomoć privatne detektivske agencije, nadajući se, prema italijanskoj štampi, da će dokazati doping legendi italijanskog i svetskog sporta.

Prva suspenzija, koju je izrekao FIDAL, na 30 meseci, bila je zbog „kršenja poštovanja i usklađenosti sa federalnim zakonskim i regulatornim pravilima, kao i principima lojalnosti, integriteta, pravičnosti u sportu i discipline koji čine temelje sporta“.

Druga, šest meseci, dodata je prvoj „zbog počinjenog prekršaja sa namerom da se počini ili prikrije drugi prekršaj, ili da se obezbedi prednost za sebe ili drugog“.

Filipo Tortu nije bio „potpuno svestan planova optuženog“.

Filipo i Marsel bili su jača polovina italijanske štafete koja je pobedila 2021. u Japanu ispred Velike Britanije, što je prvi put u istoriji italijanske atletike. Ni u vreme Pjetra Menee to nisu ostvarili. Trčali su poslednju (Tortu), odnosno drugu (Džejkobs) izmenu. Na prvoj je bio Lorenci Pata, a na trećoj u krivini Fausto Desalu. 

Četiri dana ranije, Džejkobs, koji pre toga nije imao veliku titulu i bio je malo poznat široj javnosti, pobedio je u trci na 100 metara, sa spomenutih 9,80 sekundi ispred Amerikanca Freda Kerlija i Kanađanina Andrea de Grasa.

Bio je to tada treći rezultat po kvalitetu kojim je ikad ostvarena zlatna medalja u najvažnijoj olimpijskoj i sportskoj disciplini uopšte. Brži je pre toga bio samo Jamajčanin Jusein Bolt 2008. u Pekingu s 9,69 i 2012. u Londonu s olimpijskim rekordom 9,63.

Potom je u Parizu 2024. Noa Lajls (SAD) pobedio rezultatom 9,784 sekunde.