Svetlo uvek mora biti uključeno

Sa 25 medalja sa svetskih i evropskih prvenstava i sedam sa paraolimpijskih igara Borislava Perić Ranković je najodlikovaniji srpski sportista. Posle POI 2024. odlučila je da odloži reket, ali ne i da se povuče sa scene.

- Želim da na novim način iskoristim veliko iskustvo stečeno tokom dve decenije za stonoteniskim stolom, pa imam u planu da se uključim u administraciju sportskih organizacija. Videćemo u kakvom će to obliku biti, uglavnom klica ideje se polako razvija - kaže Borislava Perić Ranković.

Šta je poruka koju želite da pošaljete budućom karijerom?

- Pre svega bitno je da osobe sa invaliditetom privučemo sportu. Svako od nas se u prvom trenutku suočio sa pitanjima daljeg kvaliteta života. Verujem da se u protekle dve decenije pogled na parasportiste značajno promenio. Svaki naš uspeh je poslao poruku da život ide dalje, a da samo od osobe zavisi koliko je daleko spremna da ide.

Kakvo je vaše lično iskustvo sa takvim pitanjima?

- Kad sam doživela povredu imala sam veliku pomoć i podrške porodice, prijatelja, rođaka... Često i prećutno svako je slao poruku da prošlost ne može da se promeni, a da budućnost sami određujemo. Život može da se promeni u trenutku, ali to nije razlog i da život stane. To je poruka koju želim da sa neke nove pozicije pošaljem mlađima. Niko od nas ne razmišlja kakve posledice može da ostavi jedan nesmotren potez. Na žalost, nesreće se dešavaju, a kad se dogodi čovek mora da odredi svoju budućnost. Najvažnije je da je glava na ramenima.

Kako preći put od shvatanja promene života do najvećih odličja?

- Sport zahteva velika odricanja. To je prvo što mora da se jasno odredi. Svako mora da izabere na šta je sve spreman, koliko izlazaka i proslava mora da se odrekne, koliko truda želi da uloži da bi prešao na sledeći nivo... To je lična odluka i nije je lako doneti, jer moraju da je prihvate i najbliži u porodici i prijatelji. Njihova podrška može biti presudna kad je teško.

Koliko parasport ima pomoći iz sistema sportskih i lokalnih organizacija?

- Parasporisti su po nagradama izjednačeni sa regularnim sportistima, ali to je kraj puta. Na početku su prepreke koje nije jednostavno preći. Trening je najkraća priča. Teže je doći do treninga. Kolica koja koristimo su dosta skupa, kao i neke proteze odnosno druga pomagala koja koristimo. U mnogim tim slučajevima se dovijamo kako znamo i umemo da dođemo do pomagala po našoj „meri“. Ukoliko nađete nekog ko bi bavio sportom tu se odmah postavlja dodatno pitanje - da li ima kola, da li je samostalan..... To su detalji o kojima se malo govori. Volela bih da u nekom novom sportskom angažmanu utičem da se to promeni na bolje. 

Koliko uspesi parasportista pomažu da se promeni svest o njihovom prisustvu?

- Pre 20 godina lekar našeg tima dr Dikić je slao medijima najave takmičenja i izveštaje, a već 2008. je jedna agencija, mislim da je bio Tanjug, dostavljala medijima izveštaje. Za samo četiri godine je napravljen veliki napredak. Dalje su pomogli zaista veliki uspesi paraolimpijaca. Zastupljenost u medijima je bolja i veća, a to svakako pomaže da se lakše reše neki problemi, nađu sponzori... Rezultati upale svetlo i povećaju vidljivost, međutim, to svetlo je potrebno stalno držati uključenim, a to možemo samo ako zajedno radimo na istom poslu - poručila je Borislava Perić Ranković, najtrofejniji srpski paraolimpijac.