„Partizan mora da stane na noge, ne da pozajmljuje novac od države”

Bivši as, sada član Skupštine crno-belih u Mocartovom podkastu “2x45” pričao o prvoj godini nove uprave, zašto klinci više nisu klinci, šta zamera šefu struke, a osvrnuo se i na svoje igračke dane u dresu koji je jedini ikada želeo da nosi i na neverovatan prvi profesionalni ugovor.

Kao što se često analizira prvih godinu dana Vlade u nekoj zemlji, tako je došlo vreme da se napravi osvrt i na prvih godinu dana nove Vlade Partizana. Na tu ali i brojne druge teme, govorio je gost podkasta “2x45” Srđa Knežević, bivši fudbaler crno-belih, član Apela koji je pokrenuo, uz navijače, talas promena prošle godine, a sada i deo Skupštine Partizana.

Na terenu je bio britak kao sablja, na rečima je i dalje oštar, jasan, direktan. Sa iskazanim poštovanjem za dosadašnji rad novog rukovodstva crno-belih i uz poruku javnosti da je dubioza koju je zatekla aktuelna uprava tolika da je strpljenje preko potrebno...

- Godinu dana je tu nova uprava i već vidimo da sve to ide u nekom dobrom pravcu. E sad, godinu dana je mali period da bismo ocenjivali kako to stvarno izgleda i kako će biti u budućnosti. Ljudi koji su bili tu deset godina ostavili su iza sebe mnogo, mnogo štetnih ugovora, jezivih po ceo klub. Tako da i te kako znam čime se ovi ljudi u klubu bave. Trebaće dosta vremena da sve to legne na svoje i da Partizan, pre svega finansijski, stane na noge, a ne da pozajmljuje od države novac da bi prošao monitoring UEFA. Trebalo bi, ipak, i da prodamo nekog igrača, a za to su, opet, potrebni rezultati, tako da je to jedan veliki začarani krug - pričao je Knežević u podkastu.

ŽENE UTIČU DA SE BIVŠI FUDBALERI NE VRAĆAJU

Najglasnije kritike javnosti na račun uprave su bile letos, zato što nije doveden iskusni defanzivac, uz čiju pomoć bi crno-beli danas, možda, bili deo Lige Evrope ili Lige konferencije.

- Sad smo videli da je trebalo. Nismo ušli u Evropu i pored četiri pobede u šest utakmica. Na kraju kad svedemo račune, Partizan nije ušao u nikad slabije takmičenje Lige konferencije, gde igra neka Drita, nisam ni čuo za taj klub, ili Linkoln sa Gibraltara. Partizan bi trebalo da minimum igra to takmičenje i sa ovim sastavom, ili sa omladincima. Mislim da je veliki peh što se povredio Mateja Milovanović, on bi bio prevaga, jer je meni bilo dovoljno da vidim jedan njegov prijem lopte da prepoznam kakav je igrač.

Zanimljivo viđenje je imao Knežević na temu što se nijedan od ciljanih povratnika nije našao ponovo u Partizanu.

- Mislim da žene utiču na njih. Najiskrenije. Mislim da oni svi vole Partizan i da bi hteli da se vrate, sigurno su situirani. Ne poznajem nikog od njih tako dobro da bih mogao da pričam mnogo o tome, ali mislim da supruge utiču u smislu “šta ćemo sad u Beogradu živimo“, a na nekim su egzotičnijim destinacijama, uz to krenula su deca u školu… Znam po nekim našim reprezentativcima s kojima sam dobar kako to funkcioniše. Nije to tek tako - vratio sam se. Drugo, ovde bi očekivali od Stefana Savića da sve nosi, da ne sme gol da se primi. Bilo bi odmah “kako smo primili gol, igra Stefan Savić“. Mislim da ima tih dogovora u porodici, u najužem krugu, da su to okidači zašto se nisu vratili u Partizan.

DRŽAVA POMAŽE I ZVEZDI I PARTIZANU

Jedna od tema koje su vezane za aktuelnu upravu Partizana je konstantna pomoć države i nezaobilazno zahvaljivanje čelnika na tome.

- Stalno je ta neka tema, predsednik pomogao, odmogao, navija za Zvezdu, ne navija… Nije predsednik dao taj novac iz svog džepa, to je dala država. A, država smo i nas trojica, svi mi, bar ja tako shvatam, prostim rečima, da svi mi dajemo taj novac. To što se predstavlja kako se to nije ranije dešavalo, kada su drugi bili na vlasti, to nije istina. Uvek je bilo nekih špekulacija na tu temu, a sada je makar transparentno. Svi znamo da je država pomogla Partizanu da prođe UEFA monitoring i šta je sporno? Tako će sutra i Zvezdi. U kolikom je Zvezda i danas minusu, a koliko godina igra Ligu šampiona?  Pa oni plate obeštećenje za igrača tri-četiri miliona evra, a gde je tu njegova plata, porezi... Partizan i Zvezda su tu negde na tom tasu, pomaže im država i uvek će im pomagati, jer su bitniji i od NIS-a, od Telekoma, od Vojske Srbije. To su dve najveće institucije, koje vode uz sebe najveću grupu ljudi, navijača, svi pričamo o Zvezdi i Partizanu, bar jednom dnevno ih pomenemo.

CRVENI NA DERBIJU, ŠUTIRANjE STOLA I KLINIČKI CENTAR...

Pričao je Srđa Knežević i o svojim igračkim danima u dresu koji je, kako je rekao, jedini ikada želeo da nosi. Ali, mnogima je prva asocijacija na njega jeste crveni karton u večitom derbiju na Marakani, koji je Partizan potom dobio sa 2:1.

- Pamtim taj derbi po nekoliko stvari. Prvo je bio autogol. U svlačionici na poluvremenu pita me Plavi Stevanović da li mogu, pošto imam žuti karton. I ja mu kažem da mogu, samo da uradim moje vežbe. Tada kada bi trebalo da sediš u svlačionici, ja sam radio vežbe, ono, lezi, ustani, skoči. Rekao sam: “Nema šanse da dobijem karton, spreman sam, sve top“. I dolazi crveni… Tada sam imao neku priču sa Genkom, čovek je posle toga rekao: “Ovaj je neuračunljiv“. Ali, ni tu nije kraj. Posle isključenja dolazim u svlačionicu i šutnem sto i skroz mi se otvori noga. Gledam sebi u kost. Odmah su me odveli u Klinički centar na ušivanje. A, već u sredu sam igrao protiv Tuluza. Ne mogu kostobran da stavim koliko me boli, ali igram tamo.

IGRAO SAM ZA 5.000 EVRA GODIŠNjE I MESEČNU PLATU OD 37.000 DINARA

Iz današnje perspektive deluje neverovatno priča za koliki je novac Knežević igrao u početku za Partizan kao standardni prvotimac.

- Bio sam standardan, a imao 5.000 evra godišnje. Ne mesečno, ne nedeljno, nego – godišnje! Znači, dve rate po 2.500 evra i mesečna plata 37.000 dinara. Mi u Dubaiju na pripremama, Moreira vidi neki sat od 22.000 evra na sniženju 14.000. Izvadi karticu i kupi ga. Ja gledam, šta je ovo!? OK, ja sam iz situirane porodice, fakultetski obrazovani ljudi, imali smo novca, tri automobila, sve je to lepo. Ali, tad igram za Partizan i kreće malo svest o novcu. Šta se onda dešava? Ništa protiv njega, momak za desetku, ali dolazi Radenko Kamberović iz Užica za ugovor od 50.000 evra godišnje. I tad prvi put osećam to… Pita me Slaviša Jokanović šta mi je, zašto ne treniram dobro. Kad sam mu rekao u čemu je problem, koliki mi je ugovor, nije mogao da veruje, odmah je zvao Ivana Tomića. Tada sam dobio povećanje na 30.000 evra godišnje i bonus 20.000 ako odigram 75 odsto utakmica. Tu mi je pomogao Nenad Đorđević za tri meča da bih ispunio tu kvotu, dođe 82. minut, on se uhvati za list…

Pričao je Srđa Knežević još mnogo toga: kako ga je Stevan Jovetić “vratio” sa pozajmice, kako je odrastao u 21. bloku pored zvezdaša, a uvek je više voleo da Zvezda izgubi nego da Partizan pobedi, zašto misli da je mesto u Skupštini kluba najmanje što mu pripada, kako se zaista ponašaju aktuelni čelnici crno-belih prema klubu, kako se proveo na Old Trafordu kao gost Nemanje Matića…