Partizanova potraga za smislom

Viktor Frankl, čuveni neurolog i psihijatar, gotovo čitav 20. vek, tragao je za životnim smislom, u želji da svetu podari zlata vredno štivo. Osnivač psihoterapijskog pravca „logoterapija”, izdao je nekoliko antologijskih knjiga, najznačaniju – „Čovekova potraga za smislom”. Ključna poruka remek-dela glasi: „Život nije potraga za zadovoljstvom ili moći, već smislom”.

Ističim načelima vodili su se navijači Partizana četiri i po sezone. U Željku Obradoviću videli su zaštitnika, istinskog zaljubljenika u crno-bele boje i osobu sposobnu da situaciju sagleda van okvira jedne sezone. Klub je imao identitet, cilj se znao i, saglasiće se mnogi, najtrofejniji strateg Starog kontinenta je ekipi iz Humske donosio mnogo više od pukog rezultata.

Međutim, spletom i dalje nerazjašnjenih okolnosti Čačanin je napustio kormilo Parnog valjka, pre više od tri nedelje, ali sportski sektor nije pronašao zamenu. Pominjali su se Đoan Penjaroja i Andrea Trinkijeri, ipak – pitanje je da li mogu da se identifikuju sa Partizanom, publikom i tradicijom... Pojednostavljeno, otkako je Obradović preuzeo tim, viđen je trend rasta. Posle sezone u Evrokupu obezbeđena je evroligaška licenca, potom trogodišnja, osvojeno je nekoliko trofeja, ali najbitnije – postojala je sigurnost da je odgovornost u pravim rukama. Nažalost –„ prohujalo je s vihorom”.

Stoga, logično je da predsednik Mijailović ne sme da angažuje Španca, pogotovo u trenutnoj situaciji. Uz veliko poštovanje, nekadašnji predvodnik Barselone nikada nije radio van granica matične države, ne snalazi se perfektno sa engleskim jezikom i opravdano postoje nedoumice da li bi se snašao u sredini kakva je Partizan. Uostalom, dovoljno je da se pogleda koliko je Panatinaikos tražio smisao posle Željka Obradovića.

Problem u taboru ekipe iz Humske jeste što ni na godišnjnoj konferenciji, nedavno održanoj, ništa, praktično, nije rečeno. Ostoja Mijailović je govorio o prošlosti i finansijskom delu, objašnjavajući da ne snosi krivicu za turbulencije, Žarko Paspalj je u svom stilu pokušavao da šalama „razbije“ napetu atmosferu – ali, javnost nije saznala kuda plovi crno-beli brod.

Predstavljeno je da je Mirko Ocokoljić na tankom ledu, sposobnom da pukne posle poraza, osporeni su angažmani Nika Kalatesa i Šejka Miltona, pomenuto je ime Kameruna Pejna u smislu nove akvizicije, između redova je kritikovan rad bivšeg sportskog sektora i navedeno je da „iole dobar trener neće da dođe za osam meseci“. Stoga, zaključak se jasno nameće – zbog čega Ocokoljić ne bi vodio tim do kraja sezone? Voljen od navijača, igrači ga poznaju i veruju mu, pobedio je u derbiju... Zašto se ne bi na leto, u miru, obavila potraga za novim predvodnikom, budući da je trogodišnjom evroligaškom licencom smanjena rezultatska napetost?

Odgovor je očigledan – Partizan ne traži stratega ili igrače, već smisao. Čelnici moraju više puta da izmere sledeći potez, jer ni sami nisu sigurni u kom pravcu žele da idu. Ponavljamo, Ostoja Mijailović je govorio isključivo o finansijskim aspektima, Žarko Paspalj je napomenuo: „Moramo da se prilagođavamo košarci koju igra ceo svet”. Nažalost, rečenica sa hiljadu mogućih varijanti nije zadovoljila crno-beli plebs.

Gledajući evropske primere, Pariz karakteriše prepoznatljiva brza igra, Panatinaikos stavovi i ponos Ergina Atamana i igrača, Crvenu zvezdu konekcija navijača sa Sašom Obradovićem i htenje da konačno napravi iskorak, Hapoel poletnost i optimizam vlasnika Ofera Janaja i trenera Dimitrisa Itudisa, Barselonu stara legenda – Ćavi Paskval, Real Madrid oreol „Kraljevskog kluba“, Žalgiris status državnog kolektiva, dok Partizan – trenutno ništa.

Sa problemom usko je povezana i teza „niko nije veći od kluba”, apsolutno tačna i često zloupotrebljavana. Željko Obradović se nije postavio iznad Partizana, uostalom pokazao je ostavkom i preuzimanjem odgovornosti, ali je Parnom valjku posle nekoliko godina lutanja kroz krilaticu „čekam tebe da ostvarim jedan davni san” i želju pristalica da osvoji evropsku titulu, desetu u karijeri i drugu sa voljenim velikanom, doneo smisao. Slično kao što je više od decenije radio Duško Vujošević sa razvojem mladih igrača i stvaranjem mita o neosvojivoj tvrđavi, hali Pionir.

U potrazi za smislom uključene su i legende, primer je do skoro bio ispred nosa. Dragan Kićanović i Aleksandar Nikolić prepoznali su Željka Obradovića i brojne buduće srpske asove krajem prošlog milenijuma. Ko će da pruži poverenje, na primer, Mirku Ocokoljiću?

POTRAGA ZA STRATEGOM ŠTETI I IGRAČIMA

Potraga za pojačanjima, trenutno, nikome nije zanimljiva, ali odvija se – naveo je sportski direktor Žarko Paspalj. Međutim, logično je da ne može da dobije epilog pre angažmana novog stratega ili promovisanja Mirka Ocokoljića u status prvog trenera.

Kako se proces „kotrlja” očigledno sporo, postavlja se pitanje da li uopšte ima smisla da se sredinom decembra dovode igrači? Usled činjenice da je sezona u punom jeku, akvizicije su moguće samo preko „bare”, stoga je verovatno i da se eventualni novi plejmejker ni ne privikne na zapaljivu sredinu.

Ujedno, izvesno je da se nesigurno osećaju i trenutni članovi kolektiva ekipe iz Humske. Ne znaju ime šefa stručnog štaba, kao ni šta će da se desi sutra, odnosno lako može da se dogodi da ih novi predvodnik samo precrta, kao što je Žarko Paspalj delimično uradio sa Šejkom Miltonom i Nikom Kalatesom...