Milenković zvezda svečanosti, bez Zbiljića i Karadžića, Paunović nije kao Stojković

Jubilarna 20. svečanost „Zlatna lopta FSS” čiji je centralni deo proglašenje najboljeg igrača, igračice i trenera u godini na izmaku protekla je mnogo manje glamurozno u odnosu na prethodne ceremonije. Kako je za govornicom priznao Branko Radujko, generalni sekretar FSS, naša kuća fudbala je u finansijskim problemima i bio je to glavni razlog što je oproštaj od 2025. priređen u Sportskom centru u Staroj Pazovi umesto u nekom od beogradskih hotela kao ranije ili Sava centru prošle godine.

Najsrećniji su, naravno, bili laureati. Posebno je dirljiv bio govor Nikole Milenkovića. Prvi igrač Srbije u proteklih 12 meseci dao je odlične smernice mlađima, podsetio kako je gradskim prevozom putovao iz Žarkova u Zemun, gde je u sportskom centru Partizan-Teleoptik počeo put od anonimusa do najboljeg srpskog igrača. Branislav Ivanović, Nemanja Vidić, Aleksandar Kolarov i golman Vladimir Stojković od defanzivaca proglašeni za najbolje i svakako je čast biti u takvom društvu. Milenković je nagradu možda zaslužio i prošle godine. Popularni Bleki priznao je da bi menjao priznanje za veći uspeh sa reprezentacijom na velikim takmičenjima. Mislio je štoper Orlova na drugi krug Svetskog ili Evropskog prvenstva, mada ove zime žalimo što uopšte nećemo igrati na Mondijalu.

Oko Milenkovićevog izbora nije bilo dileme, imao je sjajnu prošlu sezonu u Notingem forestu, ove jeseni igra u Ligi Evrope. Neizvestan je bio izbor najboljeg trenera. Lidija Stojkanović prva je dama pobednik u apsolutnoj konkurenciji. Prošlogodišnji laureat Vladan Milojević ponovo je mogao da se pohvali duplom krunom, ali ne i plasmanom u Ligu šampiona. Zvezda je minule jeseni previše puta kiksnula na domaćoj sceni, nije jesenji prvak, Milojević je smenjen uprkos dobrim rezultatima u Ligi Evrope i razumljivo je da nije mogao da ponovo bude na pijedestalu.

Marko Nikolić i Žarko Lazetić bili su ozbiljni kandidati, posebno prvi zbog osvojenog Kupa Rusije sa CSKA iz Moskve, odnosno liderske pozicije na klupi AEK-a iz Atine ove sezone. Prednost je, ipak, dobila Stojkanovićeva zbog plasmana naše ženske reprezentacije u A diviziju Lige nacija. Zbog laureatkinje i ženskih stručnjaka uopšte bilo bi najbolje da se uvede nagrada za najboljeg trenera dama.

Tijana Filipović dominirala je među fudbalerkama. Osvajačica prvenstva Rusije sa moskovskim Spartakom i standardna reprezentativka najavila je da bi naša selekcija u 2026. konačno mogla da se plasira na Svetsko prvenstvo, čime bi i nikad brojnije nagrade predstavnicima ženskog fudbala imale više osnova.

Prošle sezone ustanovljena nagrada za najperspektivnije igrače i igračice otišle su u ruke Vasiliju Kostovu i Aleksandri Gajić. Vezista Crvene zvezde skrenuo je pažnju na sebe posebno golom u Portu u Ligi Evrope, pa iako se nije proslavio protiv Albanije na debiju za A reprezentaciju, njegovom izboru ne može ništa da se prigovori. Kostov ima samo 17 godina i na pijedestalu je nasledio Andriju Maksimovića, sada igrača Lajpciga sa malom minutažom. Gajićeva je pet godina starija, ali je iz TSC-a prešla u Sent Etjen, debitovala i za A reprezentaciju.

Radomir Koković, najperspektivniji trener jedini je zaslužio kritiku, ne zbog izbora već zato što nije došao da primi nagradu. Iako je šef struke Pančevaca zaradio odmor, nedopustivo je da se ne pojavi jer mu je ukazana čast. Isto je prošle godine uradio Dušan Vlahović, najbolji igrač Srbije za 2024, ali je on kao opravdanje imao obaveze u Juventusu, mada su i one bile neubedljive jer i Milenković je standardan u Notingem forestu, a u vreme Božića po Gregorijanskom kalendaru u Engleskoj je najviše utakmica.