„Nema šanse da bi Brđa poverovao”

Nizali su se redom laureati, prvi među jednakim što srpska odbojkaška scena ima. Na tradicionalnom Novogodišnjem koktelu Odbojkaškog saveza Srbije, uvek su na bini oni najbolji. Budućnost ne samo trofejnog sporta u našoj zemlji, već neko ko kuca na vrata evropske i svetske scene – najperspektivniji odbojkaš Nikola Brborić, prvotimac Vojvodine i Ana Mihajlović, igračica Uba prvi su pobrali brojne aplauze.

Treneri broj 1 u Srbiji – Ratko Pavličević, na čelu šampiona Železničara iz Lajkovca, čuveni „Rale” ponosno je s devojkama završio minulu sezonu a ove će u pohod na novu odbranu trona, sticanje iskustva kroz Ligu šampiona.

Sad trenutak kada je na video bimu ispred svih prisutnih zvanica počeo film o mladom treneru, ali likom dobro poznatom i na kontinentu, planeti i kao igraču, reprezentativcu, nasledniku jedne veličine kakav je bio Dejan Brđović „Brđa”. Sin Aleksa, prvi stručnjak Radničkog iz Kragujevca bez premca je u kategoriji naj trenera muškog tima.

Dok je izlazio Aleksa na binu da primi nagradu, bez preterivanja, aplauz sigurno da je trajao i trajao barem pet minuta. A dok je silazio sad već stručnjak s iskustvom, jedan gospodin iz prvog reda – selektor seniorki Srbije Zoran Terzić ustao je, zagrlio Brđovića i čestitao. Scena za pamćenje.

Nasmejao se samo naslednik dok je primao čestitke posle svečanog skupa i oficijelnog dela. Strpljivo je davao izjave, čekao na fotografisanje, potom i uprkos činjenici da dok se nižu ovi redovi Brđa i momci se protiv Vojvodine bore za finale Kupa, on je seo i rekao:

- Možemo sad – odnosilo se na razgovor za Sportski žurnal.

Kako ste se osećali dok ste primali nagradu, šta Vam je prolazilo kroz glavu, rolekoster emocija, nasleđe od oca Brđe, opravdali ste?

- Nije mala nagrada. Biti najbolji trener u Srbiji pored toliko velikih trenera, to sam malopre i pominjao... Koliko sam samo video vrhunskih trenera i generalno ljudi iz sporta. Velika je čast, iskreno nisam ni očekivao, niti razmišljao o tome. Opet, u sportu nema juče. Od početka sezone igramo na svaka tri dana i nemamo vremena ni da razmišljamo da li smo osvojili duplu krunu, triplu. Velika nagrada za mene. Svašta sam prošao u poslednjih nekoliko godina i kad sam prestao da igram.

Poziv iz Radničkog koji je promenio sve?

- Kad me je Radnički kontaktirao, direktor kluba pozvao i pružio mi šansu, nekako sam prihvatio i neočekivano se sve desilo. Ne verujem da je jedan odsto ljudi osim njega, verovao da će se ovo desiti, da ću uspeti kao mlad trener da vratim Radičkom  Kup i titulu, tako da eto, desilo se. Ponosan sam na moje igrače, prvo što su prošle sezone uspeli da donesu meni i klubu trofeje. Ipak su oni najzaslužniji za sve ovo. I ove smo podigli pehar u Superkupu. Ima još da se igra.

Šta bi tata Brđa rekao da je živ?

- Prvo, sigurno ne bi verovao da sam trener, ne bi dao ni nula zarez jedan odsto šanse da ću biti trener. Evo, garantujem. Ali svakako da bi bio ponosan. E sad, verovatno bi se i šokirao kad bi video moje rezultate koji su bili ove godine – u duhovitom tonu pričao je Aleksa.

Definitivno ste se dokazali i pokazali iako je još mnogo zadataka pred Vama, nastavak i teži deo sezone?

- Na početku sam pričao sa igračima kad smo igrali prijateljske utakmice pogotovu oni koji su ostali od prošle sezone, da na žalost i ja bih voleo svaki dan da slavim, da sam u kafani, zalijemo duplu krunu što je bila. To je nemoguće. Život ide dalje i oni idu dalje u svojim karijerama, pogotovu ovi mlađi od kojih očekujemo da odu u inostranstvo kao i ja. Mora se dokazivati bukvalno svaki dan. To što je bilo ostaće zapisano negde i ova nagrada. Značiće Radničkom kao klubu za neka buduća vremena. Svakako ova sezona je izuzetno zahtevna, ne samo odbraniti već osvojiti titulu posle toliko godina, gde je verovatno mali broj pristalica odbojke očekivalo da će se to desiti i da ćemo to biti mi. Idemo od utakmice do utakmice. Ima još dosta da se igra.

Pomenuli ste inostranstvo, razmišljate li Vi u tom pravcu?

- Trenutno ne. Sigurno da bih voleo da se oprobam, da li sledeće, za dve, pet sezona, ne znam stvarno. Nisam trenutno u pregovorima ni sa kim. Naravno, da mi je to želja, da vidim kako je raditi van Srbije.

Da li igrači da znaju da ste proglašeni za najboljeg trenera?

- Ne znam da li znaju, videli su da me nema na treningu. Hahahah. Nešto jeste, ali ne znaju. Pripremili su se s pomoćnicima ali koliko kad se završi sve, pridružiću im se.

Za kraj ali ipak najzvučnije, Brđini planovi, svi pehari su u vitrinama?

- Prvenstvo je dugo. Da li smo imali dva ili pet poraza nije mi bitno. Važan mi je plej-of kao i finale Kupa Srbije – kao iz topa će Aleksa Brđović, „dirigent” osvajača triple krune.