Rajković: Neće biti smak sveta ako pređemo u Prvu ligu

Prošle godine je u Superligu ušla OK Dubočica, do leta igrala u plej-ofu za prvaka države, stigao do plasmana na četvrto mesto koje po pravilu overava učešće na međunarodnoj sceni. Na žalost, zbog nedostatka sredstava, Leskovčani su ostali bez mogućnosti da u svojoj dvorani prate svoje odbojkaše u međunarodnom takmičenju. Stopama odbojkaša, krenule su i devojke u timu Leskovac 98, i samo posle godinu dana i one stigle do Superlige.

Priznao to neko ili ne, ponosio se takvim rezultatima ili ih nije razumeo, Leskovac je postao odbojkaški centar sa malo gradova koji su se u Srbiji mogli da pohvale superligašima u obe konkurencije.

U prvoj polovini godine na pozornici odbojkaških događanja u Srbiji, bili su među povlašćenima ali je u drugoj došlo do teškog potresa među odbojkašicama.

Bez finansijske podrške lokalne samouprave, najpre je nizbrdicom krenuo OK Dubočica, raspadom igračkog sastava kome je zamalo izmaklo finale za prvaka države. Počeli su redom da odlaze najbolji. Protiv Takova u meču koji je zaključio 2025. ostali su i bez trojice poslednjih Mohikanaca, pa i bez trenera Marjana Nikolića koji je karijeru nastavio u inostranstvu. Neobično, teško objašnjivo, ali realno, klub se strmoglavio na tabeli i u nastavku mu predstoji borba za opstanak. Reflektori su ponovo osvetili sportsku pozornicu kad su se uručivala priznanja najboljima u organizaciji Leskovačkog saveza sportova. Klub godine je ŽOK Leskovac 98, najbolja sportistkinja Leskovca je Sofija Đorđević (20). Tunišanka Tuomi (16 godina), jedna od retkih koje nisu zajedno sa trenerom Vladimirom Orlovim napustile Leskovac. Zadovoljstvo dobijenim priznanjima, koja će uskoro u istoriju, nije preraslo u slavlje jer je realna situacija u klubu takva da osim mlade nje, Leskovac 98, ligu nastavlja 18. januara sa odbojkašicama iz klupske škole.

- Od Gradskog veća - budžetom za 2026. godinu, dobili smo 11 miliona što je više nego prethodne godine. Da li će sredstva biti dovoljna da se izbori  opstanak u Superligi, i vredi li se za to boriti, pokazaće događanja i utakmice koje tek predstoje. Neće biti smak sveta, ako pređemo u Prvu ligu - sportski direktor Miodrag Rajković objektivno sagledava stvarnost i odbija da komentariše način na koji su sredstva za sport podeljena za godinu pred nama.

Kakvo je iskustvo, u godini koju ste obeležili prvo sjajnim rezultatima, a kraj dočekali brigom za očuvanje statusa?

- Morate živeti za sredine u kojoj se borite za sebe, kolektiv, klub i na kraju grad. Naravno da smo srećni što nam niko ne može osporiti istorijske rezultate i plasman u Superligu, kao što bih želeo da publika koja je punila dvoranu „Partizan” i ubuduće bodri devojke ponikle u našoj školi, na putu bržeg razvoja. Rad i strpljenje nam ne manjkaju, ljubav navijača i podrška prijatelja odbojke, ali i medija nam je neophodna. I sve to do dana, kad se ne pojavi sponzor spreman da nas učini manje zavisnim od para koje dobijamo iz sportskog budžeta grada Leskovca – zaključio je Miodrag Rajković.

Najveće pare u 2026. godini dobili su klubovi u kojima gotovo da nema igrača poniklih u Leskovcu: GFK Dubočica i RK Dubočica 54 su dobili najviše, KK Zdravlje Leskovac desetak hiljada manje, a da ne bismo poredili „babe i žabe”. Valja podsetiti kako košarkaši igraju u trećem stepenu takmičenja u KSS, da su fudbaleri viđeni u plej autu PLS a predstoji im borba za opstanak, da su rukometaši posle mnogo vremena iskoristili mogućnost da u oslabljenoj ligi, zimski odmor dočekaju na četvrtom mestu Arkus lige. Daj Bože da tu ostanu, jer bi prema važećim pravilima RSS mogli tako da konkurišu za jedno od evropskih takmičenja.