Milenković: Ostvario sam dečačke snove

Ima li veće časti za defanzivca nego biti proglašen za najboljeg igrača svoje zemlje? Privilegija je i nositi dres engleskog premijerligaša, nekadašnjeg dvostrukog šampiona Evrope, vratiti ga na međunarodnu scenu, ali dobiti Zlatnu loptu FSS mogu samo retki. Ne postoji niko u našoj zemlji ko se neće složiti da je prestižno priznanje zasluženo pripalo Nikoli Milenkoviću. Popularni Bleki imao je godinu za ponos, oduvek je plenio ponašanjem, požrtvovanošću, gospodskim manirima, ali i igrom. Za dlaku mu je izmaklo priznanje prošle godine, ne i ove.

- Zlatna lopta FSS predstavlja krunu i ostvarenje dečačkog sna. To je ono zbog čega se kreće na treninge. Nagrada nije plod talenta već posvećenosti, rada, ambicije, odricanja, discipline, žrtvovanja, padanja, ustajanja i svega onoga što je činilo moj put – kaže Milenković na početku intervjua za Novogodišnji trobroj Sportskog žurnala.

Kako su vas dočekali u klubu posle povratka sa svečanosti.

- Svi saigrači, treneri i ljudi iz kluba su mi čestitali, rekli da se ponose na mene.

Vaši roditelji bili su prisutni na svečanosti, jesu li trofej odneli kući?

- Da. Priznanje sam dobio u Srbiji i tu treba i da ostane.

Pretpostavljamo da su vam najbliži uvek najveća podrška?

- Porodica mi je neiscrpni izvor snage i stabilnosti, stub podrške i oslonac u svakom trenutku karijere. Prisutnost najbližih i njihova pažnja daju mi unutrašnji mir i odlučnost, naročito u važnim i zahtevnim trenucima. Oni su uvek tu da sa mnom proslave uspehe i pruže mi utehu kad stvari ne idu po planu. Upravo ta blistava podrška pravi najveću razliku između mog profesionalnog i ličnog  života.

Vidite li još nekog defanzivca sa Zlatnom loptom FSS, možda Strahinju Pavlovića, vas put je sličan?

- Istina je da su napadači često više u fokusu, a golovi najupečatljiviji deo igre. Bio bih srećan da  defanzivac dobije nagradu, znam koliko im je teže. Da li će to biti Strahinja ili neko drugi, znam kakav je naš život.

Da li vam je 2025. najuspešnija godina u karijeri ili vam gorak ukus zbog izostanka plasmana na Mondijal ne da mira?

- Klupski i na ličnom planu proteklih 12 meseci bili su mi najbolji. Sa Notingemom sam se plasirao  u Ligu Evrope, iako su nam na početku sezone projektovali kao tim koji će se boriti za opstanak. Samim tim ostvarili smo neverovatan uspeh. S druge strane, loše se osećam što se nismo plasirali na Svetsko prvenstvo. Igrao sam na dva Mondijala i znam šta učešće donosi zemlji, kolika je čast predstavljati državu na najvećem takmičenju. Emocije su neprocenjive, dolaze najbolji planetarni igrači, takmičenje prati neverovatna euforija, gleda se u svakoj zemlji. Zato mi je jako žao što nas neće biti na američkom kontinentu sledeće godine.

Srbiji je presudio poraz od Albanije u Leskovcu. Sigurno žalite zbog crvenog kartona protiv Engleske u Beogradu (0:5), jer vas je to koštalo učešća u timu na odlučujućoj utakmici?

- Jako mi je žao. Znao sam odmah posle isključenja šta isključenje nosi sa sobom. Bilo je jako teško gledati sa tribine tako važan meč, nosio je ogroman naboj, emocije, mnogo mi je teško palo.

Hoćete li biti motivisani da gledate SP? Saša Lukić je izjavio da će on gledati samo finale?

- Gledaću, koliko god mi teško pada što nas neće biti na Mondijalu. Volim fudbal i najveće takmičenje, na koji dolaze najbolji igrači sveta.

Promena formacije u reprezentaciji desila se brzo, pred meč u Londonu, kad je stigao i novi selektor Veljko Paunović. Nije vam, ipak, dugo trebalo da se prilagodite drugačijem sistemu jer više vas igra u takvoj postavci u klubovima?

- Da, nije nam predstavljalo problem da se brzo priviknemo. Igrači u modernom fudbalu moraju da budu spremni na obe formacije. Imali smo samo dva dana rada uoči gostovanja na Vembliju i maksimalno smo ga iskoristili. Svaki sekund bio je isplaniran, radili smo video analize, taktičke treninge, implementirali šta je selektor tražio po pitanju principa, ideja, načina igre. Kako vreme bude odmicalo bićemo sve bolji, steći ćemo automatizme, mnogo lakše prepoznavati određene situacije.

Kakav je utisak na vas ostavio Veljko Paunović?

- Jako je posvećen, energičan, ima sjajnu harizmu, moderno shvatanje igre i celog ambijenta. Osvojio je titulu svetskog šampiona u omladinskoj konkurenciji i to dovoljno govori o njemu kao stručnjaku.

Uživali ste poverenje svih selektora od 2018, šta mislite o prethodnom Draganu Stojkoviću?

- Imali smo sjajnu saradnju u fudbalskom i ljudskom smislu. Posle dugo godina plasirali smo se na Evropsko prvenstvo, pre toga na svetsko, vezali dva velika takmičenja, ušli u A diviziju Lige nacija i u njoj opstali. Zajedno sa Stojkovićem i njegovim saradnicima ostvarivali smo uspehe, njemu i njegovim saradnicima želim sreću i uspeh u nastavku karijere.

Očekujete li da nacija ponovo bude uz reprezentaciju svim srcem. Čini se da vam je falila veća podrška u ciklusu kvalifikacija za SP?

- Naravno, uvek se nadamo velikoj podršci naroda. Žarko bih želeo da stadioni budu puni. Predstavljati našu zemlju je velika čast i ponos, dajemo sve od sebe na terenu, kad osetimo huk navijača dobijemo dodatnu energiju i motivaciju. Atmosfera može da napravi veliku razliku i da se svi zajedno borimo da napravimo iskorak. Nadam se da ćemo u budućnosti zajedno uživati u utakmicama.

Reprezentativni drugovi Saša Lukić (Fulam), golmanom Đorđe Petrović i Veljko Milosavljević (Bornmut) rivali su vam u Premijer ligi. Kako su protekli dueli protiv njih?

- Nisam baš najbolje prošao, pamtiću ih po porazima. Sale, Đole i Veljko su sjajni momci i igrači, želim im sve najbolje u nastavku sezone.

Koje su vam najveće želje za 2026?

- Ako je moguće da bude bolja nego 2025. Postavljam ispred sebe uvek nove ciljeve, želim da napredujem, imam visoke ambicije, želju, odnosno glad za uspehom, posvećenost i daću sve od sebe da napredujem – zaključio je Nikola Milenković, igrač i ličnost za primer, nagoveštaj da reprezentacija Srbije može ponovo da bude u gro planu kao učesnik velikih takmičenja.