Miljanović: Najvažnije da sam vratio osmeh igračima

Nemanja Miljanović, trener TSC-a, možda najbolje potvrđuje narodnu izreku da tiha voda breg roni. Temerinac je predanim radom prethodnih godina i  preskakanjem svakog stepenika, zavredeo poverenje predsednika Bačkotopolčana Janoša Žemberija i direktora Sabolča Palađija, nakon čega je superligaška bajka mogla da počne. Od šest utakmica provedenih na klupi učesnika eliminacione faze Lige konferencije prošle sezone najvredniji je bio remi sa Crvenom zvezdom, što je uticalo da šampion ne prezimi kao jesenji prvak.

- Nije prvi put da odigram nerešeno sa velikanom. Kao član stručnog štaba Proletera igrali smo bez golova protiv Partizana u Humskoj. Dušan Bajić je bio šef stručnog štaba kluba sa Slane Bare, a Partizana Aleksandar Stanojević. Te sezone je klub iz Humske osvojio 98 bodova, a osvojio drugo mesto. Sezonu ranije Proleter je imao 0:0 do 88. minuta, kod tadašnjeg šefa Branka Žigića. Jovan Ilić je uzdrmao prečku nakon čega je golman Partizana poveo kontranapad koji je golom krunisao Filip Holender. Posle prečke Mezeija protiv Crvene zvezde pribojavao sam se da se ne dogodi isto – ističe Nemanja Miljanović.

Koliko vam ljudi iz Bačke Topole veruju pokazuje podatak da ste vodili tim iako nemate PRO licencu?

- Nažalost, nisam još upisao školu za licencu. Spletom okolnosti dobio sam priliku u prvom timu TSC jer sportski direktor poseduje licencu i sedeo je na klupi kao prelazno rešenje. Rodom sam iz BiH,  tako da ću da početkom aprila početi da pohađam školu preko Drine.

Kako je tekao vaš put do klupe TSC-a, računajući i igračke dane?

- Od 2008. do 2015. igrao sam u Temerinu, sa kratkom epizodom 2013. u Novom Sadu, tadašnjem prvoligašu. Potom sam u Temerinu sa prijateljem Mihajlom Kozomorom 2015. otvorio školu fudbala „Jedan tim”. Dve godine kasnije prvi put sam vodio seniorsku ekipu Sloge iz Temerina, zonaša u to vreme. Ostao sam na toj poziciji nepune dve sezone. Sledi Proleter sa Slane bare, bio sam deo stručnih štabova Branka Žigića i Dušana Bajića. Imao sam kratku epizodu u Mladosti GAT, kao asistent Žigiću. Na poziv generalnog direktora TSC-a Sabolča Palađija došao sam u Bačku Topolu na poziciju trenera kadeta. Brigu o kadetima vodio sam do aprila, kad sam šest kola pre kraja preuzeo omladinsku selekciju. Vodio sam juniore do trenutka kad sam imenovan za trenera prvog tima.

Vaša škola okuplja veliki broj dece?

- Naravno i pokriva Temerin i okolinu. Već sad možemo da vidimo mnogo naših proizvoda u Super ligi: Stefan Bukinac, braća Tegeltija - Uroš i Dragan. U omladincima TSC-a su Uroš Mihailović, Maksim Čavarić, Luka Dokić, dok je Varga Patrik iz akademije TSC-a otišao u Akademiju Puškaš.

Sad je saradnja TSC i ŠF „Jedan tim” još na višem  nivou zbog vas?

- TSC funkcioniše na taj način da u regionu Vojvodine ima 22 podcentara, gde ulaže sredstva i tako pomaže klubovima. Najtalentovanija deca usmeravaju se ka TSC-u. Kad sam završio misiju u Mladosti GAT, pojavila se mogućnost da preuzmem kadetsku selekciju što je stvorilo još jaču vezu.

Koliko vam je lakši rad u prvom timu jer dolazite iz sistema TSC-a kao trener mlađih kategorija?

- Desetog januara biće tri godine kako sam u TSC-u. Poznajem sve strukture kluba. Ispratio sam mnogo generacija i bio svedok razvijanja igrača od kadeta do prvotimaca. Drago mi je da su igrači koje sam trenirao sad u prvom timu, što mi je pomoglo da se lakše adaptiram.

Praktično ste skrenuli na sebe svetla reflektora „oduzimanjem” Zvezdi dva boda?

- Znamo koliko je Crvena zvezda dominantna u našem prvenstvu. Pokušali smo da iskoristimo njen umor iz Graca. Šampion igra na tri fronta i uvek je pod imperativom pobede. S druge strane, mi smo u situaciji da nam je svaki bod bitan. Pokušali smo da iznenadimo crveno-bele promenom sistema igre, što oni nisu očekivali. Igrali smo mnogo obazrivije, sa tri štopera, ali ne i povučeno. Iako ne volim da pričam o sistemima jer je to samo raspored igrača u različitim fazama. Plan je bio da stiskamo Zvezdu visoko ili da budemo što je više moguće na njenoj polovini ili da se spustimo niže kod nas i skratimo prostore, branili smo male prostore koje je Zvezda napada. Uspeli smo i sveli udarce rivala na minimum. Kako je vreme prolazilo bili smo i hrabriji i mogli čak do tri boda.

Kuražna je bila vaša izjava da ste očekivali bod protiv našeg najtrofejnijeg kluba?

- Pokušavam izjavama i ponašanjem da jasno stavim igračima do znanja da verujem u njih i da pokušavam da implementiram ideje.

Da li vam je taj meč sa Crvenom zvezdom najdraži?

- Svaka utakmica nosila je novu draž sa aspekta pripreme i svaka je bila lakša od prve. Tako je bilo i igračima jer smo se upoznali. Jako mi je žao što se jesen završila, jer smo počeli dobro da igramo. Izdvojio bih i meč sa Spartakom u Subotici, bila nam je to prva pobeda u gostima, plus poznat je naš rivalitet sa Golubovima.

Šta je za vas najveća pobeda kao trenera TSC-a?

- Vraćanje osmeha na lica igračima.

Koliko vam je posao olakšan jer imate 37 godina i  sarađujete sa igračima od kojih niste mnogo stariji?

- Iza mene je 16 godina rada. Selektor Nemačke je isto tako mladi Julijan Nagelsman. Svestan sam da je teško da se dođe na veliku scenu, ali verujem u proces i rad.

Ko su vam trenerski uzori?

- Imao sam privilegiju da dođem u TSC kad je trener bio Žarko Lazetić. On je ostavio neizbrisiv trag u klubu. I dan danas mi je drago što mogu da se čujem sa Lazetićem. Posle pobede nad OFK Beogradom na kraju jeseni Žarko mi je čestitao na savršenoj defanzivi. Čujem se i sa Jovanom Damjanovićem. Ponosan sam i zahvalan Nebojši Miloševiću, saradniku na Deki 5 kampu 2018. Sa Radoslavom Batakom bio sam učesnik elitne runde kvalifikacija kadeta za EP. Fudbal otvara novi krug ljudi od kojih možete da naučite.

Isto godište ste kao golman Jorgić, dok su ostali prvotimci TSC-a mlađi od vas?

- Specifična i retka situacija. Nemanja Jorgić je moj veliki prijatelj već 20 godina. Igrali smo zajedno nekoliko sezona i pravimo šalu u svlačionici da je jedini stariji od mene. Imamo fenomenalan odnos. Većinu igrača poznajem već tri godine. Imaju poštovanje prema meni od prvog dana Uvek mogu da dođu kod mene da popijemo kafu, ispričamo se, sve za dobrobit TSC-a.

Kako se borite sa bivšim zvezdašima i partizanovcima u redovima TSC-a?

- Aludirate na Degeneka, Jovičića, Uroševića i Radina. Profesionalci! TSC im je na prvom mestu i uvek daju maksimum.

Koje su vam želje za 2026?

- Da prvo uđemo u plej-of, onda se borimo za izlazak u Evropu. Promocija mladih igrača je takođe bitna. Ubacićemo novi DNK u svlačionicu TSC-a. Najbitnije da budemo zdravi kako bismo se maksimalno posvetili poslu – zaključio je Nemanja Miljanović.