Fenjer kratkog fitilja

Igračima Partizana je smetala vika trenera, brecali su se pojedini na nezadovoljstvo publike, određeni nisu ni marili za stav crno-belog plebsa, javnost je iritirana i izjavama „najboljih evropskih igrača”... Međutim, postoji li možda šansa da se pojedinci izdignu posle saznanja da su poslednji u Evroligi?

Nije šala, Parni valjak drži fenjer u elitnom takmičenju Starog kontinenta na polovini sezone sa skorom 6-13, usled najlošije koš razlike. Ljubitelj crno-belih boja u komi, još od sredine septembra, verovatno bi se pri buđenju samo vratio u proces „ostvarivanja davnih snova”.

Ali, postoji promil šanse da ekipa iz Humske doživi renesansni period. Govorili su učeni velikani da „prvo mora da se padne da bi se izdigao”, stoga i pristalice šampiona Srbije gledaju isključivo u tom pravcu – ništa drugo im nije preostalo. Angažovan je novi trener, doveden Kameron Pejn, promenjen sportski direktor, dosta članova UO je napustilo klub, viđen je i nesvakidašnji animozitet publike, ali ništa nije iz zone komfora izbacilo izabranike Đoana Penjaroje. Formulisano drugačije, malobrojni shvataju da pružena ljubav, sposobna godinama u kontinuitetu da očarava Evropu, ima i negativnu stranu – ukoliko se izazove. Saglasiće se mnogi da paprene sezonske ulaznice i zalaganje većeg dela tima nisu oličenja poštenja. Nažalost, odgovorni nisu spoznali ni da se traže „samo” volja i ljubav za crno-beli grb – primeri erupcije zadovoljstva kad Arijan Lakić skoči u reklame ili klinci „poginu” u odbrani dovoljno objašnjavaju.

Zato, mahom zbog odnosa igrača, publika rezignirano gleda i ka čelnicima Partizana. Prostom i jednostavnom informacijom da je Željko Obradović otkaz usred sezone dao jedino u voljenom kolektivu, zauvek se poništio napor Ostoje Mijailovića od 2017, dok Žarko Paspalj, istinski velikan jugoslovenske igre pod obručima, nezaustavljivo pada u očima javnosti – naravno, ne ličnom voljom.

Umesto da povuče određene poteze, najavljene pre više od mesec dana, predsednik crno-belih je dozvolio da klub zakorači u 2026. sa balastima prošlosti, iako su problemi davno izašli iz domena spekulacija. Džabari Parker apsolutnom nezainteresovanošću i izjavom da je „jedan od najboljih igrača u Evropi”, Sterling Braun rečenicom „da ga ne zanimaju zvižduci navijača” i Tajrik Džons željom da se kao „pobesneli Maks” obračunava na tribinama namestili su se Mijailoviću na zicer, poznati biznismen, nažalost, promašio je ceo obruč.

Tik pred Božić, 3. januara, većina se pita – šta neko mora da uradi da bi trpeo konsekvence?

Izglednu priliku da promeni kurs Parnog valjka i ojača status doajena igre pod obručima propustio je i Paspalj. Saglasiće se većina da niko ne bi mario za poslednju poziciju u Evroligi ako bi publika na parketu gledala decu iz Valjeva ili bilo koje juniore potpomognute iskusnim seniorima. Postojala bi makar sićušna nada da iz tmurne 2025/26. može da se izvuče pozitivna stvar.

Ipak, čelnici Partizana su izabrali da ne vuku drastične poteze, dok je fitilj crno-belog fenjera sve manji...