Strahinja stopama brata Marka

Kao potvrda za izuzetne rezultate i izvrsnu sezonu, Strahinja Dragosavljević proglašen je za najboljeg sportistu 2025. godine u Bačkoj Palanci i Vojvodini. Ovo priznanje nosi posebnu emociju, jer je istu nagradu godinama osvajao i njegov stariji brat Marko, a Strahinja je kao dečak više puta izlazio na binu da ih preuzme umesto njega. Danas, on stoji na bini sa istim povodom, nastavljajući porodičnu tradiciju uspeha.

Titula najuspešnijeg predstavlja krunu godine u kojoj je brzina postala njegov zaštitni znak, a ciljna linija mesto na kojem se pisala istorija. U disciplini K1 na 200 metara pomerao je granice i redom osvajao najveće svetske scene.

Pobednički put započeo je u Mađarskoj, trijumfom na Svetskom kupu za seniore, čime je jasno stavio do znanja da predstoji godina velikih dometa. Potvrda izuzetnog talenta usledila je u Češkoj gde je na Evropskom seniorskom prvenstvu osvojio zlatnu medalju i sa svega 18 godina postao najmlađi šampion Starog kontinenta. Nije se tu zaustavio, u Rumuniji je pokorio konkurenciju na Evropskom prvenstvu do 23 godine, dok je u Portugaliji krunisao sezonu osvajanjem zlata na Svetskom prvenstvu za mlađe seniore.

Hrabrim i zrelim učešćem na Svetskom prvenstvu u Italiji za seniore, zauzeo je visoko četvrto mesto, ostajući nadomak odličja, ali potvrdivši da pripada samom vrhu svetskog kajaka. Dominaciju je, kao pečat na sjajnu godinu, stavio i na domaćoj sceni – na državnom prvenstvu, iz četiri trke izašao je sa isto toliko zlatnih medalja.

Od dečaka koji je sa divljenjem posmatrao pobede brata do šampiona koji sam ispisuje istoriju, Strahinja Dragosavljević simbol kontinuiteta, rada i budućnosti srpskog kajaka.

Koliko vam znači osvajanje nagrada za najuspešnijeg?

– Jako puno, to je potvrda da neko vidi i ceni moj trud. Posebno mi znači što priznanja dolaze iz mog mesta, naročito iz Bačke Palanke, jer su to moji ljudi koji su me nesebično podržavali tokom čitave sezone. Neprocenjivo je bilo kad sam se popeo na binu i predstavio prisutnima, veliko hvala svima što sam imao priliku to da doživim – istakao je Strahinja Dragosavljević na početku razgovora za Sportski žurnal.

Da li vam to prestavlja još veći podstrek za početak sezone?

– Naravno! U svaku godinu ulazim s ciljem da ostvarim što bolje rezultate, samim tim i ovakva priznanja će doći.

Po dve nagrade vama i vašem treneru za najbolje u svojim kategorijama – kakav je osećaj što ste zajedničkim radom došli do takvih priznanja?

– Ne mogu rečima da opišem. Mnogo mi je drago zbog njega, znam koliko se trudi i kroz šta smo sve prošli. Smatram da je zaslužio i da je nagrada otišla u prave ruke. Takođe, siguran sam da ga u budućnosti očekuju još veći uspesi u trenerskoj karijeri. 

Imate zacrtane ciljeve?

– Nemamo konkretnih. Trener i ja uvek kažemo da idemo da damo sve od sebe, a kad to učinimo onda uspeh neće izostati – zaključio je mlađi Dragosavljević. 

Nagradu za jednog od najboljih sportista u Vojvodini preuzela je majka Milijana, budući da je Strahinja bio sprečen da prisustvuje događaju zbog sportskih obaveza.

Kako ste doživeli trenutak nabrajanja svih uspeha i preuzimanje nagrade u ime mlađeg sina?

– Bila sam dvostruko emotivna, obojica sinova su bili nominovani. Godinama sam preuzimala umesto Marka, pošto je često bio na pripremama, a nagrađivan je mnogo puta. U jednoj godini je dobio čak Vihorovu, Spartakovu i Dnevnikovu nagradu. Takođe, brat je neretko podizao njegova priznanja, tako da je navikao od malih nogu. Izgled Dnevnikovog trofeja podseća na olimpijsku baklju, Strahinja i ja smo u istom momentu pomislili da je to znak da će biti na Igrama – izdvojila je zanimljiv detalj Milijana Dragosavljeić.