Tončev: Poštujemo tradiciju, običaje i volimo Radnički!

Novogodišnji i božićni praznici po nepisanom pravilu rezervisani su za porodicu i najbliže. I, to su vrednosti koje se kod Srba vekovima poštuju, prenose s kolena na koleno i ostavljaju u amanet budućim generacijama. Upravo tako, prvi čovek niškog Radničkog Ivica Tončev najradosniji hrišćanski praznik Božić, po tradiciji, dočekuje u toplini porodičnog doma. Uz želje koje su godinama nepromenjene - da praznici svima donesu sreću i zdravlje.

- Nezavisno da li je to u Srbiji ili Austriji, trudimo se da odložimo obaveze i zajedno proslavimo Badnje veče i Božić, uz poštovanje tradicije i običaja. Trudio sam se da vaspitavam decu u duhu hrišćanstva i iskonskih vrednosti. Mada, moram da priznam da je supruga mnogo zaslužnija za to. Posebno se trudi da za vreme praznika sve dobije neku posebnu notu i na najbolji način dočara sve. Vremena su takva da se brzo živi i da nekad druge stvari izbiju u prvi plan. Ipak, Božić je jedan od praznika koji nas podseća šta su prioriteti i da je važno očuvati prave vrednosti - istakao je Ivica Tončev na početku razgovora za Sportski žurnal.

Šta poštujete od običaja?

- Za Badnji dan ustajemo rano, unosimo badnjak i slamu u kuću. Tog dana trpeza je posna. Svi smo znatiželjni, deca posebno, ko će da izvuče novčić prilikom lomljenja česnice. Taj običaj ispunjen je smehom i šalama, posebno na račun onoga ko pronađe novčić. Na Božić tradicionalno ujutro idemo u crkvu na liturgiju, zatim dočekujemo položajnika, koji donosi sreću. Ove godine to će da bude moj unuk, koji će po tradiciji da dobije poklon. Sledi zajednički, porodični ručak. Na trpezi će ove godine da budu brojna nacionalna jela, od pečenja, sarme, do predjela. Nego, nije toliko bitno šta će da bude na trpezi, važan je osećaj da smo zajedno i da se radujemo tome. Da uživamo u najlepšem hrišćanskom prazniku koji simbolizuje novi početak.

Stiče se utisak da ljudi u poslednje vreme sve više „beže” od tradicije. Kako gledate na to?

- To jeste utisak. Smatram da je u našoj biti tradicija. Takođe, pogrešna su uverenja da tradicija sprečava napredak. Naprotiv, samo ako znamo ko smo možemo da idemo napred. Tradicija je veza između prošlosti, sadašnjosti i budućnosti. Ona nas podseća ko smo, odakle dolazimo i koje vrednosti nosimo, da bismo bili bolji u budućnosti. Uostalom, kad zajedno obeležavamo praznike ili poštujemo iste običaje, ne delimo samo trenutke, već i vrednosti. I zato je tradicija bitna, u njenoj suštini je porodica.

Ceo život posvećeni ste fudbalu, dugo i Radničkom, kakvu ulogu ima porodica u svemu tome?

- Radnički je velika porodica, a moja porodica Tončev deo je nje. Svi volimo klub, nerviramo se zajedno kad gubimo, ali i radujemo svakoj pobedi. Sin David prati svaku utakmicu, ako nije sa mnom na Čair, obavezno gleda na televiziji i stalno mi šalje „savete” šta treba da se ispravi. Supruga i kćerke su na stadionu kad im to obaveze dozvole. Dame najviše brinu da se ja ne nerviram mnogo, što je  nemoguće. Radnički nosi posebne emocije, teško ih je kontrolisati. Kad su, ipak, oni sa mnom svaki poraz na terenu je lakši. Znaju i one dosta o fudbalu, jer sam očigledno, hteo to ili ne, preneo na njih ljubav prema fudbalu.

Prethodna godina bila je izazovna i teška za Radnički, koji je prošlu sezonu završio baražom za opstanak, sad se nalazi u zoni ispadanja. Kako komentarišete 2025?

- Bila, prošla, ne ponovila se. Poslednjih godina ne ide kao što smo planirali, ali svi klubovi imaju uspone i padove. Kroz baraž smo potvrdili da treba da budemo deo Super lige i očekujemo da ćemo i da ostanemo, jer Radnički to zaslužuje. Neće da bude lako, pogotovo sad kad ispada veliki broj klubova. Nastavićemo da se borimo, drugu opciju nemamo. Očekujem da prevaziđemo sve ono što smo uočili kao problem, da ovu polusezonu shvatimo kao opomenu, ali i imperativ da možemo i moramo bolje u budućnosti.

Šta je to nedostajalo Radničkom minule jeseni?

- Uh, teško pitanje. Radnički je često igrao solidno, ali bez završnice. Mnogo nerešenih utakmica, ili minimalnih poraza. Znali smo da primimo gol u lošem trenutku, ispustimo vođstvo ili bod. Pojedine sudije često su bile odlučujući faktor, na naše veliko nezadovoljstvo. Ono što meni najviše smeta je to što ekipa nekada nije bila dovoljno hrabra, odlučna, energična, borbena, nije pokazivala karakter, volju i želju. Nije igrala onako kako dolikuje. Igrači kao da nisu svesni težine grba koji nose. Na sve to, bili su preplaćeni, a delovali kao da im nije bitno da li su drugi, sedmi ili šesnaesti na tabeli. To više ne može tako! Zato i menjamo krvnu sliku ekipe, neko ide, neko dolazi. Od igrača koji nose dres Radničkog tražim da pokažu karakter.

U finišu prvog dela sezone posegli ste za promenama u sportskom sektoru. Šta očekujete od njih?

- Krenuli smo s promenama u klubu, za koje se nadamo da će da donesu bržu, sadržajniju igru i bolje rezultate. Gledaćemo da se pojačamo tokom prelaznog perioda i budemo bolji na proleće, ne samo fizički, nego i na psihološkom planu. Nastavljamo s borbom, jer to neće da uradi niko za nas. Trenutna pozicija Radničkog je nezavidna, ali moramo da izađemo iz nje kao pobednici i pokažemo mentalitet juga Srbije.

Kako ste se odlučili da dovedete stranca za trenera, to u novijoj istoriji nije bio čest slučaj na Čairu (pre Takisa Lemonisa, Austrijanac Peter Pakult)?

- Nije bilo teško kad smo odlučivali o angažovanju Takisa Lemonisa. Razgovarao sam s čovekom koji mi je za tri sata ispričao mnogo o fudbalu, Radničkom i našim igračima. To mi niko nije ispričao za godinu dana. Čovek ima veliko znanje, iskustvo, mislim da će sve da postavi na mesto, napravi dobar rezultat i pronađe „žicu” ovoj ekipi.

Promena će da bude i u igračkom kadru: ko je napustio Čair, s druge strane, nalazi se na izlaznim vratima?

- Nemanja Belaković, Bazile Jamkam, Nemanja Mićević, Lasin Kone i Nikola Ćuruvija su otišli. Na izlaznim vratima su Jovan Nišić i Marko Petković. Postoji mogućnost odlaska i Vanje Ilića.

Ko će da poboljša krvnu sliku ekipe?

- Isah Abas potpisao je ugovor s Radničkim i za njega smo platili veliko obeštećenje. Morali smo da se pojačamo na toj poziciji kako bismo bili ofanzivniji i bolji. Došli su i Uroš Nikolić i Ibrahim Mustafa iz Vojvodine kao pozajmljeni igrači, ali sa klauzulom o otkupu. Mislim da će da ostanu kod nas i posle pozajmice. U završnim smo pregovorima sa špicom iz Belorusije. Ostaje nam da dovedemo još levog štopera i završimo prelazni rok.