Ako se po 2025. može suditi, biće u slučaju Aleksandra Stankovića (20) ona „kakav otac takav sin“. Naslednik povratnika na klupu Crvene zvezde Dejana Stankovića, prethodnih meseci igrao je odlučno i jedan je od najzaslužnijih za zapažene rezultate Briža. Postignuto nije promaklo eks selektoru Srbije Draganu Stojkoviću, ali i novoustoličenom Veljku Paunoviću kome se za poziv pod zastavu odužio golom u trijumfu nad Letonijom (2:1) u Leskovcu.
- Debi u reprezentaciji Srbije nažalost bio je u porazu od Albanije kojim smo praktično ostali bez šanse da se kvalifikujemo za Mondijal. Krivo mi je što je ispalo drugačije od željenog, ipak bio sam srećan što sam igrao od prvog minuta. Mesec dana kasnije postigao sam gol za pobedu protiv Letonije što je nešto što sam sanjao kao dete. Često pogledam TV snimak gola protiv Letonaca – priča Stanković.
Da li čuvate dres Srbije sa utakmice protiv Letonaca?
- Naravno, sakupljam dresove. Dres protiv Letonije stajaće na posebnom mestu u našoj kući.
Kakav je utisak na vas ostavio selektor Srbije Veljko Paunović?
- Baš dobar. Vidi se da mnogo voli i razume fudbal. Takođe, voli mlade igrače. To je pogotovo za mene važno, jer selektor zna šta je potrebno da budem na visokom nivou i igram ozbiljan fudbal.
Kakav je taj pravilnik ponašanja selektora Paunovića?
- Nije zahtevan. Svaki trener ima svoj način rada. Poštujem svakog trenera i ideju. Šta god Paunović bude hteo i pitao biću tu da pomognem ekipi, naravno i njemu kao selektoru.
Šta vam je cilj sa reprezentacijom Srbije u narednim godinama?
- San je da igram na svetskom ili evropskom prvenstvu. Ubeđen sam da će brzo da se ostvari! Imamo kvalitetnu ekipu i selektora Veljka Paunovića.
Šta bi za vas bio uspeh na velikom turniru?
- Izlazak iz grupe. Potom je sve moguće.
Kako danas gledate na ispadanje u polufinalu kadetskog Prvenstva Evrope odigranog pre tri i po godine u Izraelu?
- Pamtiću zauvek taj turnir. Mori me i dalje polufinalne sa Holandijom i ispadanje posle penal serije. Odlično nas je vodio selektor Radovan Krivokapić kroz kvalifikacije, potom i na završnom turniru. Fantastična generacija: Jovan Mijatović, Jovan Milošević, Jan Karlo Simić, Jovan Šljivić, Kosta Nedeljković, Vojin Serafimović...
Nema vas sad mnogo iz te generacije u A timu Srbije?
- Biće nas. Sad su tu Milošević i Simić. Milošević igra ozbiljan fudbal u Partizanu. Mnogo je kvalitetan špic sa potencijalom da bude redovan u A timu. Simić sad druguje sa Karimom Benzemom i Predrag Rajkovićem u saudijskom Itihadu.
Kad se već vraćamo kroz istoriju upoznajte nas sa vašim počecima?
- Najmlađi sam od braće, tako da nisam mogao drugačije, jedina opcija bio je fudbal u kojem uživam i igram sa osmehom od prvog treninga. Braća Stefan, Filip i ja smo počeli u školi Intera. Kasnije, ukoliko procene da ste dobri možete da dobijete priliku da vas pozovu na probu, zatim i uvrste u akademiju slavnog kluba iz Milana. Filipu se prvom ukazala šansa, potom Stefanu i meni.
Na specijalizovanim sajtovima je navedeno da možete da pokrivate poziciju štopera, zadnjeg veznog i klasičnog veznog?
- Jedino nisam bio golman.. Ha, ha, ha!. U mlađem uzrastu igrao sam napadača. Pozicije štopera i veznog mogu da pokrivam u zavisnosti od utakmice i odluke trenera. Generalno sam zadnji vezni.
Nakon školovanja u Interu put vas je odveo u Lucern, potom i sadašnji klub Briž?
- Mnogo sam srećan zbog odluka. Bio je momenat da napustim, kako volim da kažem, zonu komfora u Interu i nastavim karijeru van Apenina. To je bila najbolja odluka u dosadašnjoj karijeri jer je Lucern veliki klub sa divnim ljudima. Sad sam u Brižu još ozbiljnijem klubu i u prilici da se takmičim u Ligi šampiona.
U prvenstvu Belgije borite se za titulu sa Rojal unionom, koji zimuje sa bodom prednosti, dok se u Ligi šampiona borite ravnopravno sa najjačim timovima Starog kontinenta?
- Ekipa smo sa kojom nikad ne znate kako će da odigra, pogotovo kad igramo kod kuće. Videli su svi protiv Barselone da možemo da igramo i radimo velike stvari. Cilj je da u prvenstvu Belgije osvojimo titulu, ali i prođemo u eliminacionu fazu Lige šampiona. Zaista, imamo kvalitetan tim, ali i ozbiljne ljude koji nas okružuju.
Verujete da možete do plasmana u nokaut- fazu Lige šampiona iako imate četiri boda posle šest odigranih kola?
- Naravno. Bilo je poraza koji nisu trebali da se dogode... Protiv Bajerna, Arsenala i Barselone smo bili ravnopravan, ako ne i u nekim momentima i bolji protivnik. Samo smo na gostovanju Atalanti razočarali jer smo bili poraženi pri kraju utakmice. Predstoje okršaji sa Kairatom i Marseljom uz pobede i poklapanje ostalih rezultata možemo među timove koji nastavljaju takmičenje.
Kakav je osećaj da praktično na početku karijere imate priliku da se nadmećete sa najkvalitetnijim ekipama i igračima Evrope?
- Svakom igraču je čast i privilegija da se nadmeće u najkvalitetnijem evropskom takmičenju. Pogotovo za mene od 20 godina. Velika stvar je da sam imao priliku da već vidim i još važnije odmerim se sa najboljim igračima sveta, koje sam pre nekoliko meseci pratio na televiziji. Naučio sam mnogo iz tih utakmica i nadam se da će da ih bude još mnogo tokom karijere. U dve reči neprocenjivo iskustvo.
Dosad ste za Briž odigrali 29 utakmica, postigli tri gola i ubeležili dve asistencije...
- Meni je bitno da ekipa pobeđuje. Ako postignem gol sigurno da sam srećan, ali važnije je da tim osvoji bodove. Po poziciji u timu nije moj posao da postižem golove, već pomažem ekipi asistencijama, ali i kad bude prilika pošaljem loptu preko crte.
Pružene partije u dresu Briža prate i u vašem matičnom klubu Interu. Kad ćemo da vas vidimo na „Đuzepe Meaci“, kao vašeg oca Dejana Stankovića?
- Još je rano. Tata je imao ogromnu karijeru. Od njega sam mnogo naučio. Posle utakmica se čujemo i uvek nađe nešto što bih mogao da uradim bolje. Kao i svaki tata udeli komplimente. Sigurno da mi je još draže jer tatu doživljavam i kao legendu Intera. Naravno, nije realno da se poredim sa njim ili idem već njegovim putem, ako budem na zapaženom nivou zaigraću i ja za Inter.
Ko vam je najveća podrška, a ko kritičar?
- Definitivno porodica. Braća su glavna priča u mojoj karijeri, potom roditelji. Kritičar zna da bude tata posle utakmice jer voli da pronađe ono što nisam dobro uradio. Volim kad me savetuje, ali i kritikuje jer znam da mi želi dobro i uvek ga slušam.
Ujak Milenko Aćimović je drugi član familije sa ozbiljnom fudbalskom karijerom?
- Mnogo pomaže kad oko sebe imate osobe koje su bile u ozbiljnom fudbalu. Sa jedne strane ujak i tata, ali i brat Filip. Stalno se čujemo i pričamo o fudbalu. Mi Stankovići smo familija koja živi za fudbal – poentirao je na kraju buduća vedeta svetskog fudbala Aleksandar Stanković.
TATA, PA ČALHANOGLU
Da li imate uzora u svetu fudbalera?
- Uvek je bio tata i to svi znaju. Ako moram da odaberem od aktivnih igrača, kazaću Hakan Čalhanoglu kojeg sam gledao dve godine u prvom timu Intera. Teško je rečima da se objasni kakav je igrač Turčin. Može samo da se uči od njega. Pogotovo što je mnogo dobar kao osoba i dan danas se čujemo.
TAJNA BROJA 25
U Brižu nosite na dresu broj 25. Možda zbog godine rođenja - 2005, ali bez nula?
- Nekoliko faktora je uticalo na odabir broja. Prvo bio je slobodan broj kad sam došao u Briž. Takođe brat Filip je rođen 25. februara. Dok je tata Dejan nosio 25 u Interu.
ESPRESO PRE MEČA
Da li imate ritual pre utakmice?
- Pre meča, a posle jela volim da popijem espreso. Zatim sledi istezanje i masaža. Takođe, volim da izađem na teren i pogledam gde ću da igram.
KIVU ZA SVA VREMENA
Koji od tatinih saigrača iz slavne generacije Intera osvajača triplete na vas je ostavio najveći utisak?
- Kristijan Kivu! Rumun je godinama igrao sa tatom i osvojio mnogo trofeja. Kasnije, Kivu mi je bio trener dve godine u Primaveri. Naučio sam šta je pravi fudbal, ali i šta će da bude kad izađem iz komfor zone Intera i sudarim se sa realnošću fudbala. Nije lako izaći iz kuće i biti sam. Kivu me je mnogo naučio. Volim da pričam sa njim jer daje savete koje prenosim na teren i van njega.
PRIPREMA UZ MORE
Kakav je grad Briž?
- Mnogo lep. Živim van grada u mestu Knoke pored kampa Briža koji se nalazi na moru. Za fudbal i koncentraciju idealno za život.
POLIGLOTA
Koliko jezika govorite?
- Pet. Italijanski, srpski, engleski, španski i malo slovenački. Najlakše sam naučio engleski jer smo kao deca išli u školu engleskog.
Koji vam je naredni cilj kad su znanje jezika u pitanju?
- Nemački. Mnogo je težak, ali daću sve od sebe da ga savladam.
MILANSKI DERBI ZA VEČNO PAMĆENjE
Imali ste prilike da gledate milanski i beogradski derbi. Koji je bolji?
- Što se tiče atmosfere i značaja duel Crvene zvezde i Partizana su za priču. Sa druge strane Inter - Milan je spektakl. Prvi milanski derbi pamtite ceo život.
Imali ste priliku da budete deo belgijskog derbija između Briža i Anderlehta?
- Najveći derbi belgijskog fudbala. Ne može da se poredi sa atmosferom na meču Crvene zvezde i Partizana. Naravno da ima svoju težinu i tenzije. To je meč koji navijači jedva čekaju u Belgiji. Nažalost jesenas u Briselu smo izgubili 1:0 od Anderlehta, ali nastojaćemo da pobedimo u revanšu.
MAJČINE ĐAKONIJE
Kako se slavi Božić u porodici Stanković?
- U vreme praznika retko kad smo svi zajedno kod kuće zbog fudbala, ali se svaki dan čujemo. Takav je fudbalski život. Kad smo na okupu majka sprema razne fantastične specijalitete.
LEK(O) ZA USPEH
Trener u Brižu vam je Ivan Leko. Kakav je Hrvat taktičar, motivator?
- Leko je imao odličnu fudbalsku karijeru, ali je i kao trener dosad vodio ozbiljne klubove. Taktika, motivavacija, priprema meča, nešto je što karakteriše Ivana. Takođe, ide meč po meč, što je bitno za igrače jer igramo na tri dana. Leko je u klubu mesec dana ali verujem da možemo da izgledamo jako dobro i ostvarimo uspeh.
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
