FELjTON: Bilo jednom u Buenos Ajresu (6/9)

FUDBALSKA RAZGLEDNICA IZ ARGENTINE – 6. DEO

Na spisku utakmica koje sam želeo da pogledam u Argentini ostala je samo još jedna. Ona najveća, najuzbudljivija i najznačajnija u klupskom fudbalu na tlu Južne Amerike. Ona čiji pobednici stiču pravo da se makar godinu dana ponosito šepure sa fudbalskog Olimpa. Ona koja nosi najveći prestiž i večnu slavu (La Gloria Eterna) – veliko finale južnoameričke Lige šampiona, Kopa libertadores, zakazano za 30. novembar.

Onog časa kada je sudija na krcatom Monumentalu odsvirao kraj revanš utakmice prvog polufinala Kopa libertadores i kada su igrači Atletiko Mineira počeli slavodobitno da šire ruke zbog izbacivanja argentinskog velikana, tako je interesovanje domaće publike za finale u Buenos Ajresu odjednom opalo. Potražnja za kartama se smanjila i više nikome u gradu, a pogotovo ljubiteljima River Plejta, nije bilo stalo do predstojeće utakmice, jer je Argentina doživela još jedan težak i bolan poraz na klupskom nivou fudbala od najvećeg kontinentalnog rivala.

Kada sam počeo da razmišljam o odlasku u Argentinu, unapred sam se pomirio sa činjenicom da će šanse da dođem do karte u slučaju da River uđe u finale biti veoma male, gotovo nepostojeće, znajući kakvu i koliku navijačku armiju imaju Milioneri. Stoga sam rekao sebi da ako već neću biti na tribinama i među navijačima za vreme utakmice, onda makar želim da budem u blizini stadiona i da se nadam da će po završetku utakmice početi veliko slavlje zbog Riverove pete titule Kopa libertadores. Glavni cilj bio je da lično doživim tu iskonsku južnoameričku radost zbog fudbala i prisustvujem svojevrsnoj reprizi fešte od 20. decembra 2022. godine.

Nažalost, ispostavilo se da su moja očekivanja ipak bila nerealna, budući da su Atletiko Mineiro i Botafogo, koji je prethodno izbacio urugvajski Penjarol, zakazali svoj finalni okršaj. Kada je već situacija bila takva, kada su ulaznice postale dostupne preko raznih onlajn platformi po relativno povoljnoj ceni za finale (oko 200 dolara), doneo sam odluku da novac koji sam planirao da potrošim na neke druge stvari uložim u večno sećanje i odem da pogledam uživo taj vrhunski spektakl na južnoamerički način, bez obzira što u njemu neće biti meni omiljenog argentinskog tima. Na kraju krajeva, takve prilike se ne propuštaju u životu.

Ulaznicu sam kupio preko zvanične Konmebol mobilne aplikacije za sektor sa navijačima Atletiko Mineira. Nisam mogao tek tako ravnodušno da gledam utakmicu, bez ikakve emocije, pa sam morao da odaberem stranu. Na kraju je presudilo to što je za Petlove svojevremeno igrao, po mom mišljenju, najveći mađioničar sa loptom u istoriji fudbala – veliki Ronaldinjo.

USAMLjENA ZVEZDA NA FUDBALSKOM NEBU

Kako sam nogom kročio na netipično crno-bele tribine ogromnog Monumentala, pune Brazilaca, pred mojim očima je „pukao“ neverovatan i neponovljiv ambijent, kakav nikada pre nisam doživeo, niti u tom formatu, niti sa toliko ljudi. Na obe strane su se veoma glasno orila imena finalista uz nezaobilazne međusobne prozivke i fantastične koreografije, dok se na terenu odvijao prigodan i zanimljiv program otvaranja koji je svojim prisustvom uveličao najveći teniser i sportista svih vremena i najveći ponos Srbije – Novak Đoković.

Našem asu, koji je u prestonicu Argentine došao da odigra revijalni meč na oproštaju Huana Martina del Potra od tenisa, pružena je velika čast da iznese i na odgovarajuće mesto na stadionu postavi prestižni trofej Kopa libertadores, a kasnije je i sudiji Fakundu Telju doneo novčić za podbacivanje. Čitav stadion ga je pozdravio ovacijama, čime je još jednom potvrđeno da je naš Novak istinska svetska superzvezda koju je argentinska javnost s nestrpljenjem iščekivala. Videvši sve to uživo, na jednom ovakvom spektaklu i tako daleko od kuće, u meni se probudio zaista neverovatan osećaj nacionalnog ponosa zbog toga što je on deo našeg naroda i što nas tako dostojno predstavlja u svetu.

Botafogo je na samom početku utakmice ostao sa igračem manje zbog jednog pogibeljnog starta Gregorea, koji je zbog toga dobio direktan crveni karton, ali ni to nije sprečilo Usamljenu zvezdu (Estrela Solitária) iz Rio de Žaneira da pokaže nadmoć. Sa 10 igrača na terenu, u neravnopravnoj borbi, Botafogo je neočekivano stekao prednost od dva gola već do poluvremena, a ja sam u pauzi upoznao jednog momka iz Beograda, koji je takođe bio na finalu, ali i jednog Čileanca u dresu Kolo Kola. Kada me je video, prepoznao je grb Crvene zvezde na teget dresu koji sam nosio i samo je, začuđen, uzviknuo Estrella Roja!

Pozdravili smo se, razmenili par reči i oživeli sećanja na legendarno finale Interkontinentalnog kupa u Tokiju 8. decembra 1991. godine, u kome je tadašnji osvajač Kupa evropskih šampiona (Crvena zvezda) ubedljivim rezultatom 3:0 pobedio tadašnjeg osvajača Kopa libertadores (Kolo Kolo), čime su beogradski crveno-beli postali klupski šampioni sveta.

Moja sreća zbog ovakvog iznenadnog susreta, koji svedoči o veličini i globalnoj prepoznatljivosti najuspešnijeg srpskog fudbalskog kluba, dostigla je neslućene razmere. I ko god je video grb Crvene zvezde na meni, od Riverovih navijača u okolini Monumentala, do raznih drugih turista, svi su znali o kome se radi.

Inače, stadion nije bio ispunjen do poslednjeg mesta, bilo je dosta praznih stolica, a to nije moglo da prođe nezapaženo u argentinskim medijima. Oni su tada pisali da je Monumental jednostavno prevelik za brazilsko finale Libertadoresa želeći time da istaknu kako Argentinci gaje mnogo veću strast prema fudbalu od Brazilaca i da se njima takav propust ne bi mogao dogoditi gde god da se igra finale. Štaviše, to je empirijski više puta potvrđeno.

Odmah na početku drugog poluvremena, Eduardo Vargas je udarcem glavom, na asistenciju Hulka iz kornera, smanjio rezultat na 1:2, da bi u dubokoj nadoknadi vremena Botafogo uspeo da zacementira pobedu još jednim pogotkom za konačnih 1:3 i prvu titulu šampiona Južne Amerike u njegovoj istoriji. Sa prvim osvojenim trofejom Kopa libertadores, Usamljena zvezda zasijala je nikad blještavije, lansirajući sebe pravo među velikane brazilskog fudbala.

U narednom delu sledi priča o River Plejtu i Monumentalu.