Istorijska sramota

Identitet i odgovornost – izgubljeni pojmovi Partizana, predočeni u katastrofalno „dostignuće” – sedam uzastopnih dvocifrenih poraza u Evroligi! Sinoćnji protiv Olimpijakosa, u dvorani „Aleksandar Nikolić” (66:104) umalo najteži ikada, mada jeste najteži na domaćem terenu u Evroligi, nije imao smisla da se komentariše – svima je jasno da dok kuća gori dvorište se ne gleda. Umesto kozmetičkih promena u igračkom kadru, neophodno je da se čelnici Parnog valjka zapitaju – kuda plovi crno-beli brod? Protivnici su počeli s osmehom da dolaze u prestonicu Srbije, pojedince na parketu nije briga za zbivanja, dok srpski članovi kolektiva, možda i jedini bitni u ovom trenutku, s klupe posmatraju posrnuće evropskog velikana. Umesto da se bacanjem u vatru potencijalno iskristališe novi dijamant, nastavlja se sa floskulama „moramo da se držimo zajedno”, „bićemo bolji”, „Rim nije sagrađen za jedan dan”, „neophodno je da rastemo kao tim”... Gde je granica?

Požrtvovano, borbeno i u skladu sa grbom na dresu izabranici Đoana Penjaroje istrčali su na istorijski parket nekadašnjeg Pionira – samo toliko. Tonje Džekiri je uspevao da uspori sjajni tandem visokih Olimpijakosa Milutinov-Vezenkov, lopta u napadu kružila je bolje i atmosfera u znatno akustičnijoj dvorani doprinela je da domaćin na kraju inicijalne deonice nema preveliki zaostatak (17:20). Nažalost, izdržali su crno-beli svega 10 minuta.

Konstantno je provejavao opterećujući utisak da su miljenici Jorgosa Barcokasa mnogo bolji kolektiv. Iskustvom su olako dolazili do ofanzivnih skokova, Vezenkov je kao na basketu, bez driblinga, ubacio dvocifren broj koševa do poluvremena i svi su doprineli. Neverovatno, ali Pirejci su imali devet pojedinaca sa poenima za dve deonice.

Već viđeno – kad su kola krenula nizbrdo, crno-beli su ponovo pokazali da nemaju snage da ih zaustave. Nepoznat je samo bio konačan rezultat, odnosno da li će katastrofa da bude istorijska. Crveno-beli su krajem trećeg kvartala stigli do prednosti od 30 poena, publika se unervozila, zvižduci su opet krasili tribine, ali, srećom, u završnici izbegnut je najteži neuspeh u istoriji kluba.