Sonja Labović: Podnela sam prijave policiji i prekršajnom sudu

Umesto košarke, u Prokuplju je ovih dana glavna tema izgled spomenika prerano preminulom košarkašu Draganu Laboviću. Nekadašnji reprezentativac, svojevremeno član Zdravlja, FMP-a, Borca iz Čačka, sa inostranom karijerom građenom u Grčkoj, Rusiji, Nemačkoj, Poljskoj, Turskoj, Finskoj, Severnoj Makedoniji i Libanu, preminuo je 9. maja 2025. u 39. godini.

Majka pokojnog Dragana Labovića je prvo u intervjuu za Jugpres tvrdi da nije konsultovana oko idejnog rešenja spomenik iznoseći optužbe na račun Vuleta Vukovića, člana Upravnog odbora KSS i predsednika Regionalnog saveza južne Srbije, na čiji račun su prebačena sredstva KSS (350.000 dinara) za izgradu spomenika.

Sonja Labović je podnela policijsku prijavu. Zbog čega konkretno objasnila je u razgovoru za Sportski žurnal:

- Sin mi je preminuo 9. maja, sahrana je bila 12. Na tom skupu govor je držao Vule Vuković, koji je pred 2.000 ljudi rekao, da će Košarkaški savez pomoći na neki način i dati sredstva za izradu spomenika moga sina – počela je Sonja Labović. –Krajem jula, Vuković je došao na ulaz u našu kuću, nije čak hteo ni da uđe i rekao mi je da je Upravni odbor KSS na čelu sa predsednikom Nebojšom Čovićem, doneo odluku i da su sredstva uplaćena.

Kome su uplaćena?

- Na ime Vuleta Vukovića.

Šta se dalje događalo?

- Rekao je: „Ja preuzimam svu brigu oko izrade spomenika, već sam izabrao ko će da radi”. Prekinula sam ga i pitala, gde sam tu ja kao majka. Onda je počeo da viče kako su sredstva namenjena i da on raspolaže njima i da će biti  tako kako on kaže, da je izabrao ljude koji će voditi posao. Pri tom, ja nisam potpisala nikakvu pisanu dokumentaciji, ovlašćenje da se to radi niti bilo kakav drugi dokument ili sporazum. Pri tom sam trpela uvrede, da bi mi na kraju rekao – ako hoću spomenik kakav ja želim da dodam još 100.000 dinara.

To Vam je rečeno kad?

- Tad kad je došao na kućni prag.

Da li ste Vi razgovarali sa njim o ideji kako da izgleda spomenik?

- Nije mi dozvolio da mu kažem. Objašnjavao mi je: ruka će biti tamo, ovamo, lopta ovde...” Predložila sam da se uradi nešto lepo jer ljudi dolaze da mu se klanjaju. To su bili prvi dani mog tugovanja, nisam znala gotovo ni za sebe, a ljudi su dolazili iz Finske, Holandije, Monte Karla iz bivše Jugoslavije koji nisu stigli na sahranu. Želela sam da bude nešto pristojno. Nisam učestvovala ni u nacrtu, niti sam ga dobila kako će izgledati.

Da li Vas je u međuvremenu neko kontaktirao da Vam kaže kako napreduju radovi, da li ste se vi zanimali za to?

- Ne. Od jula nisam videla Vukovića.

Da li ste nekome pokazali kako biste želeli da izgleda spomenik?

- Šta da pokažem, kad mi niko nije ni tražio. Zabranjeno mi je da učestvujem u tome jer je on već odredio ljude koji će to da rade. Čula sam ko je čovek koji će da radi taj nacrt za ruku, potom i koji čovek će time da se bavi u livnici. Rekao mi je imena tih ljudi, to su Dragan Drobnjak i Milan Šukur. Negde u oktobru, novembru sam samoinicijativno pitala gde se nalazi radionica tog vajara, Dragana Drobnjaka i sama sam pošla da tražim. Ušla sam unutra, predstavila se, pitala da li je dobio od Vukovića naređenje ili šta. Rekao je da jeste. Želela sam da pogledam nacrt. Slučajno sam bacila pogled na kartonsku kutiju i videla nacrtanu nečiju ruku. To nije bila ruka moga sina sa loptom. Pitala sam da li je to to, dobila potvrdu da jeste. Tolicki spomenik?... Rekla sam da ću da razmislim... Ponovio je da mu je Vuković rekao tako.

Sonja Labović. nastavlja dalje:

- Bila sam očajna, revoltirana, razmišljala šta da radim, uveče sam napisala kulturnu poruku tom vajaru da bih imala drugi predlog i poslala nešto drugo. Danima sam čekala odgovor nije ga bilo. Vuković me nije kontaktirao, a smatrala sam da ima obavezu, što je primio novac da  me kao majku odvede i da izaberemo boju spomenika, izgled. Ono osnovno. Od toga nije bilo ništa.

Majka Dragana Labovića potom ističe da je 28. decembra otišla na groblje:

- Intuicija, šta li me je povukla, ili Božja primisao, otišla sam na grob moga sina i mojih roditelja. Kad sam došla, nisam mogla da dođem sebi. Tamo je bilo gradilište, tamo se postavljala cokla, pregrađena je ta parcela, spomenik mojih roditelja je bio izmešten... Neoprostiv vandalizam... Ne mogu da verujem da neko na tako gnusan način može da upotrebi svoj položaj.

Da li ste posle toga kontaktirali Vukovića?

- U ponedeljak ujutru zvala sam Upravnika groblja da potom ko je dozvolio da se sve to radi bez mog znanja. Rekao je da ne zna. Zvala sam potom Košarkaški savez, predsednik Nebojša Čović mi se kasnije javio. Ispričala sam mu celu priču i rekla da ću da pišem prijavu KSS protiv Vukovića i Javno komunalnom preduzeću i Prekršajnom sudu. To sam i uradila, 15. ili 16. januara, odgovora do danas nema. Komšija nam je javio u međuvremenu da su planirali da postave spomenik, Moj muž to nije dozvolio, a i raspitala sam se koliko bi otprilike mogao da košta spomenik po mojoj ideji, rekli su oko 1.800 evra, a za ovaj je izdvojeno 350.000 dinara – konstatuje Sonja Labović.