Valjak melje bez milosti

Partizan je za manje od 24 časa osvojio dva trofeja! Posle pobede nad Vojvodinom u Superkupu Srbije, crno-beli su trijumfovali i u meču sa Slogom u finalu Svesrpskog kupa.

Neizvesnost je trajala čitava tri minuta, a onda je terenom zagospodario Partizan koji je odmah pokazao svu snagu i vrlo brzo stekao nedostižnu prednost.

Odlučio je trener Đorđe Ćirković da počne utakmicu sa momcima koji nisu imali veliku minutažu u finalu Superkupa, dan pre protiv Vojvodine. Međutim, razlika se nije osetila mnogo, jer su crno-beli igrali odlično, na visokom nivou i lako dolazili do prilike za gol. Željan igre je bio i Nikola Zečević koji je dugo zbog povrede odsustvovao sa terena, ali je pokazao da je bitan faktor u timu.

Borili su se igrači iz Doboja koliko su mogli, požrtvovani su bili od prvog do poslednjeg minuta, ali je kvalitet Partizana bio preveliki da bi gosti iz Republike Srpske mogli ozbiljnije da ugroze crno-bele.

Bili su gosti u nekoliko navrata blizu da smanje prednost, imali i ti gola zaostatka u 24. minutu (13:10) i to zahvaljujući sjajnom golmanu Đorđu Bosiću i odličnom levom beku Dariu Đenadiji. Ono što u nekoliko navrata Partizan nije uspeo sa igračem više, pošlo mu je za rukom sa igračem manje, pa je Anđelković ponovo doneo prednost Partizanu.

Sloga je stigla u 27. minutu na samo gol zaostatka, bilo je 14:13, ali je usledila serija lakih golova crno-belih i vrlo brzo su stekli tri gol viška.

U nastavku utakmice se ništa nije bitnije promenilo, Partizan je igrao koliko je bilo dovoljno za trijumf, dok se Sloga borila veoma hrabro i koristila sve šanse. U 39. minutu na semaforu je bilo 20:17, predvodio je crno-bele Simo Šijan, a onda je Ivanov pogodio za plus četiri posle dužeg vremena.

Uhvatio je Partizan konačno zalet u 40. minutu kad je konačno stigao do veće prednosti, pošto je na semaforu stajalo 24:17.

Tada je bilo jasno da je utakmica rešena i da će Partizan mirno privesti meč kraju i stići do drugog trofeja ove sezone, drugog u svega 24 časa.