Penjaroja ponovo ima tim

Možda zvuči isuviše blago ako se kaže da su navijači Partizana ove sezone, sa voljenim klubom prošli sito i rešeto. Mnogi od njih postali su zavisnici o adrenalinu.

Nezahvalan zadatak da „spase šta se saps'ti može” posle odlaska Željka Obradovića, pripao je španskom stručnjaku i, tada sveže otpuštenom strategu Barselone, Đoanu Penjaroji.

Uz minimalna očekivanja i loš start Katalonac se latio posla, a da su rezultati njegovog pedesetodnevnog mandata u Beogradu, i te kako prisutni, pokazao je i meč poslednjeg kola ABA lige, protiv Dubaija.

Partizan je u ponedeljak uveče rutinski savladao do tada neporaženog rivala iz Emirata (86:76) i jasno stavio do znanja konkurentima na Jadranu da dubinske crno-bele rane polako zaceljuju i da šampion krunu ne namerava da preda bez borbe.

Bila je to druga uzastopna pobeda Valjka nad renomiranim protivnicima, s obzirom na to da je samo nekoliko dana ranije pregazio i moćni Panatinaikos (78:62).

Ipak, ono što publiku beogradskog velikana raduje više od činjenice da je voljeni klub trijumfovao na sedam od prethodnih devet susreta, jeste način na koji je stigao do impresivnog niza.

Penjaroja je pronašao formulu da mrzovoljne, lenje i neambiciozne igrače Partizana, ponovo pretvori u četu vojnika, spremnih na sve za pobedu, za navijače, za grb koji nose, a to je usluga kakvu mu crno-bela porodica zasigurno neće zaboraviti.

Na meču sa Dubaijem, baš kao i na prethodnim, energija, pozitivne vibracije i velika borbenost bile su glavne odlike sastava Đoana Penjaroje, koji je smelim manevrima od grupe pojedinaca ponovo napravio tim.

Hrabre odluke da iz sastava odstrani one koji nisu bili spremni da se žrtvuju za ekipu poput Džabarija Parkera ili Tajrika Džonsa, rezultovale su upravo efektom kakvom se Španac i nadao. Crno-bela svlačionica ponovo odiše zajedništvom, uspostavljena je zdrava hijerarhija i ono najvažnije, svi su podređenim zajedničkom cilju – da Partizan pobeđuje.

Srpski šampion ponovo deluje kao celina, igrači ponovo izgledaju zadovoljno, puni volje za igrom i životom, o čemu svedoče i krajnje simpatične timske proslave i „glupiranja”, poput plesa Dvejna Vašingtona protiv Dubaija.

Penjarojina izjava da mu fokus nisu trofeji, već da oporavi klub, napravi potpuni detoks i dobru polaznu osnovu za naredne godine, naišla je na masovno odobravanje publike, s obzirom na to da su i navijači mahom odustali od tekuće sezone. Za sada deluje da Španac radi upravo ono što je i obećao kad je stigao u glavni grad Srbije, i da mu zapravo uopšte ne ide loše.

Šef struke crno-belih, jasno, u srcima navijača Partizana, nikada neće moći da zameni Željka Obradovića, jer su cipele najtrofejnijeg trenera Evrope isuviše velike da bi ih popunio bilo ko drugi. Ipak, Penjaroja je dosad i te kako zavredeo naklonost Grobara, radi odličan posao na klupi velikana iz Humske ulice i deluje da može da napravi i više od onoga što je inicijalno obećao. Partizan ponovo izgleda kao tim.