Tomašević: Srbija ima sportski potencijal

Njegova sportska biografija kao da je oblikovana u najprestižnijoj kreativnoj radionici. Za dve glave viši od vršnjaka prestao je da trenira fudbal, posvetio se košarkaškoj lopti i kreirao karijeru za poštovanje: po dva puta je osvajao šampionske titule u Crvenoj zvezdi, Partizanu i Budućnosti! Doveo je Tau Keramiku do titule u Španiji, tri puta s Panatinaikosom pokoravao Grčku... Ako se neko pita otkud danas u Olimpijskom komitetu, nije zgoreg da zna da je tri puta igrao na Olimpijskim igrama: 1996. iz Atlante doneo je srebro, osvojio dve zlatne medalje na prvenstvima sveta, još tri istog sjaja na šampionatima Evrope... Danas je odmeren, odvažan, konkretan. Možda i previše strog, ali, upravo onakav kakav mora da bude predsednik Olimpijskog komiteta Srbije! Dejan Tomašević!

U čemu je tajna nekadašnjih košarkaša: prvo Divac, zatim Maljković, sada ste Vi predsednik Olimpijskog komiteta?

- Ne postoji tu tajna. Mislim da nas je košarka sve oblikovala i naučila odgovornosti, timskom duhu i poštovanju sistema. Odrastali smo, a kasnije i radili u okruženju gde se znao red, i da se uspeh nije podrazumevao već zasluživao svakodnevnim radom. Sport nas je naučio kako da se nosimo sa pritiskom, kako da ostanemo stabilni i u pobedi i u porazu, kako da donosimo važne odluke, ali i kako da rukovodimo timom. Te lekcije su ključne u svakom segmentu života, a tako i u vođenju institucija kao što je Olimpijski komitet Srbije. Kada sam došao na čelo Olimpijskog komiteta Srbije, istakao sam da je to institucija sa dugom istorijom i tradicijom i uskoro obeležavamo i 116 godina postojanja. Svako novo rukovodstvo koje je dolazilo u OKS nasleđivalo je zdravu i dobru instituciju, a narednom rukovodstvu je ostavljalo još bolju i stabilniju organizaciju i to je obaveza koju shvatam veoma ozbiljno.

Prilikom imenovanja za predsednika Olimpijskog komiteta rekli ste između ostalog da OKS „može i mora bolje“, šta je to što OKS može bolje da uradi?

 - Kada sam rekao da Olimpijski komitet Srbije „može i mora bolje“, nisam mislio da nešto nije dobro, već da u sportu i sistemu koji teži vrhunskim rezultatima – uvek mora da postoji prostor za napredak. Sportski, kao i ostali programi Olimpijskog komiteta Srbije koji predstavljaju okosnicu rada i delovanja naše organizacije moraju zadržati svoju suštinu i svoj koncept, ali isto tako treba da budu nadograđeni novim elementima koji će im dati dodatni kvalitet i koji će biti jednostavniji i pristupačniji sportistima i nacionalnim granskim sportskim savezima. Osnovna uloga Olimpijskog komiteta Srbije i prema Zakonu o sportu Republike Srbije, ali i prema Olimpijskoj povelji, jeste obezbeđivanje uslova za najkvalitetniji mogući nastup naših sportista na Olimpijskim igrama. U tom smislu, neophodno je da se najveća pažnja posveti Olimpijskom programu koji tokom celog Olimpijskog ciklusa treba da pruži logistiku da se najbolji sportisti pripreme za nastup na kvalifikacionim takmičenjima za Olimpijske igre, a nakon toga i da se neometano pripreme za nastup na samim Igrama. Ključ uspeha mora da se ogleda i kroz saradnju sa najvažnijim partnerima, sa sportskim savezima i svakako Ministarstvom sporta, da bismo svi zajedno bili bolji.

Od Pekinga 2008. imali smo blagi porast osvojenih medalja na Igrama i u Tokiju je ta brojka porasla na 9, svi smo se nadali da će naši sportisti u Parizu zaokružiti broj na 10, ali, posle velikih nadanja usledila su razočaranja i osvojeno je samo pet medalja...

 - Olimpijske igre uvek nose ogromna očekivanja. Posle kontinuiranog rasta od Pekinga 2008. godine i devet medalja u Tokiju, prirodno je da su ambicije u Parizu bile velike. U sportu kao i u životu, ishod nije uvek onakav kako želimo. Osvajanje pet medalja nikako se ne može nazvati razočarenjem, svaka medalja predstavlja veliki podvig i uspeh. Naši sportisti u Parizu dali su svoj maksimum u datom trenutku. Iza svakog njihovog rezultata, stoje godine i godine rada, odricanja i borbe sa najboljim sportistima sveta.

Šta možemo da očekujemo 2028, na Igrama u Los Anđelesu, verovatno nećemo čekati medalju Đokovića, podmlađena je vaterpolo reprezentacija, moraće i košarkaška da bude... imamo li potencijal u nekim mlađim sportistima?

 - Ne treba polaziti od pretpostavke da se nešto neće desiti. Mi moramo da radimo na tome da se ciljevi ostvaruju i to je prirodno. Kao što znate, upravo su vaterpolisti, podmlađeni, došli do titule šampiona Evrope. Tačno je da dolazi i do smene generacija, ali Srbija ima potencijal kako u timskim, tako i u individualnim sportovima. Mnogi od mladih sportista, u atletici, džudou, tekvondou, već ostvaruju zapažene rezultate u mlađim kategorijama, i to je najbolji pokazatelj da budućnost postoji. Upravo zato je naša uloga, kao Olimpijskog komiteta Srbije i ključna u narednom periodu.  Los Anđeles nije daleko, iako se možda tako čini. Olimpijski ciklus nosi broje izazove. Jedan od najtežih izazova je svakako i očekivanje javnosti. U zemlji bogate sportske tradicije, medalje kao takve se često podrazumevaju, i smatraju se obavezom. Međutim, da bismo nastavili da budemo zemlja sporta, moramo da kreiramo put – sistem koji će nastaviti da vodi do uspeha i dobrih rezultata. Bez sumnje, potencijal postoji, i zato je zadatak svih nas u sistemu sporta, da radimo na kreiranju čitavog niza kratkoročnih i dugoročnih mera i aktivnosti koje za cilj imaju kvalitetan nastup naših sportista u Los Anđelesu, ali i za sledeću generaciju, a to se odnosi na Igre u Brizbejnu 2032. godine.

Od koga očekujete medalje na OI u LA?

- Olimpijski ciklus je u toku, kvalifikacije za Olimpijske igre u Los Anđelesu tek predstoje ili su već započete u pojedinim sportovima. Tako da, u ovom trenutku, ne znamo ni ko će izboriti olimpijsku normu ili kvotu, te bi bilo i neozbiljno govoriti i o imenima. Ono što je sigurno, mi ćemo kao Nacionalni olimpijski komitet dati sve od sebe, da sportisti imaju što bolje uslove za pripreme i kvalifikacije, da bi nas za početak, u Los Anđelesu bilo što više.

Pomoć države sportu nikad nije bila izraženija, utisak je da su neki savezi, ušuškani slavom u protekle dve-tri decenije, zapostavili takmičenja u Srbiji...

 - Sredstva koja se izdvajaju za sport jesu veća nego ranije i to je pozitivan korak. Država Srbija je u prethodnim godinama pokazala snažnu i kontinuiranu podršku sportu – kroz ulaganja u infrastrukturu, programe, pripreme i direktnu pomoć sportistima. Na čelu tog, za sport pozitivnog, talasa nalazi se predsednik Srbije, Aleksandar Vučić i njemu svi iz sistema sporta dugujemo zaista veliku zahvalnost. Istovremeno, važno je razumeti da uspeh sporta ne zavisi samo od finansijske podrške, već i od kvaliteta rada unutar samih sistema. Svaki savez nosi veliku odgovornost za razvoj svog sporta na svim nivoima – od baze i domaćih takmičenja, do vrhunskih rezultata. Slava koju su pojedini savezi stekli u prethodnim decenijama je velika i zaslužena, i tu verujem da mislite posebno na košarku, a to ne znači da od te ,,slave” treba da se živi, već da se i dalje radi i da se gradi sve bolji sistem.

Uz dužno poštovanje basketašima, zaista su njihovi rezultati fantastični, nije li njihovo – zasluženo proglašenje za ekipu godine, ujedno opomena za košarkaše, odbojkaše, vaterpoliste, rukometaše i ostale ekipe da u 2025. nisu radili kako treba?

 - Prvo, moram da istaknem da sa najvećim poštovanjem gledam na sve naše sportiste i ekipe, i da, rezultati naših basketaša zaista zaslužuju svaku pohvalu. Proglašenje za ekipu godine nije opomena drugim timovima, već je priznanje našim basketašima za izuzetne rezultate.  Isto tako, ova godina je dobro počela za naš kolektivni sport. Kao što je dobro poznato, vaterpolisti su postali šampioni Evrope. Svi naši sportisti daju sve od sebe, uspeh jednih treba da inspiriše i motiviše druge, da streme ka ciljevima. Moramo da budemo svesni da uspeh nekada dođe, nekada izostane, ali da se i iz poraza uči – jasna je poruka Dejana Tomaševića, predsednika Olimpijskog komiteta Srbije.