Stanojević: To što Jokić radi je nezamislivo

Razgovor sa Aleksom Stanojevićem, nekako spontano, bez neke naročite namere, prosto spletom okolnosti i naravno na košarkaške teme, vođen je dok su sa TV ekrana prolazile slike duela Evrolige Crvene zvezde i Olimpijakosa u Pireju.

Naravno da je gledao utakmicu, ali nije zamerio na tom ometanju. Naprotiv, još 19- godišnjak, krilni centar FMP-a i mladi reprezentativac Srbije, odaje utisak odmerenog, elokventnog, samosvesnog i na delo vrlo usredsređenog mladića.

Bilo je najprirodnije da počnemo priču od jedne zanimljive opaske trenera Pantera, Saše Nikitovića, posle duela sa Partizanom u ABA ligi, polovinom decembra – pričajte o Aleksi Stanojeviću, večeras je odsekao Džabarija Parkera...

- Parker je tu bio u lošoj formi, ali kako god okrenemo, ipak je to jedan od najboljih igrača u Americi jedno vreme, bio je drugi pik na draftu i sigurno da je bila potrebna bolja odbrana da bi se to ostvarilo. Imao sam dodatnu motivaciju, trener mi je pred utakmicu rekao da ga „pritisnem” i da mu ne dam da uđe u ritam. Mislim da sam to uradio kako treba.

Kako je taj duel izgledao Aleksionim očima?

- Nije mi bilo lako jer je ozbiljan strelac u pitanju, ogroman je, teško ga je sačuvati, dvadesetak kilograma teži od mene. Stvarno sam morao dosta da se „tučem” sa njim da bih uspeo da ga sklonim iz reketa i da zaustavim te njegove šuteve sa poludistance.

Stanojević ove sezone u ABA ligi je prosečno provodio 19, 9 minuta u igri i za to vreme postizao 6,4 poena, uz 3,7 skokova.

Košarkaški put mu je vezan za rodni grad njegovog oca, Sombor. Pre dolaska u FMP, igrao je za Džoker gde je imao prilike i da trenira sa najpoznatijim Somborcem kad je košarka u pitanju – Nikolom Jokićem.

- To što on radi je nezamislivo, jedan čovek iz Sombora, iz Srbije je dospeo na taj nivo da pomera granice. Za mene je bilo nemerljivo iskustvo mogućnost da treniram tokom leta sa njim. Odradili smo nekoliko treninga kao tim i to što radi na terenu, čak i tako kad je na 20 odsto, izgleda neverovatno. Potpuno je opušten, nikad ne biste rekli da je trostruki MVP NBA, najbolji na svetu.

Da li Vam je dao neki savet?

- Jedan mi je naročito ostao u glavi – da nikad ne prestajem da se krećem, samo da trčim i tražim „rupe”.

Budući atipičan centar i po brzini razmišljanja, da li možete, iako ne igrate na istoj poziciji, nešto da „ukradete” od njega?

- Mogu da probam da gledam na igru kao što on gleda, ali je to teško objasniti, predvidi tri poteza unapred i reaguje u milisekundi dodajući najbolji pas ili nešto drugo.

Kako je to izvodljivo usred utakmice, pod pritiskom?

- Na utakmicama, po meni, najmanji je pritisak kad si na terenu. Kad si u igri, uživiš se i uopšte to ne osetiš, samo pratiš ritam. Svesni smo i rezultata i svega, ali adrenalin toliko prolazi kroz krv da uopšte ne razmišljaš o tome već samo radiš ono što misliš da je u tom trenutku najbolje za tim. Najgore mi je kad je završnica utakmice, a ja sam na klupi. Tu srce hoće da stane.

A, kad se po nešto i zabrlja, a trener je poput Nikitovića vrlo temperamentan?

- Ume da bude zanimljivo....(smeh). Saglasan sam da ume da bude temperamentan, ali je skroz dobar trener. Za godinu i po dana nemam ni jednu lošu reč za njega.

Kakve su šanse FMP-a, u plej-autu, da se dokopa prve dve pozicije koje vode u doigravanje za četvrtfinale?

- Sad imamo i dodatnu motivaciju, imamo dobru energiju i želimo da se nađemo u plej–inu. Razmišljamo da možemo to da ostvarimo, zašto da ne? Sve ekipe mogu da se domognu ta dva mesta, jer su nekako u istom rangu, eventualno se po kvalitetu malo izdvajaju Spartak i Mega – smatra Stanojević.