Evropski fudbal - „Poslednja odbrana“ vizije Evrope Roberta Šumana

Projekat Superlige je konačno doživeo kraj ili krah – i kraj i krah, ,  nakon što je UEFA objavila da je postigla „sporazum o principima za dobrobit evropskog klupskog fudbala“ sa Real Madridom i grupom Evropskih fudbalskih klubova. U iznenadnom saopštenju objavljenom dan pre nego što je UEFA održala svoj godišnji kongres 12 . februara  u Briselu, saopšteno je  da su se sve strane složile oko načina na koji se „poštuje princip sportskih zasluga sa naglaskom na dugoročnu održivost kluba i poboljšanje iskustva navijača kroz upotrebu tehnologije“.

Ovaj razvoj događaja dolazi tri i po meseca nakon što je Real Madrid objavio da će tražiti „značajnu odštetu“ od UEFA zbog blokiranja projekta. Prvobitno je propao u roku od nekoliko dana od pokretanja 2021. godine. U saopštenju UEFA se navodi da će svaki postupak sada biti zatvoren ako se sporazum ispoštuje. Real je bio poslednji arhitekta Superlige koji je ostao na snazi nakon što je Barselona pre desetak dana objavila povlačenje . Očekuje se da će se Real ponovo pridružiti Evropskim fudbalskim klubovima (EFC), ranije Evropskoj klupskoj asocijaciji. Napustili su je 2021. godine nakon pokušaja otcepljenja. Predsednik EFC-a, Naser el-Helaifi, pozdravio je sporazum. „Svi su iskreno uradili fantastičan posao u dobroj veri, i fudbal će pobediti posle ovoga“, rekao je.

Ostaje da se vidi kakav će oblik novi sporazum poprimiti i da li će A22, kompanija osnovana za pokretanje projekta , imati bilo kakvo buduće učešće u strategiji evropskog fudbala. UEFA i sve uticajniji EFC su zadovoljni uspehom novog formata muške Lige šampiona, koji će biti zadržan za ciklus od 2027. do 2031. godine. Pominjanje tehnologije u saopštenju takođe nije objašnjeno, iako je A22 ranije najavio planove za besplatan prenos utakmica Superlige na platformi usmerenoj na navijače. UEFA je obezbedila prosečno godišnje povećanje vrednosti prava Lige šampiona od preko 20%  na svojih pet najvećih evropskih tržišta za ciklus 2027-31.

  U kontekstu ovog novog, osmog po redu od osnivanja 1955. godine, formata elitnog evropskog takmičenja, gotovo je plebiscitarna podrška ljubitelja fudbala.  U odnosu na prethodni  format, sa 32 kluba u završnici, podeljenih u 8 grupa po četiri kluba, uz daljnji kup-sistem, ovaj novi je doneo puno više otvorenog fudbala, golova i ponajviše neizvesnosti. Dok se u pređašnjem formatu uglavnom znalo unapred koji će klubovi zauzeti prva dva mesta, a utakmice su delovale predvidljivo i u finišu grupne faze čak i dosadno, sada je u ovoj formuli jedinstvenog takmičenja sa 36 klubova gotovo sve suprotno.

Mnogi su bili uverenja da ta jedna tabela i utakmice s 8 različitih suparnika (i njihovih rejtinga, uz 4 gostovanja i 4 domaćinstva) deluju komlikovano te da neće zaživeti. No, kada se u prvoj (prošlogodišnjoj) sezoni prepoznalo koliko problema imaju favorizovani klubovi u utakmicama i s rejtingom inferiornijim suparnicima, te u konačnici za plasman u dalji tok takmičenja, odnosno kako se igra ofanzivniji fudbal s visokim prosecima efikasnosti, gotovo su sve skepse nestale.

UEFA je taj finansijski kolač takmičarski podelila na način da 2,5 milijarde ide na Ligu šampiona, 560 miliona na Ligu Evrope i 280 miliona na Ligu Konferencija  Dakle, 36 klubova deli 2,5 milijarde i to po ključu: 670 za plasman u LŠ (po 18,6 miliona svaki), 950 po rezultatima (pobeda 2,1, remi 0,7 miliona – 2 miliona za direktan prolaz u osminu, 1 ostali – 11 miliona  za prolaz osmine, 12,5 za četvrtfinale, 20 za polufinale i finale, pobedniku 25 miliona). Uz to, iz okvira marketinga i istorijskog rejtinga (temeljenog i na poslednjih  pet sezona rezultata) deli se još 850 miliona evra...

Jedan detalj „ u digitalizovanom svetu “ govori o tome koliko  marketinški deo u analognoj stvarnosti može biti inovativan. Naime, Borusija Dortmund  sponzorski dobiva 6,5 hiljada litara piva po utakmici i prihodi na kraju sezone samo od te stavke iznose čak 9 miliona evra! 

Čuvenu izjavu „Zlato je novac, sve ostalo je kredit“ ( “Gold is money, everything else is credit”) izgovorio je bankar J.P. Morgan pred američkim Kongresom 1912. godine. Ona ističe da zlato poseduje suštinsku vrednost, dok su papirni novac i dugovi samo obećanja zasnovana na poverenju u institucije. Zlato kao novac: Smatra se pravim novcem jer ne zavisi od obećanja treće strane o plaćanju i predstavlja dugoročno skladište vrednosti. Nemoguće je da 2021. godine naslednici JP Morgana nisu znali za ovo načelo, (jer su finansijski „pokrivali“ tada i tako zamišljenu Superligu)  ali učinilo im se „zgodnim“ da „kupe“ evropski fudbal – bar one najbogatije i time dobiju neiscrpan „zlatni rudnik“. Grešku su priznali, rekavši da su potcenili moć fudbala kao igre, navijača i .. to već prosečno informisan ljubitelj fudbala je već zaboravio. Ne znam, koliko je umesno opterećivati Tebe poštovani čitaoče, ali govor predsednika Čeferina je delovao onako „šumanovski“ i smatrao sam pre i isključivo zbog fudbala i mog dubokog uverenja da je fudbal pre i posle svega igra i da se na toj igri bazira sve što fudbal jeste, pa sam uzeo sebi za slobodu, da to uverenje potkrepim određenim izvodima iz govora predsednika UEFA:

„... U svetu gde se neslaganje prečesto pretvara u nepoštovanje, a vikanje zamenjuje slušanje, fudbal pokazuje drugi put – i insistira na poštovanju. Poštovanje između rivala. Poštovanje zajedničkih pravila. Poštovanje same igre.

.... Poštovanje je tiha supersila fudbala – ona koje svetu sve više nedostaje. Kada je poštovanje pod pritiskom, ono pokazuje gde fudbal uspeva kada politika, prečesto, zakaže. Tako izgleda liderstvo. I tako evropski fudbal nosi napredak – kroz odluke donete sa odgovornošću, vođene jedinstvom i utemeljene u stabilnosti. Vođe dolaze i odlaze. Carstva se uzdižu i padaju. Fudbal ostaje – sezona za sezonom, generacija za generacijom. Duboko utkano u tkivo naših zajednica: autobusi za gostovanja, pune tribine i glasovi koji znaju povike napamet...

... Mora tako i da ostane.... Postoji jedna suštinska istina koju nikada nećemo zaboraviti: čak i najjače kolektivno dostignuće slabi ako se udalji od naroda. Fudbal to nikada ne sme da uradi. Može biti velika scena – ali nikada političko pozorište. Igra za narod – ne oruđe za vlast.

... Jer je fudbal stvar pripadnosti, a ne brendiranja. Identitet, a ne industrija. Zajednica, a ne roba. Ako je budućnost evropskog fudbala svetla, a jeste svetla, to je takođe zahvaljujući onima koji fudbal žive najintenzivnije: navijačima. Igra koja zna gde da povuče granicu može da opstane. Igra koja zaboravlja granice na kraju gubi svoje ljude...

... Fudbal u Evropi je najjači kada živi tamo gde su ljudi. U gradovima, predgrađima i naseljima gde su klubovi deo svakodnevnog života. Ta snaga raste iz nečeg jednostavnog: dece koja igraju fudbal. To je mesto gde putovanje počinje ...“

Šumanova vizija Evrope, poznato predložena 9. maja 1950. godine, imala je za cilj da rat između istorijskih rivala – tačnije Francuske i Nemačke – učini ne samo nezamislivim, već i materijalno nemogućim. Zalagao se za ujedinjenu, mirnu i demokratsku Evropu izgrađenu kroz konkretna, postepena ekonomska dostignuća, a ne za trenutnu, sveobuhvatnu političku integraciju. Šuman je verovao da „Evropa neće biti stvorena odjednom, ili prema jednom planu“, već kroz postepene, praktične mere. Krajnji cilj je bio osigurati trajni mir, podići životni standard i stvoriti ujedinjenu Evropu koja bi na kraju prešla sa ekonomske integracije na jače političke veze. Njegova vizija je bila utemeljena u demokratskim vrednostima, negovanju poverenja i saradnje između nacija koje su nedavno bile u ratu.

Da li je Evropa danas to, što je pre (skoro) sedamdesetšest godina pokrenuo Robert Šuman ??? Dvadeset godina pre Šumanove Deklaracije u eseju Evropa danas M . Krleža  analizirao je kontinent kao prostor radikalne političke, društvene i licemerne nejednakosti. Esej se fokusira na „dekadenciju“ Evrope, neuspehe evropske ideje i očigledne nejednakosti i licemerje unutar kontinenta.

Da li je Evropa danas „bliža“ viziji Roberta Šumana ili esejističkom viđenju jednog literate???

U nastojanju, da spojim sve tačke kružnice, koje „omeđuju“ prostor fudbala, citiram deo govora predsednika UEFA Aleksandra Čeferina .

„...Lako je videti zašto je Evropska unija izabrala moto: „Ujedinjeni u različitosti“. Tri reči. Jedna ambicija. Jedno tiho upozorenje: jedinstvo nikada nije zagarantovano. U svetu koji se fragmentira, fudbal i dalje povezuje. Na kontinentu koji se svađa, fudbal i dalje okuplja. U društvima koja dele, fudbal i dalje nudi zajednički jezik. Ovo nije slučajnost. To je rezultat sistema gde se mesta na terenu zarađuju, sezonu za sezonom – nisu rezervisana za neke. Gde se takmičenja razvijaju otvoreno, kolektivno i odgovorno – nisu osmišljena izolovano, pregovarana u tajnosti ili osmišljena od strane nekolicine, za nekolicinu. Reprezentativni fudbal je sila koja povezuje ono što se dešava u našim klubovima svake nedelje sa nečim većim od bilo koje lige: lokalnom strašću i kontinentalnom ambicijom.

Za igrače, to znači sve. Možete biti prebačeni iz jednog kluba u drugi – ali nikada ne menjate svoj nacionalni tim. Taj ponos je dubok. Ličan je, ali i zajednički, nasleđen i nepokolebljivo kolektivan. Videćemo to ponovo ovog leta – sve najbolje nacionalnim savezima koji će predstavljati Evropu. Zato „Ujedinjeni u različitostima“ ne pripada samo EU. Pripada podjednako i evropskom fudbalu – 55 nacionalnih fudbalskih saveza. Hiljade klubova. Milionima igrača, volontera i pristalica. Različite istorije. Različite realnosti. A ipak, jedna piramida ...“

U fudbalskoj igri, nije više dominantno geslo „Napad je najbolja odbrana“. Naprotiv – sve više je elemenata, da se razmišlja o inverziji te fraze i bar što se vrednosti za koje se zalagao Robert Šuman i vizije evropskog fudbala istaknutog na Kongresu UEFA, afirmativne koleracije tih stavova zaključi : Odbrana je najbolji napad !

Evropski fudbal nije se samo odbranio. Pobedio je. I za sebe i evropsku viziju Roberta Šumana.