Slobodan Bobe Pavković ostavio je dubok trag u fudbalu, kao igrač i trener, odnosno selektor, ali je postao uspešan i u umetnosti. Bio je vezni fudbaler, nosio je dresove Vojvodine, Partizana i Galenike, igrao u inostranstvu. Bobe je igrao za mlađe reprezentativne selekcije Jugoslavije, a kao trener krstario je svetom, stekao ugled i poverenje.
Rođen je u Novom Sadu 24. oktobra 1955. Logično, u Vojvodini je trenirao i oplemenio talenat.
- Debitovao sam za prvi tim Vojvodine još kao gimnazijalac, sa nepunih 18 godina. Bilo je to na utakmici protiv Čelika u Zenici, kad je trener bio Vujadin Boškov. Stadion se zvao „Blatuša”. Ušao sam u drugom poluvremenu. To je bilo u jesen 1973. Dolaskom Todora Veselinovića na klupu postao sam standardan u prvom timu kluba koji mi neizmerno znači i gde sam proveo naredne četiri sezone - kaže Pavković.
Bobe je za prvi tim Vojvodine igrao četiri godine, na 124 takmičarska meča i postigao desetak golova.
- Moja prva utakmica kao startera bila je u avgustu 1974. u Novom Sadu. Pobedili smo Hajduk sa 2:0, postigao sam drugi gol. Bio mi to jedan od najsrećnijih trenutaka u karijeri.
Pavković je sa Vojvodinom osvojio Srednjoevropski kup, jedan od značajnih međunarodnih trofeja u istoriji kluba.
- U sezoni 1974/75. bili smo vicešampioni Jugoslavije. Godinu pre toga jedva smo sačuvali prvoligaški status, ali je došao Toza Veselinović i na kraju šampionata zauzeli smo drugo mesto, iza Hajduka.
Bobetove dobre igre u vojvođanskoj ravnici videle su se sa Topčidera, pa je 1978. prešao u Partizan. Nije se naigrao u Humskoj, na 50 utakmica postigao je tri gola.
- Imao sam operaciju mišića šest meseci nakon dolaska u Humsku. Povrede su me sputavale da u Partizanu pokažem više. Po povratku iz JNA, gde sam proveo 13 meseci, doživeo sam isto tako neugodnu povredu. Dakle, moj period u Partizanu bio je prepun hendikepa, zahvaljujući brojnim povredama.
Dok je igrao za Partizan, Pavković je osetio čar večitog derbija. Bio je akter 65. duela večitih 18. novembra 1979. Zvezda je pobedila 2:0.
- Taj meč je nešto posebno za igrače i navijače. u to vreme polovina timova oba kluba činilo je reprezentaciju Jugoslavije.
Titulu sa crno-belima iz sezone 1982/83. Bobe ne može da zaboravi, pogotovo što je to bila kruna njegove klupske karijere.
- Jako malo sam igrao u toj sezoni zbog povrede Ahilove tetive. Nisam se izborio za mesto u timu u početku, a u velikom klubu je važno nametnuti se na startu. Posle su došle povrede i bio sam u drugom planu.
Pavković je pre odlaska u inostranstvo šest meseci igrao za Galeniku, današnji Zemun.
- Posle toga otišao sam u Švedsku kao igrač i instruktor, pa sam još tada počeo da gradim trenersku karijeru.
Bobe je bio član omladinske reprezentacije Jugoslavije koja je učestvovala na Evropskom prvenstvu 1974. godine, kao i član mlade reprezentacije, prvaka Starog kontinenta četiri godine kasnije.
- Bili su to najlepši trenuci moje karijere. Sa omladincima smo u finalu izgubili od Bugarske. U mladoj selekciji bio sam kapiten, ali finalnu utakmicu protiv Nemačke nisam igrao.
Slobodan Pavković je inostranu karijeru gradio u švedskom Degerforšu.
- To je veliki klub u Švedskoj, iako je tad bio drugoligaš. Meni je prilagođavanje lako palo. Bio sam dobro pripremljen za sve izazove. Dobro sam igrao i tri godine bio sam najbolji igrač Degerforša.
Bobe se po završetku igračke karijere posvetio trenerskom pozivu. Najviše je radio u inostranstvu, pre svega na Bliskom istoku. Vodio je više klubova u Kuvajtu i Omanu, a 2005. bio je i selektor Kuvajćana. U Srbiji sedeo je na klupama Radničkog iz Niša i Vojvodine, bio je selektor omladinske reprezentacije Srbije i Crne Gore. Obavljao je i funkcije tehnički direktor fudbalskih saveza Singapura i Omana.
- Voditi reprezentaciju Kuvajta u kvalifikacijama bilo je veliko iskustvo. Tamo sam sam radio u četiri kluba i državnom timu. U Omanu sam osvojio kup. Najznačajnije mi je to što sam godine proveo u Singapuru, kasnije i u Omanu. Biti na tom položaju veoma je zahtevno. Kao tehnički direktor federacije u Singapuru objavio sam četiri udžbenika i dva di-vi-di-ja, što je teoretski veoma zahtevno. Po povratku radio sam sa Slavoljubom Muslinom i bavio se sportskom literaturom.
NAPISAO KNjIGU O PUTU SRBIJE DO SP 2018.
Slobodan Pavković napisao je knjigu o kvalifikacijama za Svetsko prvenstvo u Rusiji 2018. pod nazivom „Reprezentacija Srbije – recept za uspeh”.
- Ideja mi je bila da predstavim kako izgleda takmičenje na vrhunskom nivou tokom godinu dana. Analizirao sam sedam utakmica u kvalifikacijama. To što sam objavio zovem slikovnicom za odrasle, jer imam 35 fotografija i 35 malih priča. Sve je vezano za utakmice koje smo odigrali, za sastave, način igre, kakav je bio protivnik i kako smo se spremali. Ima mnogo taktičkih detalja. Bavio sam se fazom napada, tako da imam više od 20 najuspešnijih napada koje je ostvarila naša reprezentacija u tom periodu.
OPŠIRNIJE U ŠTAMPANOM I DIGITALNOM IZDANjU
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
