U Srbiji trener traje 150 dana, imamo 32 % stranaca u ligi

SRBIJA IMA 32 % STRANACA U LIGI

Branko Radujko se na ovu temu nadovezao kontra-primerom:

- Naši omladinci pokazali su sada u Portugaliji koliko su talentovani... Savez zajedno sa Zajednicom u dijalogu sa klubovima definiše fudbalsku regulativu. Imali smo neograničen broj stranaca u Prvoj omladinskoj ligi Srbije, od sledeće sezone možete da imate samo dvojicu inostranih omladinaca na terenu.  U cilju sprečavanja onoga što se desilo Italiji, jer činjenica da tri puta zaredom nisu bili na Svetskom prvenstvu, a Srbija je na primer od ta tri - učestvovala dva puta, govori da Italija ima i te kako igrački problem. Otvorila se u Italiji debata s pitanjem da li su pre 16 godina trebali da skrate ligu? Previše je klubova, nemaju infrastrukturu... Mi sada radimo na tome da izbegnemo ono kroz šta je prošla Mađarska kao jedna od najvećih fudbalskih sila, trebalo joj je 40 godina da se oporavi... Imamo 32 odsto stranaca u Ligi i po tom pokazatelju smo među boljima, jer najveći broj saveza u svojim takmičenjima ima daleko više stranaca... Kod nas je specifično što se strancima ne tretiraju fudbaleri iz Evropske unije zbog Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju. Po minutaži fudbalera ispod 22 godine, mi smo drugi u svetu iza Argentine, a ispred Francuske. To znači da su ipak donošene dobre mere u okviru FS. Vervovatno je odluka o bonusima jako doprinela tome. Osim regulative ograničenja broja stranaca u mlađim ligama, kontrole broja stranaca u Super i Prvoj ligi, važno nam je podizanje nivoa suđenja na evropski nivo i podizanje konkurentnosti utakmica unutar lige sa skraćenjem i koncentracijom kvaliteta i onda će mladi igrači odlaziti mnogo spremniji u evropske lige nego što je to danas... Jer, ako odigra 30 tvrdih utakmica u našoj ligi – biće spreman, ako odigra 10, neće biti spreman i to je suština reformi koje sprovodimo.

Stanković je primer ozbiljnog talenta, međutim, mnogi drugi uopšte ne igraju...

RADUJKO: Cvetković igra u Anderlehtu i daje golove... Imali ste Miloševića koji je davao golove u Verderu dok se nije povredio....

Ograničenje bonusa...

- Nećemo menjati...

Ne kajete se zbog ideje da se lige transformišu, odnosno smanje...

DžAJIĆ: Znam da to izaziva podozrenje, ljudi smo... I u Izvršnom odboru imamo ljude koji su vezani za klubove, ali, mislimo da je ovo način da se Liga poboljša i klubovi ojačaju... Možda nismo u pravu... uvek će se naći nezadovoljan, ali, mi verujemo da je sve ovo bilo neminovno... Sportski ljudi u klubovima moraju da se pomire s činjenicama, znam da im je teško zbog ispadanja iz lige... Ali, moramo da mislimo i gde ide srpski fudbal, a ne samo klupski... Nemamo nikakav drugi interes nego da napravimo ligu u kojoj će se igrati kvalitetniji i neizvesniji fudbal. Naravno, uvek smo spremni za dijaloge s klubovima...

RADUJKO: U analizama stručne javnosti u Italiji zašto im se sve ovo dešava, osnovni zaključak je da „nisu smanjili ligu na vreme“. Naprotiv, proširili su je  nepotrebno i proces skraćivanja traje 10 godina, tamo samo Zajednica odlučuje a ne Savez... Danska je skratila ligu na 12 pre 20 godina. Danas Danska ima 56 igrača u „ligama petice“ od kojih većina igra i još 14 fudbalera u svom klubu koji je uspešan u Ligi šampiona. Ima dakle 70 igrača da bira za reprezentaciju. Vrlo je slično sa Mađarskom ligom koja je skraćena pre 10 godina, slična je situacija i sa Hrvatskom koja je podigla pa vratila broj, Austrija, Švajcarska... Sve te zemlje skratile su svoje lige i svi su napredovali na listi UEFA. Sve naše odluke donete su u saradnji s vodećim institutima koji prate fudbal u Evropi. Plan reformi radio nam je Institut koji je radio za UEFA reformu Ligu šampiona, Ligu Evrope i Ligu konferencija i koji su bili konsultanti Belgiji i Holandiji na reformi liga.

Zbog čega su najveći fudbalski centri, odnosno gradovi u Srbiji, uglavnom prvi ispadali prilikom svakog skraćivanja liga u našoj zemlji...

- Koliko glavnih gradova je imalo šampiona Evrope u fudbalu?  Poslednji je bio Pariz, pet ili šest... Berlin nikad nije imao šampiona Evrope, Rim takođe, Atina s pet miliona stanovnika, Beč... Fudbal je takmičenje i velika sredina ne garantuje uspeh. Predsednik Džajić je bio tehnički direktor Zvezde i postao prvak Evrope jer je radio. Mogao je neko iz Praga, Beča ili Pariza da bude prvak Evrope, ali, nije uspeo. Garancija da ćeš da napraviš rezultat je dobar nivo rada, kvalitet i strpljivost, a ne veličina grada... Pa London do pre desetak godina kad je Čelsi osvojio, nije imao titulu prvaka Evrope!

Kako može da se „napravi“ dobar sportski radnik?

RADUJKO:  Predsednik ima ogromno iskustvo i pozvaniji je da o tome priča, ja hoću samo da kažem da je potreban sistem i kao što imamo centar za edukaciju trenera, tako ćemo imati i centar za edukaciju sportskih radnika za znanja koja su neizbežna da se poseduju što se tiče regulativa UEFA, FIFA, statusa igrača, fer-pleja... itd... Da u svakom klubu postoje jedan ili dva sportska radnika koja sve to znaju i sve će biti drugačije...

Šta kaže Mesina o našim klubovima?

RADUJKO: Ne komentariše klubove! Smatra da imamo jedan broj izuzetno dobrih sudija, broj koji imaju prostora da se razvijaju i neki broj koji po njegovom mišljenju nisu za najviši rang takmičenja. Ono što je dobro, imamo šestoricu sudija na internacionalnoj listi. Jedan je na elitnoj grupi UEFA arbitara, dvojica su u prvoj i trojica u drugoj i plus VAR sudije, kao i u ženskoj kategoriji... Mesina je zatekao listu sudija, nije želeo da sluša priče o bilo kome, svakome je dao priliku i očekujemo da po završetku sezone Sudijska komisija predloži listu za sledeću sezonu.

Da li ćemo imati arbitra koji će uspeti da dosegne Mažićeve visine?

- Možemo samo o konkretnim podacima: Srđan Jovanović je u elitnoj grupi od 30 najboljih UEFA sudija u kojoj su po trojica iz Nemačke, Španije, Francuske i Italije, po dva iz Portugalije i Engleske... Još 14 zemalja ima po jednog.... Pored njega, imamo Minakovića u prvoj grupi i od novembra napredovao je Miloš Milanović i u drugoj grupi – Simovića, Pavla Ilića i vrlo mladog Danila Nikolića koji je vrlo interesantan za sudijsku budućnost....

Kakva je Vaša saradnja sa Zvezdom, Partizanom, Vojvodinom?

RADUJKO: Jako dobra, profesionalna. Naravno da uvek ima nekih otvorenih pitanja, ali, profesionalno je sve u najboljem redu.

Zvezdaši su ranije imali primedbe što partizanovac vodi Savez, ali, nisam čuo da sada partizanovci imaju primedbe što su i generalni sekretar i predsednik zvezdaši?

DžAJIĆ: Hvala ako je tako... Zvezda se oglašavala sa nekim nezadovoljstvom oko suđenja, ali, generalno, naša saradnja sa svim klubovima je korektna.

RADUJKO: Iz okvira naše nadležnosti pomažemo svim klubovima koliko smo u mogućnosti i u isto vreme.

Kad budete podnosili izveštaj na sednici Skupštine, čime ćete moći da se ponositi  i stavite na prvo mesto: da li je to infrastruktura, skraćenje lige, suđenje?

DžAJIĆ: Upravo to i tim redom: infrastruktura, skraćenje lige i suđenje. Kad sam dolazio, infrastruktura je bila pod brojem jedan... Sada igramo na dobrim terenima što je izuzetna stvar. Skraćenje lige je u interesu srpskog fudbala. Treće – suđenje... Imali smo ljude koji su potrošeni na poziciji na kojoj je sada Mesina. I to bi se i dalje dešavalo da nismo angažovali Mesinu... Na sve je mogao da se vrši veći pritisak nego na Mesinu. Tri puta sam ga video: kad smo se upoznali, prilikom predstavljanja i jednom na sastanku... I Branko i ja smo mu rekli da želimo da suđenje bude čisto i da ima odrešene ruke. Mesina radi po savesti, to je evidentno...

Da li vam treba turistička agencija za sudije?

RADUJKO: Kad smo na IO odlučili da budemo 16. država u Evropi koja ima inostranog Komesara za suđenje, i u Engleskoj je na primer, otišao sam u UEFA na razgovor sa Rozetijem, šefom sudijske komisije UEFA da bi nam preporučio čoveka... Pitao me je „da li vam treba za formu ili – reformu“? Odgovorio sam naravno – za reformu suđenja. Predložio je Mesinu. Prvi put kad smo razgovarali pitao je „da li vam treba turistička agencija ili da se bavite domaćim sudijama“? Šta to znači, pitao sam ga... Kaže: „kad sam bio na Kipru, veoma često, gotovo svakog vikenda su me zvali iz saveza s pričom o težini i važnosti utakmica: „bilo bi dobro da dođe stranac da sudi“. Sećate se da smo i iz Srbije angažovali sudije da dele pravdu na Kipru. Meni nije inspirativno da budem turistička agencija i da zovem druge saveze da bi slali svoje sudije. Ja sam pre za to da prvo pogledamo šta imamo i da razvijamo sudije, prepoznamo ih iz nižih rangova i da stvaramo čvrstu, sudijsku struku u Srbiji.“ Dogovorili smo se da to bude – to.  Proces je takav da ne možete da imate rezultat preko noći. Desilo se da smo u Subotici imali kardinalne greške, sudije će se suočiti s posledicama, naravno, ali, ono što smo imali tokom sezone čini nas vrlo zadovoljnim. Moram da kažem da raduje i što se smanjio broj prekida drastično. Bili smo među najgorima što se tiče prekida, imali smo prošle sezone 39 faulova po utakmici, a Engleska gde se igra tvrd fudbal – 21!  Pomnožite to sa brojem sekundi trajanja prekida i videćete koliko se manje igrao fudbal kod nas. Onda je to problem i treneru i igračima da razviju igru, na kraju, nije atraktivno ni za gledanje. Zato mislim da Mesina radi jako dobar posao.

Da li će doći trenutak da FSS ponosno kaže da svi klubovi u Srbiji konačno igraju na svojim stadionima:

DžAJIĆ: To bi bila lepa stvar i na tome treba insistirati. To je naša želja. Na kraju sezone ostaće samo IMT koji svoje utakmice igra u Loznici....

RADUJKO: Propisi UEFA i FIFA sve su rigorozniji. Moto UEFA je „naš posao je fudbal“. Standardi su sve veći i sve više novca vraća se u fudbal. Kad je UEFA u pitanju – vraća se 97,5 odsto klubovima direktno...

Koliko je FSS dobio novca od UEFA kroz programe?

- Postoje programi kao što je „Het-trik“ koji je četvorogodišnji  i td... Nama su prihodi UEFA i FIFA uz prihode koje ostvarujemo od sponzora – ključni prihodi. Prošle godine na primer imali smo od Fonda solidarnosti novac namenjen klubovima koji igraju UEFA takmičenja, Crvena zvezda i delimično TSC u Ligi konferencije, obezbedili su fond od 9,3 miliona evra za ostale klubove... Zato i dolazimo u situaciju da skoro svi klubovi igraju na svojim terenima i imaju sve bolje uslove...

FSS ima dobru saradnju sa UEFA?

- Imamo jako dobru saradnju koja se gradi na poverenju. Imali smo Kongres UEFA u Beogradu, dobili smo organizaciju Evropskog prvenstva za mlade reprezentacije, imaćemo u novembru jako važan skup koji će se održati u tri zemlje; Švajcarskoj, Holandiji i Srbiji, na temu borbe protiv nameštanja utakmica. Za poslednjih godinu dana dobili smo niz pohvala....