Kostić: Nikad neću da zaboravim meč sa Oleksandrijom

Operite ruke u Moravi i bićete dobar šuter. Bar tako govori stari mit kad je u pitanju Čačak i košarka. Ne može se sa sigurnošću potvrditi da je to istina, ali ono što govori da u tome zaista ima nešto, vidi se u sledećim podacima: mnogi veliki košarkaši počinjali su karijere ili je završavali u Borcu, poput Radmila Mišovića, Dragana Kićanovića, Željka Obradovića, Slobodana Koprivice i mnogih drugi. Pored njih tu su igrači poput Miloša Teodosića, Alekse Avramovića, Harisa Brkića... Još se pamti rečenica Kićanovića: „Ako si rođen u Čačku, već si završio košarkašku osnovnu školu, ili akademiju”.

Heroj ovih redova nije prao ruke u Moravi, ali nikad nije bilo pitanje da li je talentovan za sport. U pitanju je Bogdan Kostić, nada Partizana. Krilni napadač je već nekoliko godina u Humskoj, prošao je sve mlađe kategorije, a pravi bljesak doživeo je ove sezone, kad je zaigrao za prvi tim crno-belih.

Bilo je lepih poteza, efektnih golova, tragičnih momenata. Neki fudbaleri ne budu u prilici da dožive takve stvari, a Kostić je vrlo brzo video kako izgleda igrati na najvišem nivou.

Kostić nije jedini Čačanin koji je nosio crno-beli dres. Nekad je to sa uspehom radio Lazar Marković, a njegovim putem su nastavljali Jovan Milošević i Nemanja Trifunović koji su ove sezone bili u krupnom kadru.

- Veliko iskustvo sam već stekao u prvom timu, a još nije prošlo ni godinu dana. Ogromna je razlika u intenzitetu i taktici u poređenju sa omladinskim fudbalom. Zadovoljan sam kako se sve odvijalo - vraća film Bogdan Kostić na početku razgovora na sve što je uradio u prethodnom periodu.

Imali ste zanimljivo leto. Promašen jedanaesterac protiv AEK-a, ispadanje iz kvalifikacija za Ligu Evrope. Posle svega nekoliko nedelja postigli ste prvi gol u takmičarskim utakmicama i to protiv Oleksandrije u borbama za Ligu konferencije?

- Bio je pravi rolerkoster emocija. Posle nerealizovanog penala rekao sam sebi da ne mogu da vratim vreme i promenim nešto, već idem dalje. Sledeću utakmicu sam počeo protiv Oleksandrije, upisao sam se u strelce, vratio se na taj pozitivan put i dobro je što je sve išlo kako treba.

Ubrzo se vaše ime ponovo našlo na semaforu. Dva puta ste bili precizni protiv Napretka u pobedi od 7:2. Kakav je bio osećaj u tim trenucima, posebno kad ste jedan od golova proslavili zajedno sa navijačima?

- Kad sam postigao gol za 4:2, otišao sam do navijača i slavio sa njima. Bio je sjajan osećaj, posebno posle drugog pogotka. Baš, baš... Ne znam kako bih to objasnio, ne može da se opiše rečima.

Kako sad gledate na razliku između omladinskog i seniorskog fudbala?

- Sve je dosta profesionalnije. Pristup koji imamo pre treninga, obaveze, sastanci, oporavak posle utakmice. Uvek imamo neku obavezu. S druge strane, u omladincima posle meča smo odmah išli kući. U prvom timu uvek ima nešto da se nadoknadi, radimo na sebi. Razlika u intenzitet je kao nebo i zemlja. Što se pre igrač privikne na sve to, biće mu lakše.

Počeli ste u Borcu iz Čačka, ali ste u Partizanu većinu stvari naučili?

- U Partizanu sam od 2018. S druge strane, na primer dok sam igrao u Borcu, bio sam još mali, moja generacija je tek počinjala da igra na velikom terenu. Ovde sam sazreo kao igrač, praktično sam veći deo karijere proveo u mlađim kategorijama crno-belih.

Brzo ste došli do prvog tima Partizana. Igrali ste važne utakmice, poput duela u evropskim takmičenjima. U kolikoj ste meri očekivali da sve bude tako brzo?

- Očekivao sam poziv za prvi tim. Sad, što se tiče Evrope, tu sam igrao posle mesec dana u seniorima. To nisam očekivao, ali pripreme i sve drugo jesam. Brzo je krenulo. Međutim, prijalo mi je. Bio sam spreman za to.

Zoran Kostić, vaš otac bio je sjajan igrač Borca, dok je danas trener. Koliko vam tata pomaže?

- Savetuje me koliko može. Nekad idem po svom, ali mi on uvek priča i izdvaja detalje pre i posle utakmice, jer je prošao kroz sve što mene tek čeka. Ponekad kad se iznerviram, malo se i posvađamo. Posle, kad se malo smire glave, prihvatim to što mi kaže. Znam da će da mi pomogne na pravi način.

Rekli ste više puta da možete da igrate na poziciji prednjeg veznog, kao i da pokrivate obe krilne pozicije. Igrali ste nekad na sličnom mestu kao Bibras Natho, bar u mlađim kategorijama. Šta najviše gledate u njegovoj igri?

- Kroz celu omladinsku školu bio sam prednji vezni. Zatim sam posle kratko u omladincima prešao na krilo i kad sam ušao u prvi tim Partizana odmah sam zaigrao na toj poziciji i ostao tu. Natho je mnogo iskusan igrač. Ne mogu istog trenutka da pohvatam sve što on radi. Mnogo zna, ima dobru ideju. Sad smo na različitim pozicijama, ali njegov završni pas... Trenutak kad vidim sve to, samo treba da krenem po loptu. On mi je asistirao za prvi gol u Super ligi.

Koliko vam je pomoglo što ste imali pomoć kad ste tek došli u Partizan od Čačana, tačnije Jovana Miloševića i Nemanje Trifunovića?

 - Trifunović me je prihvatio čim sam došao. Upoznao me je sa svim stvarima i uputio me u sva dešavanja. Milošević takođe, dobar drugar. Bio sam cimer sa Trifom. Mnogo sam mu zahvalan na svemu tome.

Ponovo ste u prilici da sarađujete sa Srđanom Blagojevićem. Kako vam sad deluje rad sa njim, drugi put?

 - Promenio se. Doneo je još neke nove stvari koje nam dosta znače. Blagojević uvek obraća pažnju na detalje. Pokazalo smo našu igru. Kad je bio tu, videli smo šta se sve desilo. Bili smo prvi. Sad se vratio. Težimo da budemo to što smo bili. Nije lako, ali moramo da nađemo način.

Sigurno da vam nije lako jer ste posle dobrih partija u prvom delu sezone drastično pali na proleće?

- Ušli smo u rezultatsku krizu iz koje moramo da izađemo. Tražimo način, promenio se trener. Nadam se da ćemo se vratiti pozitivnim rezultatima. Trudimo se da osvojimo što više bodova i da naredne sezone opet krenemo iz početka.

Prošli ste kroz težak period, posebno posle poraza od Crvene zvezde i Vojvodine?

- Morali smo da stanemo jedni uz druge, ujedinimo se. Da niko sad ne pravi negativnu atmosferu, već da ona bude pozitivna. Daće Bog da sve ponovo bude kako treba.

U drugom delu prvenstva ste čak tri puta imali igrača više. Niste uspeli da iskoristite tu prednost i osvojite ceo plen?

- Kad rival dobije crveni karton trener ubaci još jednog defanzivca. Zatim se svi sabiju u šesnaesterac. Onda mi kružimo, tražimo šansu. Nije lako ni dati gol, posebno kad protivnički igrači budu potpuno fokusirani, samo čekaju i stoje. Nije to baš tako jednostavno kao što izgleda.

Koliko vam pomaže prisustvo iskusnih igrača poput Stefana Mitrovića i Saše Zdjelara?

- Mnogo. Dobri su na treninzima, ne smemo da se opustimo. I kad se iznerviraju, rekao bih da je to sve za naše dobro. Savetuju nas, prošli su kroz sve to.

Navijači vas podržavaju i pored svih problema?

- Mnogo nam to znači i hvala im na tome što i dalje dolaze u tako velikom broju. Uvek su tu za nas. Moramo da im se odužimo dobrim rezultatima  i kvalitetnom igrom.

Koji vam je najdraži meč u Partizanu?

- Protiv Oleksandrije kod kuće. Atmosfera, publika i igra.

Bili ste deo omladinske reprezentacije Srbije koja je obezbedila plasman na Evropsko prvenstvo. Posebno se pamti Cvetkovićev i vaš gol protiv Engleske?

- Pokušaćemo da na Evropskom prvenstvu ostvarimo što bolji rezultat, da prođemo grupu, što bi nam donelo i plasman na Svetsko prvenstvo. Dobra smo ekipa, možemo da igramo protiv bilo koga. Prošli smo tešku grupu u kvalifikacijama, što  niko nije očekivao. Svaki igrač pre nego što je došao na okupljanje, verovao je da ćemo proći. Atmosfera je stvarno bila dobra. Što se tiče golova koje smo postigli Cvetković i ja, oni su došli posle dobre timske igre. Ekipa je nas izbacila kao pojedince.

Kako deluje biti pod lupom Gordana Petrića. Kažu da je opušten i „lagan” za saradnju?

- Sa Gordanom se lako dođe do dogovora. Kad igramo dobro sve može, samo da ga pitamo.

Veliki broj igrača iz vaše generacije u kvalitetnim ligama, što pojačava optimizam uoči kontinentalne smotre?

- Generalno, većina nas igra u prvom timu. Neki su već u inostranstvu, zaista smo dobri.

Ko vam je najveća podrška?

- Porodica i prijatelji su uvek tu uz mene, kad je teško i loše. Moram malo i sam da budem stabilan, da ne padneš u neželjenim situacijama.

Gde ćete provesti Vaskrs?

- Slobodni smo od petka. Praznik ću provesti u krugu porodice, ručak – zaključio je Kostić.

OPŠIRNIJE U ŠTAMPANOM I DIGITALNOM IZDANjU