Dedović na rođendan osvojio zlato sa Srbijom: San svakog sportiste

Iskustvo, hladna glava i sposobnost da bude na visini zadatka kad je najteže – odlike Nikole Dedovića, jednog od ključnih aduta srpskog vaterpola. Tihog heroja koji više voli da se ističe delima, a ne rečima, skromnog, uvek dostupnog i sa obe noge na zemlji. Srpski reprezentativac najbolje zna da svaki veliki uspeh, bilo da je sportski ili životni, dolazi kao rezultat godina rada, vere u sebe, discipline i upornosti.

Iz tog razloga, kad postigneš nešto veliko, kao što je osvajanje zlatne medalje na najvećoj evropskoj sceni, osećaj je koji teško može da se opiše rečima, jednostavno mora da se doživi. U jednom momentu sabrani su sati treninga, odricanja i svih teških situacija koje si prebrodio, a činilo se da nemaš snage.

Sve je to deo priče koja se piše na bazenu, ali i van njega. Konačno, to je priča o tome kako ljudska istrajnost i timski duh mogu da pomeraju granice i pretvore izazove u pobede koje ostaju u srcu i glavi - zauvek.

Kakve vas emocije obuzmu kad se setite sjajnog početka godine i osvajanja zlata na Evropskom prvenstvu?

- Nema sumnje da je to izuzetan trenutak u našim karijerama. Igrati pred domaćom publikom u Areni i osvojiti titulu prvaka izvanredan je osećaj koji mogu da uporedim sa Olimpijskim igrama. Posebne emocije koje svako od sportista treba da doživi – istakao je Nikola Dedović u uvodu razgovora za Sportski žurnal.

Da li je bilo suza radosnica po isteku poslednje sekunde utakmice?

- Kod mene nije (smeh), za saigrače nisam siguran. U bazenu je krenulo slavlje, radost, ponos i sve ostale lepe stvari. Pre toga je bio stres, tenzija i naboj, igrati finale u otadžbini značilo je samo jedno - osvajanje najsjajnijeg odličja. Ne žalimo se, za sve to radimo i treniramo - san je svakog sportiste.

Koja medalja je draža - evropsko ili olimpijsko zlato?

- Svaka je posebna na svoj način. Između tri zlatne medalje ne bih mogao da izaberem jednu. Medalja sa Olimpijskih igara želja je svih sportista, ali evropsko zlato je posebno iz razloga što smo igrali pred našim navijačima, porodicama i prijateljima.

Kako biste opisali atmosferu u timu tokom čitavog šampionata?

- Raspoloženje unutar ekipe bilo je na zavidnom nivou. Godinama se družimo i prijatelji smo, neki su postali i kumovi. Držali smo se kao jedan, to je bio ključ za ostvarenje velikog uspeha. Uspeli smo da, bez obzira ne sve poteškoće, održimo nivo energije koji nam je bio potreban da prevaziđemo sve izazove, počevši od prve utakmice s Holandijom. Verovali smo, znali za šta smo sposobni i s takvim stavom ulazili u svaku utakmicu. Posle smene generacije usledio je period bez medalja, ali ova ekipa jasno je stavila do znanja da Srbija može da se nada najsjajnijim odličjima. U timu imamo tri trostruka, tri dvostruka i pet, šest olimpijska šampiona. Znali smo kakav je recept za osvajanje medalje, tek možemo da pokažemo za šta smo spremni do Los Anđelesa.

Da li vas je neki saigrač iznenadio igrom?

- Mene nije, ali vidim da novinare i javnost jeste. Drago mi je zbog toga, jer je nekoliko momaka dobilo na značaju. Ljudi su ih primetili i izašlo je na videlo sve ono što su godinama unazad radili. Za mene je sve to normalno, znao sam ih od ranije i čvrsto verovao da su pravi i spremni za velika dela.

Na dan finala proslavili ste 34. rođendan, koliko vam je značilo što ste uspeli da ostvarite tako veliki uspeh?

- Čitav dan su mi stizale poruke i pozivi. Svi su mi za poklon poželeli medalju, kao što sam i posle finala rekao - takve stvari niko nigde ne poklanja, već smo mi sve to zaslužili. Pred novinarima sam se našalio da nisam nikada imao više ljudi na rođendanu nego tada. Na dan finala sam sve to stavio po strani, fokus je bio da od početka do kraja odigramo maksimalno koncentrisano. Nisam bio jedini koji je proslavio rođendan tokom prvenstva, tu su bili još Vasa i Jakša. Sigurno jedan od lepših rođendana!

Po završetku dodele medalja saznali smo s kakvim ste se sve problemima i izazovima susretali da bi došli do pobedničkog postolja, za mnoge igrače bilo je upitno da li će uopšte igrati polufinale i finale?

- Nažalost, virus je zahvatio tim u samoj završnici turnira. Drago mi je što je ekipa još jednom pokazala istrajnost, ne samo u bazenu, ali i to što je teška situacija ostala samo među nama jer, imali smo dovoljno očekivanja od svih, pa nam nije bio potreban dodatni pritisak. Uspeo sam da odolim virusu na početku, ali na kraju ni ja nisam ostao imun. Probudio sam se i pitao: pa, šta je ovo? Šestorica, sedmorica igrača nisu mogli da se pomere i ustanu iz kreveta. Nekolicina nas je odradila trening, onda su i ostali igrači osećali slabost. Na dan finala dobio sam temperaturu. Nije bilo lako, ali sve te probleme ostavili smo iza sebe, znali da tih sat vremena u bazenu moramo da budemo na najvišem nivou.

Radnički ove sezone nije uspeo da prođe narednu fazu Lige šampiona. Koji vam je krajnji utisak o učinku u Evropi?

- U ovom trenutku nismo ostvarili ono što smo zamislili. Sigurno smo se nadali boljem plasmanu u Ligi šampiona. Ekipa je tek krenula poslednjih godina da ide korak po korak, da bismo došli do onoga što svi želimo moramo da pređemo malo više stepenika. Prošle sezone Radnički je igrao veoma dobro u Evropi, finale Evrokupa protiv Pro Reka… sad je bilo drugačije, nekoliko ključnih igrača nisu igrali ceo prvi deo sezone zbog povreda. Projekat postoji, Radnički ima ideju i zacrtan put kojim želi da ide.

Sledi duel protiv Marseja u Evrokupu?

- Svi znamo da francuski klub ima sedam, osam internacionalaca, uz veliki broj domaćih igrača. Od samog početka, tačnije nastavka, takmičenja jedan su od favorita za osvajanje titule. Biće čvrsta utakmica, nadam se pozitivnom rezultatu.

Bila bi lepa prilika da se u Kragujevcu igra evropsko finale?

- Naravno, kako da ne (smeh)! U aprilu imamo mnogo obaveza, fajnal-for Premijer lige koji nas očekuje nedelju dana pre duela sa Marsejom. Volim da kažem - kako je svima, tako je i nama. Zato smo i tu, nije prvi put da igramo tako nešto. Apsolutno su nam ambicije najviše moguće do samog kraja sezone. Igramo u polufinalu protiv Šapčana na našem bazenu, verujem da ćemo prikazati dobru igru i da ćemo proći. Pokazali su ogroman kvalitet u poslednjem periodu, ekipa koja je već neko vreme zajedno. Biće interesantno, pozivam sve ljude da isprate finalni turnir.

Posle deset godina vratili ste se u domaće prvenstvo, koliko ste zadovoljni u Radničkom?

- Veoma sam zadovoljan. Klub zdravo funkcioniše s jasnim ciljevima i velikim vizijama. Ne volimo mnogo da pričamo, više smo za to da dela govore za nas. Srećan sam što sam se vratio kući, u Srbiju, što imam priliku da igram na najvišem nivou. Za sada sve ide po planu, verujem da ćemo vremenom ići samo napred i na sve veće rezultate – poručio je zlatni Nikola Dedović. 

OPŠIRNIJE U ŠTAMPANOM I DIGITALNOM IZDANjU