Srbija može da dobije vozača u F1

U maloj zemlji na Balkanu poznatoj po sportskim dostignućima, mladima s razlogom pažnju najčešće privlači lopta. Novak Đoković, Nikola Jokić, Tijana Bošković, Dušan Vlahović… Pogledajte oko sebe: koliko dece mašta da postane vrhunski sportista kao pomenuti asovi?

Drugo pitanje: koliko mališana poznajete koji žele da postanu Miloš Pavlović? Dok razmišljate o kome je reč, složićemo se da je odgovor - malo. Radi se o poznatom srpskom automobilisti koji je stao na korak od Formule 1, a jedan redak biser je, poput njega, izabrao brzinu.

Junak vaskršnje priče Žurnala je Andrej Petrović, 19-godišnjak čijim venama od dečačkih dana teče adrenalin. Počeo je na snežnim padinama u skijanju, a zatim na stazi, gde je pronašao ono što će biti njegov životni put.

Beograđanin se odlučio za karting, dok danas predstavlja našu zemlju u španskom šampionatu Formule 4. Priznaćete - hrabar potez.

U sportu u kome su milioni gotovo preduslov, Srbija nema veliku tradiciju ni infrastrukturu, svaki krug je borba, trka dokaz, podijum korak bliže snu koji deli sa skoro svakim mladim vozačem, Formuli 1.

Kako ste se odlučili za ovaj specifičan sport?

- Tradicionalni sportovi nikad mi nisu bili preterano zanimljivi. Naravno, trenirao sam fudbal kad sam bio mali kao i većina dečaka. S druge strane, svi sportovi koji donose dozu adrenalina uvek su me fascinirali. Sa 11 godina bio sam i deo reprezentacije Srbije u skijanju, šampion države u veleslalomu, što dovoljno govori koliko me je privlačio osećaj brzine. U jednom trenutku sam morao da odlučim šta zaista želim. Kad me je tata prvi put odveo na karting stazu, odmah sam znao - to je nešto čime želim da se bavim ceo život. Pomogao je još jedan mali detalj: nikad nisam voleo hladnoću, a kad vozim Formulu u Španiji, uglavnom je lepo vreme.

Koliko je bilo teško voziti bolide bez vozačke dozvole?

- Na stazi se od malih nogu uče tehnike preticanja, idealne putanje, kasno kočenje, sve je usmereno ka tome da izvučeš maksimum iz svakog kruga. Jurimo svaku hiljaditinku sekunde. S druge strane, na putevima u Srbiji sve je podređeno bezbednosti. Cilj je da se od tačke A do tačke B stigne na najsigurniji način, ne što brže. Vozačku dozvolu imam već dve godine i to mi je mnogo značilo. U jednom periodu karijere nisam imao nikoga da putuje sa mnom na trke, pa sam sa 18 godina sam sedao u auto i vozio i po 1.000 kilometara do Italije. Tako su izgledali počeci u Formuli.

Zapamtiti brojne komande na volanu čini se komplikovanim?

- Nije, zapravo, tako. Iako ih ima mnogo i tokom svakog kruga treninga moramo podešavati različite parametre na volanu i u bolidu, posle dva - tri kruga sve to prelazi u mehaniku. Isto kao što se automatski uči dodavanje gasa, kočenje i skretanje, tako se postepeno usvaja i stiskanje različitih dugmića tokom treninga.

Osvrt na jednu od najuspešnijih godina - 2023. i osvajanje Rotaks Svetskog prvenstva u kartingu?

- Bila je to prekretna godina u karijeri. Trebalo je da bude i poslednja, ne samo u kartingu, već i u celom automotosportu, jer nismo imali finansijskih mogućnosti. Ali, kad sam uspeo da pobedim na Svetskom prvenstvu, osećaj je bio neverovatan. To je nešto čemu sam težio celih deset godina i 2023. sam zapravo uspeo da stignem do tog sna.

Kad se dogodio prelazak iz kartinga u Formulu 4 i šta je to za vas značilo?

- Baš kad sam pobedio na Svetskom prvenstvu u Bahreinu, dobio sam priliku da pređem u Formulu 4 u zimskom saudijsko-arabijskom šampionatu. Sve se dogodilo neverovatno brzo i nisam stigao da procesuiram šta sam postigao. Već u januaru 2024. prvi put sam seo u bolid Formule 4. Umesto da slavim, fokus sam morao da stavim na rad i rezultate kako bih mogao da nastavim tim putem.

Završili ste Zimski šampionat s dve pobede i četiri podijuma?

- Bilo je to dovoljno za treće mesto u generalnom plasmanu, samo dva boda iza drugoplasiranog. Mogli smo možda i do titule da nismo dobijali penalizacije u prve dve trke u Aragonu i u prvoj u Madridu. Ipak, zadovoljni smo.

Vaskršnjeg vikenda počinje nova sezona u Valensiji. Kakva su očekivanja?

- Prva trka ove sezone vozi se 11. i 12. aprila. Očekivanja su velika posle zimske serije. Sledeći korak je jasan - ciljamo prvo mesto. Imamo veliku šansu, što smo dokazali u poslednjoj trci finalne runde, gde smo uspeli da osvojimo pol-poziciju i da tu prednost pretvorimo u pobedu.

Kakva je konkurencija?

- Jača nego ikada. Glavni favoriti su Montero, Nejtan Taj i ja. Montero je sin bivšeg vozača Formule 1 i pobednik zimske serije, tako da se s pravom takvim smatra. Uvek je poseban osećaj kad ulaziš kao autsajder, bez velikih očekivanja, ali s jasnim ciljem da sve iznenadiš. Imaš priliku da pokažeš da, čak i u slabijem timu, možeš da budeš bolji i od naslednika vozača Formule 1.

Koji su vaši ciljevi ove sezone, a koji dugoročni - sigurno da maštate o Formuli 3, 2, pa i 1?

- Cilj za ovu sezonu je da postanem šampion španske Formule 4 i to je realno. Ipak, uvek razmišljam i nekoliko koraka unapred. Sledeće godine je već vreme za prelazak u Formulu 3 i nadam se da će se to ostvariti. Dugoročno, naravno, Formula 1, ali još ne želim previše da gledam unapred.

Koliko je to u ovom trenutku realno, uzevši u obzir i finansije?

- Dolazak do Formule 1 možda trenutno ne deluje realno, ali nije delovalo ni da pređem u Formulu 4. Ipak, otvorio se put - pobedio sam na svetskom prvenstvu, pronašao sponzore. Danas sam treću godinu u bolidu, zato verujem da ako dam maksimum neko će to prepoznati i stati iza mene. A, onda, korak po korak, možemo doći i do toga da Srbija konačno dobije vozača u Formuli 1.

Koliku ulogu igraju sponzori i da li je teško doći do njih?

- Veliku, bez njih ne bih bio tu gde jesam. Porodica nikada nije bila u finansijskoj situaciji da mogu da vozim za najbolje timove u kartingu, kamoli da pređem u Formulu 4. Trenutno je najveći sponzor tim za koji vozim, finansira celu ovu, kao i prethodnu sezonu. To je uzajamna saradnja. Njima je bio potreban dobar vozač koji će pomoći da tim napreduje, meni tim koji će mi pružiti priliku da sednem u bolid.

Vaš tim, Tehnikar rejsing tim, nešto više o njemu?

- Započeo je kao mali tim iz Španije. Naš šef je u početku radio u garaži, bavio se popravkom automobila, zatim dobio priliku da se uključi kao partner u Formulu 4 za sezonu 2023, što je i prihvatio. Počeli su skromno, ali je ubrzo tim dobio nove investitore iz Meksika. Njihovim dolaskom ambicije su porasle. Tad sam dobio priliku da se priključim i zajedničkim radom uspeli smo da podignemo ekipu na viši nivo.

Koliko je teško Srbinu u odnosu na Britance, Nemce... I, zašto?

- Oni praktično izađu u dvorište i imaju karting stazu od 1.600 metara, od svoje pete godine već voze ogroman broj krugova. Pored toga, u Britaniji postoji baza od stotina kvalitetnih vozača koji napreduju zajedno. Uz to imaju i najbolje timove, uslove, finansijsku podršku i vrhunsku opremu. Kad se sve sabere, sasvim je logično da imaju veliki broj predstavnika u svetskim šampionatima i najjačim formula serijama. S druge strane, u Srbiji nemamo takve uslove. Jedina ozbiljnija karting staza je Kartland Ada Huja, ali ni ona ne može da se uporedi sa uslovima u drugim zemljama.

Od osme godine trenirali ste sami?

- Izuzetno je teško, jer mi je bilo potrebno mnogo više vremena da neke stvari naučim. Mnogo bi značilo da sam imao nekoga ko je već prošao taj put, da mi sažeto objasni i usmeri. Siguran sam da bih bio još bolji i zreliji vozač, odnosno da bih ranije napravio veći napredak.