Katarina rekla zbogom: Jedva sam suzdržavala suze...

Utakmica u Novom Sadu, između reprezentaije Srbije i Ukrajine, bila je puna lepih poteza, atraktivnih golova, borbe, ali ovog puta meč su obeležile jake emocije. Pobedile su naše devojke, obezbedile plasman na Evropsko prvenstvo, ali sve to je ostalo u senci zbog oproštaja dve igračice – Katarine Krpež-Šlezak i Dragane Cvijić.

Sjajni kružni napadač je ranije donela odluku da na Uskrs završi reprezentativnu karijeru i posveti se trenerskom poslu, dok je kapiten tima, jedno od  najboljih desnih krila sveta, Katarina Krpež-Šlezak tu odluku saopštila javnosti pred utakmicu sa Ukrajinom.

- Došlo je vreme da stavim tačku na reprezentativnu karijeru, odluka nije bila laka, niti je donesena brzo. Iskreno, dugo sam razmišljala, srce bi igralo još, ali realnost je drugačija i mislim da je ovo bio pravi trenutak da završim jedno lepo poglavlje - rekla je Katarina Krpež-Šlezak.

Utakmica je bila puna emocija?

- Jedva sam suzdržavala suze, bilo je puno emocija i mogu reći da mirna odlazim. Drago mi je što smo na kraju ostvarile pobedu i što sam sa ovim devojkama overila plasman na Evropsko prvenstvo. Želim im sreću u nastavku karijere, a ja ću biti tu, uvek uz njih i bodriću ih kad god imam priliku.

Da li Srbija ima budućnost?

- Ima, ove devojke su zaista nešto sjajno, blago naše i treba u njih dalje ulagati i dati im šansu. Uz selektorku Sandru Kolaković mislim da ekipa može mnogo da napreduje i da će se veliki rad na kraju isplatiti. Iskreno, na ovoj poslednjoj utakmici protiv Ukrajine, ja sam imala veću tremu od mlađih igračica – rekla je Katarina Krpež-Šlezak.

Kapiten državnog tima se na kraju blistave karijere oprostila sledećim rečima:

„Došlo je vreme… Uh, nikada nije lako izgovoriti ove reči. Čitav jedan život i jedna radost stali su u ovaj dres. Toliko utakmica, toliko borbi, toliko padova i ustajanja… Toliko ponosa što sam nosila grb svoje zemlje na grudima.

Reprezentacija mi je dala više nego što sam ikada mogla da zamislim – naučila me šta znači boriti se do poslednjeg daha, šta znači biti tim, šta znači voleti nešto više od sebe. Verujem da sam joj vratila istom merom – srcem, suzama, osmehom i svakim poslednjim atomom snage koji sam ostavljala na terenu.

Utakmica na Uskrs… moja poslednja. Kao da je sudbina htela da se kraj desi baš tada – na dan novih početaka. Tu stavljam tačku. Tešku, ali ponosnu.

Ovo nije samo oproštaj od igre. Ovo je oproštaj od jednog dela mene. Od svlačionice, od himne koja prolazi kroz telo, od svakog pogleda saigračica koji govori - možemo još.

Hvala vam što ste verovali u mene, što ste bili uz mene i kad je bilo najteže. Odlazim puna srca. Sa uspomenama koje će trajati zauvek.

Vreme je za neke nove životne uloge, ali jedno je sigurno – ovaj dres nikada neću skinuti iz srca“.