Rađenje Kodijevo

Botičelijevo „Rađanje Venere”, jedno od najpriznatijih dela Renesanse, koje i dan danas oduzima dah svim istinskim zaljubljenicima u umetnost. Prema starorimskoj mitologiji Venera je bila Boginja lepote, a slika bi u posmatraču trebalo da izazove emociju prisustva stvaranju nečeg božanstvenog, natprirodnog, posebnog… 

Upravo takav osećaj imali su i navijači Crvene zvezde 28. marta prošle godine, kad su u 32. rundi Evrolige, prisustvovali „rađanju” košarkaškog jednog od najboljih plejmejkera Evrope – Kodija Miler-Mekintajera.

Bilo je to poslednji put kad je beogradski klub pokušao da vadi kestenje iz vatre protiv rekordera po broju kontinentalnih titula – Real Madrida. U skladu s očekivanjem plemenit i hrabar pokušaj nije bio dovoljan za uspeh, a crveno-bela srca su ostala slomljena. Baš kao i sinoć i tada je Crvena zvezda „jurila” što viši plasman u doigravanju, kako bi konačno ostvarila snove i prvi put u ovakvom formatu, a drugi u klupskoj istoriji, zaigrala plej-of Evrolige.

Kraljevići su tada došli u glavni grad Srbije kao favoriti, prevashodno jer nisu imali obezbeđeno mesto među osam najboljih. A da, kad je Realu nešto potrebno, to i dobije nagovestila je uvodna deonica utakmice.

Španski tim je stekao ranu prednost – 22:9 i od tog trenutka u potpunosti kontrolisao dešavanja.

Madriđani su u trećem kvartalu brojali i do „+16”, a rutinski trijumf delovao je neizbežno. Potučeno i sramežljivo su delovali izabranici Janisa Sferopulosa pred slavnim rivalom u njegovom punom sjaju, a u Beogradskoj areni je mirisalo na katastrofu i bolan krah evropskih nadanja.

Ipak, Kodi Miler-Mekintajer je imao drugačije planove. Do tog trenutka, Amerikanac je igrao ispod svih očekivanja… Stigao je prethodnog leta na Malim Kalemegdan uz potencijal da postane jedan od najboljih bekova Evrope, ali papren ugovor i obeštećenje nije opravdao u debitantskoj sezoni.

Ipak, te martovske noći na parketu najveće sportske hale u istočnoj Evropi se zapalila iskra, koja i dalje gori i predstavlja zvezdu vodilju crveno-belih. Uočivši da su saigrači nemoćni, Zvezdin Vuk je preuzeo stvari u svoje ruke i u finalnom kvartalu utakmice sa Realom zaplesao kao nikada pre.

Koš za košem, odbrana za važnom odbranom – Amerikanac je bio u potpunosti neuhvatljiv za defanzivu madridskog giganta. U sportskoj psihologiji poznat termin „flou stanje” ili „nirvana” bio je adekvatan da opiše čarolije plejmejkera crveno-belih. Ipak, bravure Amerikanca su pale u senku bolnog poraza u neizvesnoj završnici. Epski preokret za anale nije kompletiran, Crvena zvezda je ponovo ostala bez plej-ofa, ali je zauzvrat dobila možda i mnogo više od toga – ispostaviće se potencijalno i najboljeg organizatora igre na Starom kontinentu.

Miler-Mekintajer je tada počeo seriju fantastičnih igara, ubacivši 24 poena, uz dve asistencije i skok, a nastavio ju je i u ovoj sezoni. Herojstvima protiv Madriđana sledovala su i vrhunska izdanja protiv Efesa (15 poena, tri skoka, sedam asistencija) i Panatinaikosa u poslednjem kolu (26 poena, skok i dve asistencije).

Računajući i završne tri utakmice prethodne sezone, Vuk na poslednjih 40 evroligaških duela u proseku beleži 13 poena, četiri i po skoka i sedam i po asistencija, što su brojke približne onim najboljih plejmejkera u istoriji takmičenja.

Ipak, konstantno dobra izdanja, donela su i dodatan pritisak visokih očekivanja, a upravo je na američkom beku bilo da sinoć ponovi izdanje od pre godinu dana, ovog puta, doduše, uz drugačiji ishod.